Izvor: Politika, 14.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više reda u izbornoj kampanji
Novim zakonom biće navedeni i uslovi pod kojima nema korišćenja državnih para u kampanji
Buduće izborne utakmice u Srbiji trebalo bi da izgledaju sasvim drugačije: sledeće godine trebalo bi da bude usvojen zakon o izbornoj kampanji, kojim će do tančina biti propisana pravila za vođenje kampanje, nalik onima koja vladaju u zemljama Evropske unije. Tim propisom biće, saznajemo iz upućenih izvora bliskih Vladi Srbije, detaljno propisano vođenje kampanje u medijima, zatim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << navedeni uslovi pod kojima bi bilo zabranjeno korišćenje državnih sredstava u kampanji i uvedeno više reda u lepljenju i skidanju predizbornih plakata.
A, ovo je samo jedna od mnogih zakonskih novina predviđenih Nacionalnim programom za integraciju Srbije u EU, koji je Božidar Đelić, potpredsednik vlade, nedavno nazvao „Svetim pismom naše buduće evropske integracije”. Zbog čega? Ovaj program, koji je sada na javnoj raspravi, trasira, zapravo, strateške pravce razvoja zemlje na putu evrointegracije, istovremeno pružajući detaljnu sliku planiranih reformi do 2012. godine, kako bi naša zemlja tada, prema sopstvenoj zamisli, bila potpuno spremna za članstvo u EU. Detaljnu, jer su pobrojane ne samo obaveze u vezi sa prihvatanjem „akija”(evropskog pravnog poretka) u naš pravni sistem, već i sve ono što moramo da ispunimo kako bismo zadovoljili političke i ekonomske uslove pristupanja Uniji.
Činjenica da tzv. evropsko pravo trenutno čini više od stotinu hiljada raznih propisa, možda najbolje objašnjava koliki posao predstoji državnim organima na harmonizaciji sa evropskim normama. Otuda je razumljivo zbog čega su u ovom programu, sročenom na 792 stranice, uredno popisani zakoni koji prioritetno treba da budu usaglašeni do kraja 2009, kao i zakoni za čiju izmenu ima više vremena, do 2012. godine.
Da li je reč o tome da su demokratija i vladavina prava, zatim stanje ljudskih prava i zaštita manjina, kao i regionalna saradnja jača strana naše pravne zbilje, ili, pak, o tome da je proces pridruživanja EU prevashodno ekonomske prirode, tek prvo, „političko poglavlje” (od ukupno šest), čini samo deseti deo dokumenta. U njemu je, između ostalog, zapisano da do kraja naredne godine treba da bude usvojen zakon o biračkom spisku, kojim će biti uveden opšti birački spisak, (zarad preciznije evidencije birača), ali i zakon o izboru narodnih poslanika, na osnovu kojeg će postojati prvostepene izborne komisije, kao posrednici između biračkih odbora i republičke izborne komisije. A da li će te komisije moći i da odlučuju o prigovorima, još nije poznato.
S druge strane, sudije, prema slovu NPI-ja mogu da se nadaju poštenijem vrednovanju sopstvenog rada, onakvom kakvo, inače, postoji u gotovo svim državama u našem okruženju, ali i u svim zemljama EU. A, to znači da će, preko tzv. sistem „pondera”, biti ocenjivan rad svakog od njih. Istovremeno, trebalo bi da budu poznati i kriterijumi za njihovu disciplinsku odgovornost i razrešenje.
Zanimljivo je da je u ovom dokumentu pojedinačno razmotrena regionalna saradnja sa susedima. Tako će, recimo sa Crnom Gorom biti unapređivana saradnja u svim segmentima, „uz postepeno rešavanje otvorenih pitanja”, kao što je formiranje međudržavne komisije za otpočinjanje pregovora o razgraničenju, ali i podela i transfer vojne imovine.
Okosnicu ovog dokumenta – obaveznog za zemlje kandidate za članstvo u EU, što Srbija u ovom trenutku nije – predstavlja, inače, drugo i treće poglavlje, na nekih 600 strana. Reč je, zapravo, o ekonomskim kriterijumima, na osnovu kojih bi naša privreda trebalo da se izbori sa pritiskom konkurencije u EU, ali i o 35 ekonomskih oblasti, koje odgovaraju temama o kojima potencijalna članica detaljno razgovara sa EU. Za svaku od njih (sloboda kretanja robe, sloboda kretanja radnika,pravo intelektualne svojine, finansijske usluge, poljoprivreda i ruralni razvoj, statistika, životna sredina, spoljna bezbednosna i odbrambena politika") pobrojani su zakoni koji treba da budu usaglašeni sa evropskim aktima.
Nedavno je Vladimir Todorić, predsednik Pravnog foruma, izjavio da je dobro da Srbija ima dokument kakav je NPI,ali da je nevolja u tome što se malo od napisanog na kraju sprovede. Marko Slokar, savetnik u izradi NPI-ja, kaže, međutim, za naš list:–Onaj ko misli da nije mogućno ispuniti ono što je zapisano u nacionalnom planu za preuzimanje pravnog poretka EU grdno se vara. Praksa drugih zemalja potvrđuje da se ovakvi planovi popravljaju svake godine, ne samo da bi se uskladili sa stalnim promenama u korpusu evropskih propisa, već i prema smernicama koje stižu iz EU.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 15/06/2008.]
