Izvor: Blic, 15.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada da ne daje pare javnim preduzećima
Poslednjih nekoliko dana u zgradi u Nemanjinoj smanjena je temperatura grejanja za oko pet stepeni pa se u proseku kreće oko 16 stepeni i dostiže do 20 stepeni. Ministri su pozvali građane na štednju, a Vlada je naložila da se u njenom sedištu isključuju svetla, osim bezbednosnih. Uvedena je i rigorozna kontrola potrošnje goriva, a radi se na projektu prelaska na elektronsku vladu, što znači nema više troška na papiru, kurira koji raznose materijal. Međutim, da li je to dovoljno od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vlade Srbije?
Prvo na šta se pomisli kada je reč o uštedi novca jeste glomazan aparat administracije, za koji je odavno ocenjeno da je manje-više način za uhlebljenje stranačkih kadrova. Srbija je jedinstvena u regionu po najvećem broju članova Vlade i poslanika u Skupštini. Ima i oko 200 državnih sekretara, savetnika i pomoćnika ministara. A broj zaposlenih u državnoj upravi je oko 28.000. Ovdašnja administracija se sa svakom vladom uvećavala pa je tako od januara 2001. kada je imala 8.099 zaposlenih birokratski aparat uvećan više od tri puta.
Srpska vlada ima 24 ministarstva, četiri potpredsednika, odnosno ukupno 26 članova.
Vlada nema analizu efikasnosti
Znatno više nego hrvatska sa 18 članova, bugarska 19, rumunska 18, a slovenačka 16. Srpski parlament gde svih 250 poslanika glasaju na partijski znak veći je za 97 plata, putnih troškova i ostalog što sleduje poslaniku od hrvatskog.
Gde može da se uštedi
- Kontrola trošenja para iz budžeta
- Da ne pomaže novcem javna preduzeća
- Preispitivanje koje su agencije i institucije potrebne
Na pitanje koliko Vlada ima odbora, raznoraznih agencija, niko u Vladi ne zna precizan odgovor. Međutim, nezvanično se priznaje da bi Vlada trebalo da uradi analizu koje joj agencije i tela zaista i trebaju, a koja ne. Tako da nedostaje i sistematska analiza, a iz nje i moguća ušteda.
Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a, kaže da će se stranke vrlo teško odreći onog što se podvodi pod mogućnost uhlebljenja stranačkih ljudi.
- Deo novca bi se svakako mogao uštedeti na državnoj administraciji, počev od lokalnog nivoa pa do vrha i to je spisak na desetine. Međutim, ušteda na parlamentu i Vladi jeste sitna u odnosu na neke druge stavke. Osnovni problem je to što mi nemamo ozbiljnu ekonomiju i tržište. Nema generalno uštede u poslovanju, a značajno veća ušteda od one na vladi i parlamentu bila bi da država prestane da subvencioniše javna preduzeća - kaže Vuković.
Srbija ima glomazan aparat, slaže se Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija", ali i dodaje da bi ušteda u tom segmentu imala više psihološki i politički efekat, a ne značajniju dobrobit za budžet.
Potrebna jača kontrola
- Ali, zato prihodi koji državi pripadaju, a do nje ne stižu jesu značajnije sume. Imate delove Srbije gde je teško videti fiskalne račune, znači - nema naplate poreza. Nezaobilazna mera je jačanje kontrolnih mehanizama u nekim oblastima, primera radi u javnim preduzećima. Imamo manje od deset inspektora i kakva je onda kontrola kako bi se smanjili nezakoniti poslovi - ističe Nenadić. On smatra da, ma ko bio na vlasti, ipak mora da postoji koncept koji su to resori Srbiji potrebni, a ne da kada se formira nova vlada osnivaju se i nova ministarstva, organi"
Vladine mere
- Plate zaposlenih restriktivno planirane
- Nema povećanja broja zaposlenih
- Ukidanje novih nabavki i korišćenja rentakar usluga za putnička vozila preko 1.500 kubika
- Smanjenje troškova reprezentacije, službenih putovanja"
* mere se odnose i na preduzeća i organizacije
u državnom vlasništvu
Vlada Srbije je do sada smanjila naknade članovima u upravnim odborima JP. U decembru je naložila štednju upotrebe službenih automobila, a precizirala je i okvirni program mera štednje. Svim ministarstvima je naložena restriktivna politika, a pod nju potpadaju i smanjenje troškova reprezentacije, službenih putovanja, angažovanja zaposlenih na određeno vreme i po ugovoru o delu. Vlada je naložila preduzećima u većinskom vlasništvu Srbije i da nema povećanja broja zaposlenih a, kako kažu u Vladi, to se odnosi i na samu Vladu.
Verica Barać iz Saveta za borbu korupcije kaže da je, ipak, najbitnija stavka kod uštede racionalna vlast koja nije korumpirana i koja poštuje zakone počev od onog o javnim nabavkama.
- Kontrola javnih finansija i fondova, kontrola JP i budžeta. Čak mislim da je neprimereno pozivati građane na štednju ako znamo prosek plata i penzija u Srbiji i socijalnu pomoć od čak 1.500 dinara. Treba uvesti kontrolu rada državnih institucija i preduzeća i da više nismo jedina zemlja u Evropi koja nema državnu reviziju. Mi imamo vlast koja ne odgovara nikome za ono što čini i većina podataka koji se tiču novca je pod stavkom poverljivo. Tako i nema prave uštede jer nema ni kontrole - zaključuje Baraćeva.
