Izvor: Politika, 13.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više niko ne vidi Dačića kao premijera
SPS je navodno pisanim putem tražio od DS-a mesto šefa vlade za svog predsednika, bogati socijalisti protiv
Samo dve nedelje pošto mu je na ručku u kompaniji „Delta” predstavljeno da bi mogao da bude sledeći srpski premijer u proevropskoj vladi sa Demokratskom strankom, Ivica Dačić ostao je i bez ponude DS-a za premijersko mesto, i bez podrške tajkunada traži najviše mesto u vladi.
U neprilici što je informacija o susretima sa Dačićem procurela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u javnost, najbogatiji Srbi nastoje da se distanciraju od pregovora o vladi i poriču da im se ikada učinila pametnom ideja da Dačić bude predsednik proevropske vlade. Naš list je u četvrtak pisao o ručku od 26.maja, kom su uz Dačića i Miroslava Miškovića prisustvovali Milan Beko i Dragan Tomić iz „Simpa”, kao i još nekoliko javnih ličnosti, a juče se u jednim beogradskim novinama pojavila informacija da „predsednik Holding kompanije ’Simpo’ iz Vranja Dragomir – Dragan Tomićne podržava pisani zahtev SPS-a da u pregovorima o novoj vladi Ivica Dačić bude kandidat za mandatara nove vlade u bloku koji predvodi DS”. Detalj o pisanom zahtevu SPS-a je utoliko zanimljiviji što je ova stranka do juče javno poricala da ima bilo kakve kontakte sa DS-om u vezi sa pravljenjem vlade, a kamoli da je ušla u konkretnu trgovinu oko mandata. Anonimni izvor „Politike” koji je prisustvovao Miškovićevom ručku tvrdio je da je Tomićeva uloga u Dačićevoj promociji kao premijera trebalo da bude „umirivanje” odbora SPS-a na jugu Srbije koji nisu skloni koaliciji sa proevropskim blokom.
Još nekiod Miškovićevih gostiju u protekla dva dana insistirali su, u kontaktima sa uredništvom „Politike”, da su Dačiću, naprotiv, pokušavali da ukažu na „mane” premijerskog posla.
Glavnu urednicu lista zvao je i predsednik socijalista Ivica Dačić, da protestuje zbog „nekorektnosti” „Politike” koja je, kako je rekao, „sada gora nego kad je bio Hadži-Struja”. „S kim ja ručam je moja privatna stvar”, revoltirano je rekao Dačić i upitao: „A šta ako vam kažem da je Mišković pre toga primio Koštunicu, da li biste i to objavili?”. Na potvrdan odgovori poziv da sve iznese u javnost preko „Politike”, Dačić je odbio dalji razgovor.
Redakciju su, osim Dačića, zvali i neki akteri sastanka koji su hteli da kažu da su se kod Miškovića „sreli slučajno” i da njihovi stavovi „nisu motivisani time što je Kameron Manter (američki ambasador u Beogradu) rekao da je Koštunica zapalio ambasadu” niti im je tako nešto poznato.
Manter je, inače, prekinuo sa praksom svog prethodnika Majkla Polta koji je srpske tajkune stavio na crnu listu Stejt departmenta. Polt je za svog mandata (prema informacijama koje nikada nisu zvanično potvrđene, ali koje američka ambasada nije htela da demantuje) iskoristio posebna ovlašćenja da bi neke tajkune, poput Miškovića i Željka Mitrovića, stavio na „crnu listu” i označio ih kao koruptivne, zbog čega im je bio zabranjen ulazak u Ameriku.
Manter je, nasuprot svom prethodniku, sa tajkunima uspostavio redovne kontakte, što se pokazalo kao mnogo efektnije od Poltovog tvrdog stava.
Američki ambasador se, kako je „Politika” pisala, a Manternedugo zatim i potvrdio, sa srpskim bogatašima sastajao u Šekspirovoj ulici u klubu „Privrednik” kako pre, tako i posle izbora da bi sa čelnicima ovog neformalnog udruženja razgovarao o prednostima „proevropske budućnosti”.
Manter je na ovaj način, zajedno sa svojim britanskim kolegom Stivenom Vordsvortom, ostvario uticaj o kome pišu čak i neki zapadni mediji (holandski Handelsblat citirao je nedavno evropskog diplomatu koji tvrdi da „Amerikanci i Englezi sede u kokpitu pri formiranju vlade”, ali Vordsvort u intervjuu „Politici” insistira da se njegov uticaj svodi samo na argumente u razgovorima u kojim svojim kontaktima objašnjava evropske stavove).
Međutim, za većinu domaćih štampanih medija i televizija ova tema upadljiva je po svom odsustvu.
O uticaju tajkuna i stranih diplomata na pregovore o vladi ne govori čak ni lider LDP-a Čedomir Jovanović koji je pre samo pola godine tražio da se u skupštini formira anketni odbor koji bi se bavio Miškovićem i njegovim uticajem na vladu.
Jovanović je zimusu javnost izneo dokument u kome je, navodno, Mišković Amerikancima nudio da utiče na promenu kursa vlade po pitanju Kosova i približavanje stavovima Amerike u zamenu za skidanje sa Poltove „crne liste”. Američka ambasada je demantovala ove tvrdnje Jovanovića, a Mišković je odgovorio kontraoptužbama na račun lidera LDP-a, okrivljujući ga za umešanost u njegovu otmicu.
Sada, međutim, više ni Jovanović ne pokušava da „čačka” po ovoj temi. Upitan da prokomentariše ko, prema njegovom mišljenju, u odlučujućoj meri „kroji vladu – stranke ili tajkuni”, Jovanović je juče NIN-u rekao da bi stranke morale da imaju odlučujuću ulogu, ali pošto su „dve Koštuničine vlade koristile tajkune za ostvarivanje svojih ličnih interesa, prirodno je da su tajkuni počeli da koriste državu za svoje interese”.
Jovanović sada smatra da „nije strašno” što veliki biznis ima uticaja na politički pravac zemlje, ali da „nije normalno da taj uticaj bude misteriozan, vaninstitucionalan i ničim neograničen”.
Medijsku tišinu koja obavija ovu temu razbija jedino komentar kolumnistkinje „Danasa” Nataše Odalović koja je u svom komentaru rekla: „Ako ima istine u tvrdnjama koje stižu iz DSS-a da je zeleno svetlo za ovu količinu divljenja i zajedništva koje DS upućuje Miloševićevoj SPS, Palmi i Krkobabiću stiglo iz jedne strane ambasade, što je i razlog gromoglasnoj horskoj tišini koja ovim povodom vlada Beogradom (čast izuzecima) – utoliko gore. Ne toliko zbog mešanja u sastav srpske vlade, koje dolazi spolja, koliko zbog pojačavanja grotesknosti celog slučaja”.
Dragana Matović
[objavljeno: 14/06/2008.]
