Izvor: Politika, 11.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viši stepen feudalizacije
Predstavnici stranaka vladajuće koalicije preksinoć su potpisivanjem koalicionog sporazuma ozvaničili dogovor o međupartijskoj podeli javnih preduzeća. Prema nezvaničnim informacijama koje je "Politika" dobila iz G 17 plus, medijske spekulacije o tome da će stranka koja je dobila direktorsko mesto u nekom preduzeću imati i predsednika upravnog odbora tačne su. U sporazumu kojim je utanačeno kome će pripasti koje od 30 najvećih javnih preduzeća, navodi se i da se partije mogu dogovoriti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugačije. Tačnije, ostavljena im je sloboda da, ukoliko im to odgovara, mesto predsednika upravnog odbora prepuste nekoj drugoj partiji u zamenu za istu funkciju u firmi gde inače nemaju direktora. Demokratskoj stranci je, da podsetimo, pripalo 14 javnih preduzeća – NIS, Telekom, Dunav osiguranje, PTT, Poštanska štedionica, Lutrija Srbije, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Službeni glasnik, Građevinska direkcija Srbije, Transnafta, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, JAT, Srpska banka, Podzemna eksploatacija uglja.
Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija vodiće glavnu reč u deset firmi – EPS-u, Srbijagasu, Srbijašumama, Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva, Galenici, Beogradskom sajmu, Geneksu, Putevima Srbije, Železnici Srbije i Skloništima. G 17 plus postaviće svoje ljude na čelne funkcije u Elektromreži Srbije, Komercijalnoj banci, Aerodromu Beograd, Srbija vodama, Javnim skijalištima.
Sam tok pregovora o raspodeli javnih preduzeća odvijao se daleko od očiju javnosti, a ni juče, nakon što je već potpisan sporazum niko od stranačkih funkcionera nije bio raspoložen da javno priča o tome po kom principu se dogovaralo niti pak da komentariše zbog čega su se opredelili ili insistirali baš na određenom preduzeću.
Prema informacijama koje su ipak procurele, pravo prvenstva da bira imao je DS, zatim DSS i Nova Srbija i na kraju G 17 plus. Velikih sukoba, kako se priča, nije bilo, a najuporniji u zahtevima bio je, kažu, Velimir Ilić koji ni po koju cenu nije želeo da odustane od "Puteva Srbije" i "Železnice". Prema tim nezvaničnim informacijama, demokrate su tražile "Telekom" ne bi li DSS-u ostavile prostor da "pritisne" lidera Nove Srbije da im ustupi "Puteve", ali je Ilić ipak ostao uporan i na kraju dobio ono što je tražio, a što uostalom i sada drži.
Iako se uglavnom smatra da su stranke najzainteresovanije za najprofitabilnija preduzeća, upravo je Nova Srbija izuzetak od tog pravila, budući da je insistirala da zadrži kontrolu nad firmama koje su prošle godine beležile gubitak od nekoliko milijardi dinara. Ekonomisti, međutim, odgovaraju da to uopšte ne treba da brine partiju, jer će gubitke svakako pokriti država.
"Ja bih kao ekonomista bežao od železnice jer ona ima samo gubitke", kaže dr Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.
On upozorava da budući sistem rukovođenja javnim preduzećima nije primeren za 21. vek.
"Na ovaj način gubi se kontrola nad prihodima javnih preduzeća. Pare na razne načine mogu da se izvlače iz firme i teško se mogu uhvatiti ti tokovi, pogotovo kod nas gde oni inače nisu transparentni. Mi ne možemo da vidimo ugovor o koncesiji, a kamoli da vidimo sve račune u jednoj firmi", kaže dr Šuković.
On smatra da su partijski interesi prevladali nad nacionalnim te da su javna preduzeća izuzetno pogodno tlo za korupciju. Jedni drugima vrše uslugu, a trguju državnim interesima. Partijskim kadrovima se obezbeđuje dobar položaj nezavisno od toga da li su ga zaslužili umesto da to bude stvar od javnog interesa.
Ukoliko se realizuje predloženi koncept stranačkog rukovođenja javnim preduzećima, to će praktično značiti još viši stepen feudalizacije resora budući da su ranije članovi upravnog odbora bili iz različitih stranaka, pa je postojala bar njihova međusobna kontrola.
Razlog za iznenađenje ovakvim raspletom je tim veći, ako se ima u vidu da je u vreme prošle Koštuničine vlade, DS oštro kritikovao takav princip podele resora, a sada su, kako je objavio B92, upravo demokrate predložile ovaj koncept. Istina, uz objašnjenje da žele da preuzmu punu odgovornost za firme koje "duže".
Odgovor na pitanje zašto je strankama bitno da drže dirigentsku palicu u značajnim javnim preduzećima možda leži i u činjenici da je najveći broj javnih preduzeća prošle godine poslovao sa dobitkom i bio uspešniji od cele privrede. Njihova ostvarena dobit bila je tri puta veća nego gubici, dok je u celoj privredi dobit bila za 60,9 odsto veća od gubitaka.
Profesor na Fakultetu političkih nauka dr Zoran Stojiljković, kaže da su partije dogovore o raspodeli javnih preduzeća na kraju pretvorile u cenkanje.
"Taman nešto nauče oni koji su prethodno dovedeni, onda ih oteraju na druga mesta, a onda drugi dolaze na njihovo mesto. Imamo ogoljenu dominaciju partijsko-političkog interesa i onda ne treba da nas čudi što u stranke i parlament kakvo-takvo poverenje ima tek petina građana Srbije", kaže Stojiljković.
[objavljeno: ]
