Izvor: Glas javnosti, 14.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada DS-SPS, Osma sednica, drugi put
BEOGRAD - Moguće je da povezivanje DS-a i SPS-a vodi njihovoj integraciji u budućnosti. I tu se već nazire neka vrsta ujedinjene levice na našim prostorima. Međutim, u inostranstvu postoji i drugi pol - desnica, koji ne samo da je legitiman, nego je često i noseći pol. Ona baštini bazične vrednosti: poredak, poverenje prema državi, lojalnost, moral.. U Evropi su to narodnjačke ili demohrišćanske partije, koje su na vlasti u većini zemalja, dok je u Americi Republikanska stranka. Kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nas nema stranke te vrste. Za njihovo funkcionisanje potrebna je ideološka osnova: nevladine organizacije, fondacije, mediji, izdavačke kuće. U Srbiji je još postkomunistički sistem vrednosti u kome je sve desno loše, nemamo jasnu priču za balans levici. Ne možemo biti ozbiljna država ako ne razvijemo ozbiljan desni blok, ali i izgradimo čitav sistem pomenutih vrednosti. I Srbija hramlje kao što nijedan čovek ne može normalno da hoda bez obe noge - kaže za Glas Miša Đurković, osnivač Centra za konzervativne studije, čija je knjiga Konzervativizam i konzervativne stranke upravo objavljena.
Gde svrstati DS koja se i zvanično miri sa SPS-om, a koja je i članica Socijalističke internacionale, dok deluje kao neoliberalna partija?
Naše stranke su se malo bavile ideologijom, i nemaju jasnu, koherentnu političku matricu za delovanje. Partije koje su nominalno na levici, poput DS-a, sprovode nešto, uslovno rečeno, neoliberalno. One, kao i vlada Vojislava Koštunice, naprosto ispunjavaju sve što kaže MMF i Svetska banka. A sve se svode na borbu za golu moć - kontrolu medija, tužbi, pravosuđa... Još nema ozbiljnog sukoba koncepta politike. Dobar primer je i G 17 plus - nominalno narodnjačka partija, za koju niko ne zna gde, zapravo, pripada. A navodno desne partije imaju leve ekonomske programe, pa radikali insistiraju na populizmu i protekcionizmu.
Zašto partije, koje svrstavamo u desne, imaju problem da se tako i izraze?
Veliko pitanje je da li su one i zaista desne partije. Po programima i praksi ne odgovaraju savremenoj desnici, a možda ni sebe više ne vide tako. DSS je član narodnjačkih partija Evrope, ali se ne iskazuju kao desna stranka. A ni DS nikada nije govorila da je stranka levice. Po našem komunističkom nasleđu desno je loše, pa se svako plaši da se tako izjasni, jer ga odmah okarakterišu kao fašistu, rasistu, ubicu... Praksa Slobodana Miloševića je dezavuisala levicu, pa i levičari smatraju da je sramota da se tako izjasne.
RODONAČELNIK JOVAN STERIJA POPOVIĆ
Gde su osnove konzervativizma u Srbiji?
Do Drugog svetskog rata imali smo solidnu tradiciju parlamentarizma, pa i ideološkog života, što je totalitarizam presekao. Prvi ozbiljan konzervativac je Jovan Sterija Popović, a ekipa oko Ilije Garašanina nazivana je konzervativnom strankom u birokratiji. To su, zapravo, prototipi stranaka. Knez Mihailo je značajan modernizator u konzervativnoj tradiciji - uvodio je institucije, gradio poredak. Prva ozbiljna desna stranka bili su Naprednjaci. Ivan Perić je i osnovao Konzervativnu stranku uoči Prvog svetskog rata. Slobodan Milanović je klasičan politički konzervativac, po mnogo čemu najznačajniji izdanak desnice, iako je izbegavao da se deklariše.
PAŠIĆ - OD LEVIČARA DO KONZERVATIVCA
Gde biste svrstali Nikolu Pašića?
Pašićeva stranka je počela kao populistička, išla je ka narodnim masama i to je ličilo na socijalizam. I sam Pašić je bio blizak Svetozaru Markoviću, zajedno su studirali, bliski anarhističkim pokretima Evrope. A kako je stario i kako mu je dolazila nova elita povezana sa vlašću koja je kontrolisala novčane tokove, menjao se. U kasnom periodu delovanja može se svrstati među konzervativce.
Novu vladu Srbije vidim kao „ Osma sednica - reloaded (opet učitan)“. Podela u Savezu komunista proizvela je da pobednička, tvrda struja formira SPS, dok se gubitnička Ivana Stambolića vremenom preselila u nevladin sektor, pa je dolaskom DS-a na vlast, najviše njenih ljudi ušlo u tu stranku. Pokazalo se da su danas, na pitanjima identiteta, kulturne politike i slično, Stambolićevci u DS-u. To nije bila politika Zorana Đinđića, ali su se, posle njegove smrti, pomirile dve vrste komunista. DS je 11. maja uzeo glasove „drugoj strani“ iz više razloga - neki su razočarani „desnicom“, pa je dovoljno da ne izađu na izbore, dok birači levice prepoznaju da DS obuhvata ono što im je bitno. Druga priča je marketing - politika ovde postaje ozbiljan posao, to više nisu debatni klubovi s početka devedesetih koji se bave samo idejama. Danas partije imaju čitav niz savremenih tehnika kao što su siguran glas, kol-centri, identifikacija birača, a i mnogo ljudi za rad na terenu. To je zaslužno možda i za više od 50 odsto uspeha. DS-u je problem što, osim toga, nema ništa drugo, ljudi ne vide ideologiju. Ali im je marketing briljantan, stranku vode spin doktori i ljudi od propagande, izvanredno razrađenim sistemom borbe za glasove. Tu je i prevara, kao besplatne akcije i svašta drugo što se neće ostvariti. Kod DSS-a je propaganda nešto ružno i prljavo, a tehnike za osvajanje glasova su im gotovo nikakve. Radikali su imali dobru propagandu, njima to rade ozbiljni ljudi, ali je nedovoljno. Ne možete izbrendirati takav proizvod, nemaju elitu koja uliva poverenje. LJudi sa desnice, nisu bili ni uz SRS ni uz DSS, ostali su po strani.
