Izvor: Blic, 12.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada kontroliše DB
Vlada kontroliše DB
BEOGRAD - Vlada Srbije utvrdila je tekst Nacrta zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, kojim će se nekadašnja Služba državne bezbednosti izdvojiti iz Ministarstva unutrašnjih poslova i staviti pod kontrolu Vlade i parlamenta - izjavio je posle sednice Vlade Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova.
Prema njegovim rečima, tekst Nacrta zakona je po hitnom postupku upućen Narodnoj skupštini na razmatranje i on očekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da će se odmah naći na dnevnom redu sednice.
- Ovim zakonom će Služba državne bezbednosti biti transformisana u bezbednosno-informativnu agenciju koja će biti odgovorna Vladi Srbije i sprovoditi njenu bezbednosnu politiku. Na zahtev Skupštine Srbije direktor ove agencije, koga će postaviti Vlada, biće obavezan da podnese izveštaj o njenom radu i stanju u zemlji. Za prisluškivanje i praćenje biće potrebna saglasnost sudske vlasti, a o tim merama odluku donosi predsednik Vrhovnog suda. Pripadnici agencije neće imati pravo da budu članovi političkih stranaka niti članovi sindikata. Na ovaj način se čuvena tajna služba stavlja pod civilnu kontrolu - rekao je Mihajlović. Po stupanju na snagu ovog zakona, direktor agencije ima rok od 90 dana da donese sva potrebna dokumenta o radu službe čime će biti izvršeno njeno odvajanje od MUP.
- Napokon se demistifikuje poslednji mit o postojanju tajne službe koju niko nije kontrolisao i koja je mogla da radi šta je htela. Ovim ispunjavamo i zahteve za integraciju u Evropsku uniju - kazao je Mihajlović.
Početkom godine predstavnici vlasti najavili su da će Resor državne bezbednosti biti izmešten iz Ministarstva unutrašnjih poslova, a za promenu položaja srpske tajne službe ponuđena su dva zakonska rešenja. Republički sekretarijat za zakonodavstvo sačinio je predlog zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, a predlog zakona o bezbednosno-informativnoj direkciji Republike Srbije uradio je RDB MUP Srbije. Verzija koju je juče usvojila Vlada načinjena je na osnovu ovih dvaju predloga.
Verzija zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji znatno je kraća od varijante koju je uradio RDB i preciznija regulativa uglavnom je prepuštena podzakonskim aktima. Agencija, prema Nacrtu zakona koji je u aprilu dostavljen medijima, obavlja zaštitu bezbednosti Republike Srbije, otkriva i sprečava delatnosti usmerene na podrivanje i rušenje poretka, istražuje, prikuplja, obrađuje i procenjuje bezbednosno-obaveštajne podatke i informiše nadležne državne organe o tim podacima. Predviđeno je da direktor agencije može, ako je to potrebno iz razloga bezbednosti, odrediti da se preduzmu mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti pisma i drugih sredstava opštenja, a odluku mora da odobri predsednik Vrhovnog suda Srbije. Kontrolu rada agencije, prema nacrtu zakona, obavljaju nadležni organi u skladu sa zakonom i drugim propisima. Na zahtev Narodne skupštine i Vlade, direktor je dužan da podnese izveštaj o radu, a agencija je obavezna da se pridržava načelnih stavova i smernica Vlade koje se odnose na bezbednosno-obaveštajnu politiku. Za pripadnike agencije primenjuju se propisi koji važe za radnike MUP-a.
Predlogom RDB-a predviđeno je da zadaci nove direkcije budu otkrivanje i sprečavanje aktivnosti stranih obaveštajnih službi, prikupljanje informacija o namerama, planovima i događajima u inostranstvu koji imaju značaj za bezbednost Srbije i otkrivanje i suzbijanje unutrašnjeg i međunarodnog terorizma. Direkcija bi otkrivala i dokumentovala najteže oblike organizovanog i privrednog kriminala, otkrivala dela protiv države, čovečnosti i međunarodnog prava, zatim ratne zločine, kao i nezakonito postupanje prema nacionalnim, rasnim, etničkim i religioznim grupama. Direkcija bi, kako predlaže RDB, trebalo da štiti određene ličnosti, a bavila bi se obezbeđenjem sistema veza državnih organa, pripremama za vanredno stanje i obrađivala bi prikupljene podatke. Na čelo direkcije, prema predlogu novog zakona, Vlada Srbije bi postavljala direktora, njegovog zamenika i pomoćnike.
Jedan od pomoćnika direktora imao bi funkciju generalnog inspektora i bio bi dužan da najmanje jednom godišnje podnese izveštaj Vladi o kontroli direkcije. Delatnosti direkcija kontrolisala bi Narodna skupština u skladu sa zakonima i direktor bi bio dužan da parlamentu podnese izveštaj o radu direkcije i stanju bezbednosti. Praćenje građana, grupa i organizacija, tajni audio, video i foto nadzor objekata, kao i elektronsko praćenje telekomunikacija i kontrolu pisama, odobravao bi predsednik Vrhovnog suda Srbije. Pismeni predlog za neki od ovih postupaka davao bi direktor direkcije, a u slučaju odbijanja, predsednik Vrhovnog suda mora da navede razlog. Odobrene mere bi se mogle primenjivati šest meseci i produžiti još jednom najduže na šest meseci.
Operativcima i građanima koji im pružaju pomoć direkcija bi, prema predlogu Resora državne bezbednosti, mogla da izda isprave koje, zbog tajnosti zadatka, prikrivaju njihov pravi identitet. Pri tome se ne bi mogle koristiti samo legitimacije poslanika Narodne skupštine, članova Vlade, sudija i javnih tužilaca. J. S. - Z. D.
'Kontrola vlade je nedovoljna'
Majkl Šou, savetnik britanske Tajne obaveštajne službe, održao je 26. marta ove godine predavanje članovima Saveta za državnu bezbednost o zakonskom regulisanja rada obaveštajnih i bezbednosnih službi. Prema materijalu MUP-a koji je dostavljen medijima, Šou je u poslednjih deset godina radio u 20 zemalja kao savetnik na nivou ministara ili šefova službi.
- Svako zakonodavstvo mora biti jasno kada je reč o zadacima i dužnostima službe, koji su limiti zadataka i koje su to oblasti koje neće biti pokrivene. Kome je u vladi služba ili agencija odgovorna? Lično smatram da nije dovoljno reći da je agencija odgovorna vladi. Zakon mora uključiti i neku vrstu odgovornosti prema parlamentu. Mislim da zakon mora uključivati i odredbe o ugrožavanju prava pojedinaca, odnosno moraju se uneti humaniji uslovi za sprovođenje tajne istrage, tajni pregled prostorija, pregled pošte ili kontrolu telefonskih razgovora. Poželjno je da se zakonskim putem definišu policijska ovlašćenja, odnosno da li služba ima pravo da hapsi. Tu je i pitanje odgovornosti prema javnosti. Ni u kom slučaju javnosti ne treba omogućiti pristup dosijeima. Javnost mora da prihvati činjenicu da o službi brinu ministar i predstavnici u parlamentu. Ni predstavnici u parlamentu ne smeju imati pristup dosijeima. Ipak, postoji mnogo načina i sredstava zahvaljujući kojima javnost može imati poverenja u službu. Jedan način je postojanje suda za žalbe kojem ljudi mogu podneti zamerke. Danas je nepoželjno da finansijska sredstva budu tajna, odnosno da nisu dostupna kontroli od strane proverene spoljne organizacije. Ovo je moj kontrolni spisak na osnovu kog procenjujem zakon - rekao je britanski stručnjak.
