Izvor: Blic, 24.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada Srbije ignoriše Hag
Vlada Srbije ignoriše Hag
Vlada Srbije je smišljeno odlučila da ignoriše svoje zakonske obaveze - izjavila je sinoć Karla Del Ponte, tužiteljica Međunarodnog tribunala za ratne zločine, u izveštaju Savetu bezbednosti UN.
Optuživši srpske vlasti da izbegavaju saradnju sa Haškim sudom, ona je poručila da samo 'neposredan pritisak daje rezultate'.
- Velika većina optuženih slobodno žive u Srbiji. Premijer Koštunica je jasno stavio do znanja da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije voljan hapsiti begunce nego samo pokušati da ih uveri da se trebaju dobrovoljno predati - rekla je Del Ponteova uz ocenu da politika Vlade Srbije 'da se svi begunci dobrovoljno predaju ne daje rezulate i flagrantno je u suprotnosti sa međunarodnom obavezom zemlje'.
Ciljevi Tribunala koje je utvrdio Savet bezbednosti neće biti ispunjeni, tvrdi Del Ponteova, sve dok se u Hagu ne održe suđenja Karadžiću, Mladiću, Gotovini, optuženima za Srebrenicu Borovčaninu, Pandureviću, Popoviću i Nikoliću, kao i četvoric generala iz Srbije - Lukiću, Lazareviću, Pavkoviću i Đorđeviću.
Kao napredak u saradnji sa Beogradom, tužiteljica je navela oblasti saradnje koje spadaju u nadležnost SCG, odnosno oslobađanje svedoka čuvanja vojne i državne tajne i dostave dokumenata.
Del Ponte je ponovila kritike i na račun vlasti Republike Srpske, a pre svih na tamošnja ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova, i zatražila od Visokog predstavnika da preduzme mere prema odgovornima za nesaradnju. Za nju je, kako kaže, posebno frustrirajuća činjenica da SFOR napušta BiH dok je Radovan Karadžić još uvek na slobodi.
- Hapšenje svih begunaca je takođe merilo sposobnosti država da vode domaća suđenja, budući da to pokazuje njihovu opredeljenost za vladavinu prava - istakla je tužiteljica napominjući da postoji 'opravdana zabrinutost da zemlja kao što je Srbija, koja nije voljna uhapsiti optužene, neće biti ni zainteresovana ni sposobna da sudi optuženima za ratne zločine pred domaćim sudovima'.
- Mreže onih koje podržavaju optužene za ratne zločine su tamo toliko jake da se mogu umešati u sudske postupke, uključujući i zastrašivanje svedoka, politički pritisak na sudije i tužioce, ili čak pretnju političkoj stabilnosti zemlje - kaže Del Ponte. Kada Haški sud bude odlučivao o tome kome u nadležnost namerava vratiti predmete politika tužiteljice biće da 'predmet treba dodeliti vlastima države u kojoj se zločin desio'. Do kraja ove godine Tužilaštvo će predložiti da 11 optužnica protiv 20 optuženih bude prebačeno u nadležnost domaćih sudova.
Na kraju govora pred Savetom bezbednosti Del Ponte je kao veliki problem za svoj rad navela i nedostatak odgovarajućih finansijskih sredstava za njenu kancelariju.
- Nedostatak saradnje država, spremnost domaćih sudova i finansijska kriza su tri glavna faktora koja negativno utiču na strategiju okončanja aktivnosti Tribunala - zaključila je Ponteova. Ona je navela i da će sve istrage biti okončane do kraja ove godine, uz izdavanje nekoliko novih optužnica.