Šta će biti sa strankama koje se predstavljaju kao desne?
Neophodno je da mladima, zainteresovanim za budućnost nacije, koji su zbog nedostatka alternativa otišli u ekstremizam, bude omogućena informacija kako na pravi način da kanališu energiju u razvoj svoje zemlje. Svaki ekstremizam šteti, i zemlji, i tim ljudima. U novom parlamentarizmu, od devedesetih, SPO je imao značajan broj, i poslanika i članstva, kao i podršku mase. I sve je to negde nestalo. I DSS je, posle 2000, imao veliki priliv kvalitetnih desnoorjentisanih ljudi - građanske elite, što je nestalo u proteklih osam godina.
Je li to signal da elita nestaje iz političkog života Srbije? Da li je potisnuta u drugi plan ili se okrenula drugim stvarima?
Uglavnom se bavi drugim stvarima i danas nije nigde, u političkom smislu. Ali, dolazi mlađa generacija, koja stvara novu elitu. Nažalost, nema ozbiljne desne partije koja to može da artikuliše i objedini. U političkoj teoriji i teoriji o partijskom sistemu jedan od osnovnih uslova za funkcionisanje stranke je njena institucionalizacija, što joj čak omogućava da raste i posle smrti ili sklanjanja osnivača. Na desnici se to nije desilo - SPO je sa oko 900 hiljada glasova spao na ispod 100 hiljada, a da nikada nije pomenuta mogućnost promene lidera. Isto je i u DSS-u, a na neki način i u SRS-u. Svi su od početka vezani za jednog čoveka, njihovi uspesi i padovi vezuju se za njega. To je potpuno suprotno sistemu po kome bi trebalo da funkcioniše ozbiljna desna partija. Britanski Konzervativci tri puta za redom su izgubili izbore i svaki put je lider odlazio. Srbija ne može da računa na dugoročnu stabilnost bez ozbiljno tržišno orjentisane stranke.
Patriotska vlada????hehehehe, niste imali muda za to.
Hm. Stvarno, da kazem ova analiza je sastavljena s brda s dola. A sta to po bogu hoce da kaze analiticar? Izbrendirati. Da se pokaze da kao zna on engleski. Iako takvoga nikada nisam video, moram reci da taj ne zna ni maternji jezik a ne kamo li engleski. Kultura, analiticara. Svasta. Kulturan covek gaji dostojanstvo i trudi se da ne mesa dava ziva jezika. Ponekad i mrtvi jezici, kao sto su latinski ili starogrcki, ili pak staroslovenski, mogu vrlo lose da zvuce ako se preterano mesaju sa drugim jzivim jezikom. Znate kako ovo izbrendirati lose zvuci u celom ovome tekstu? To meni odmah kaze, da autor ne samo sto ne poznaje lingvistiku. Vec da je njegova analiza ravna nuli. Problem u Srbiji nisu ni leve ni desne struje. SPO nikada i nije bia politicka partija, pa je zato veoma tesko prihvatiti tvrdnju da je to smece od nekakve partije ikada bilo levo orijentisano. Radikali nisu uspeli da ozive onaj istinski radikalizam koji je nekada krasio Srbiju. Delimicno tome doprinosi njihovo vezivanje za Voisslva Seselja, koji je vec nekoliko godina odsutan iz te stranke. DSS_u se najmanje moze pripisati da je to neka desno orijentisana stranka, samim tim sto u svom imenu sadrzi demokratska. Demokratija je danas iluzija. Da sam uticajan na tu stranku preporucio bih im da ime zamene sa Konzervativna Stranka Srbije., Sto oni donekle i jesu. U Srbiji nije krivac los markenting desno orijentisanih struja, vec uplitanje sovinisticko rasistickih elemenata zapada, odnosno novih nacista, koji su u vreme hladnog rata uspeli da osvoje najuticajnije centre zapadnog sveta, London i Vasington. Ti uticajni c entri potmozu petokolnase, poput SPS_a I DS koje opet ne treba svrstavati ni u kave politicke stranke. Njihvo je vreme posle ponovne bracne veze proslo. A sta to znaci da Djindjic nije hteo Stambolicevce u svoj klan. Ma nemojte molim vas kao da taj Djindjic nije komunisticki potomak i kao da on nije bio petokolonas.??? U svoim susrteima sa drugim austriskim kaplarom Jozefom sto ga neko nazva Sloser - marsalom Cercili opominje Jozefa da ne koristi oruzje koje dobiaj od Britanije da se bori sa nemcima, u borbi protiv Srba. Kazu neki da se iz Cercilovog groba cuju neki neobicni zvuci ovih dana. Neki tvrde da se Cercil okrece u grobu, ovih posto ni sam ne moze da veruje, da ambasador, njegove zemlje danas u Beogradu ujedinjuje komuniste u brbu protiv srpskog naroda. (sic)
A mnogi kod nas mešaju ideje i države. ja sebe recimo smartam bliskim idejama republikanaca i konzervativaca i zastupao bih njihove principe u srpskoj politici ali isto tako znam da su nam najviše zla u zadnjih 120 godina "iskreirali englezi" nije nama Čerčil bio prijatelj i nije slučajno ugurao Broza.
i svi koji su slušali Britansku politiku zeznuli su i sebe i narod
.jpg)
