Izvor: B92, 02.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vizner: Podela nije na dnevnom redu
Frenk Vizner
Vašington -- Frenk Vizner kaže da je plan izaslanika UN Martija Ahtisarija i dalje "veoma aktuelan". Volfgang Išinger sutra u Beogradu.
"Principi Kontakt-grupe izričito kažu da neće biti podele, pa to pitanje nije na dnevnom redu", rekao je amerilki predstavnik u međunarodnoj trojci u razgovoru za "Glas Amerike", dodajući da "ni jedna strana nije pokrenula to pitanje".
Prema Viznerovim rečima, rano je govoriti o tome koje su alternative, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer to nije zadatak "trojke" već Beograda i Prištine koji treba da izađu sa odgovarajućim predlozima. Vizner je, takođe, odbacio mogućnost da rešenje bude nametnuto.
"Njen mandat je da podstakne strane da iznesu sopstvene ideje, a ne da im spolja namećemo naše ideje. Na kraju, sve će biti predato natrag generalnom sekretaru UN, suverenim vladama i stranama, i to će onda biti sasvim drugo pitanje", kazao je Vizner.
Što se tiče statusa Ahtisarijevog plana, Vizner je ponovio da principi Kontakt grupe ostaju na snazi.
"Sve ideje su na stolu, Ahtisarijev plan je na stolu, ali strane su slobodne da predlože bilo kakve ideje koje imaju. Mi smo tu da ih saslušamo i da ih razmotrimo, ali Ahtisarijev plan je još veoma aktuelan", rekao je Vizner.
Vizner je istakao da se "u ovoj veoma ranoj fazi, sve odvija po planu".
Upitan kako bi SAD i Evropska unija mogle da podstaknu dve strane da budu konstruktivnije, Vizner je rekao "možemo samo da ih pogledamo pravo u oči i kažemo im da je ovo problem za koji je i jednima i drugima potrebno rešenje.. Stavite na sto ideje koje imaju šanse za recipročnu akciju, budite realni, poštujte interese druge strane".
Išinger sutra u Beogradu, u sredu u Briselu
Volfgang Išinger
Predstavnik Evropske unije u posredničkoj trojki Kontakt-grupe za pregovore o Kosovu, Volfgang Išinger, razgovaraće sutra i u utorak sa srpskim zvaničnicima o daljem toku pregovora Beograda i Prištine o Kosovu, a u sredu će o tome u Briselu razmeniti mišljenje s funkcionerima EU.
Išinger će o prvom sastanku pregovaračke trojke Kontakt grupe s delegacijama Beograda i Prištine i toku novih pregovora izvestiti šefove diplomatija EU na sastanku 7. i 8. septembra u portugalskom gradu Vijana du Kastelo.
Ministri inostranih poslova evropske dvadesetsedmorice će na ovom nezvaničnom sastanku, na kojem nema zaključaka i odluka, temeljito raspravljati o rešavanju kosovskog problema.
Prema evropskim diplomatskim izvorima, na tom zasedanju se očekuje da, pored ustavno-institucionalne reforme EU, ministri zemalja Unije iznesu i zamisli kuda bi ceo proces trebalo da vodi i kakav bi bio mogući ishod i rešenje za status Kosova.
Glavni cilj je da se sagleda kako da na završetku pregovora, ako bi se dogodilo da dve strane ne dođu blizu dogovora, članice EU zauzmu jedinstven stav o rešenju za status Kosova, uz potvrdu odlučnosti EU da kosovski problem ne ometa ulazak Srbije u redove Unije.
Jer, kako su to već ranije primetili neki vodeći zvaničnici Evropske komisije, pre samog čina ulaska Srbije u članstvo EU bi kosovski problem morao biti rešen ili "uređen".
Samardžić: Pregovori i posle 10. decembra
Slobodan Samardžić
Ministar za Kosovo i metohiju Slobodan Samardžić je izjavio da će pregovori o budućem statusu pokrajine sigurno biti nastavljeni i posle 10. decembra, kada trojka međunarodne zajednice treba da podnese izveštaj generalnom sekretaru Ujedninjenih nacija.
Samardžić je za Tanjug rekao da je najveći problem kako albansku delegaciju privući za pregovarački sto.
"Oni predlažu da se razgovara o budućim odnosima Srbije i Kosova kao dve nezavisne države, a ne o budućem statusu Kosova i Metohije, kako to nalaže Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244. Delegacija Državnog tima je skrenula pažnju 'trojci' da od toga nema ništa i da se moramo strogo pridržavati onoga što rezolucija nalaže i onoga o čemu smo se i do sada dogovarali, a to je da izložimo naša viđenja statusa Kosova i Metohije i naše viđenje rešenja budućeg statusa Kosmeta", kazao je Samardžić.
On je kazao da bi do kraja pregovaračkog procesa zapadne zemlje i njihovi predstavnici trebalo da se uzdrže od komentara o budućem statusu Kosova.
DSS: Opasnost od proglašenja nezavisnosti
Demokratska stranka Srbije saopštila je da postoji opasnost da albanski separatisti, uz podršku SAD i NATO, 11. decembra proglase jednostranu nezavisnost i da ubrzo posle toga SAD priznaju tu prvu NATO državu.
DSS je saopštila da "razmatra mogućnost adekvatnog odgovora na ovaj opasni scenario" i navela da je "svakako jedan od mogućih odgovora o kojem treba razgovarati da Skupština Srbije donese odluku da naša zemlja ne može biti član NATO".
"Vreme je da započnemo razgovor kako ćemo kao zemlja odgovoriti na moguću jednostranu nezavisnost i prvu NATO državu", smatra DSS.
Portparol G17 plus Nikola Papak izjavio je danas da o ulasku Srbije u NATO odlučuju građani na referendumu.
"O ulasku Srbije u NATO odlučuju građani na referendumu. Za nas je najvažnije da se na sednicama Vlade jednoglasno donose odluke o svim pitanjima koja imaju veze sa evroatlanskim integracijama, tako da ne želimo posebno da komentarišemo pojedinačne izjave drugih stranaka o tome", kazao je Papak agenciji Beta.
Kako je dodao, G17 plus je apsolutno za evroatlantske integracije i za tu stranku je najvažnije da Srbija ide korak bliže ka tim integracijama.
"Moguća sporazumna i pravična podela"
Trajno rešenje za budućnost Kosova moglo bi vremenom da se izgradi ako bi se Beograd i Priština dogovorili "sa dobrim namerama" i postigli sporazum "oko četiri ključne tačke", ocenio je profesor američkog Univerziteta za nacionalnu odbranu u Vašingtonu.
"Prvo, obe strane moraju da prihvate činjenicu da sporazumna podela, sa pratećim prilagođavanjem granica, može da bude osnova za pravičnu - ne savršenu - podelu teritorije", napisao je Stiven Majer u autorskom tekstu za današnju "Politiku".
Prema njegovom mišljenju, "podela - i nova granica - išli bi duž Ibra, tako što bi severni deo ostao Srbiji, a južni deo bi postao nezavisna albanska država".
Američki profesor navodi da to, iako nikome nije najbolje rešenje, "može da prođe" ukoliko i Beograd i Priština prihvate "princip etničke teritorijalnosti i pravo druge strane na teritorijalni suverenitet".
"Drugo, sama podela i promene granica neće biti dovoljni. Moraće da se prevaziđe period bolnog prilagođavanja, uključujući i izvesno nasilje 'protivnika' na obe strane. Sem toga, mnogo je srpskih svetih i istorijskih mesta južno od Ibra, a Albanaca ima i severno od ove reke", piše dalje Stiven Majer.
Prema njegovom mišljenju, SAD, Rusija i EU moraju da garantuju bezbednost ovih mesta, "da Srbi imaju pristup, kao i bezbednost manjinskih zajednica koje odluče da ostanu na 'pogresnoj strani' granice - uključujuci sankcije onoj vladi koja ne zaštiti svoje manjine od diskriminacije".
Profesor Univerziteta za nacionalnu odbranu smatra da bi "na kraju, čim budu udareni politički i bezbednosni temelji sporazuma, odmah trebalo započeti pregovore između Beograda i Prištine o ekonomskoj saradnji".
"Bez obzira na to da li je moguće postići politički i bezbednosni dogovor, loša regionalna ekonomija skoro sigurno posejala seme nove nestabilnosti na Kosovu, u Srbiji i šire", kazao je Majer.
