Izvor: Politika, 14.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vikend za neformalni kontakt Tadića i Koštunice?
U vrhovima DS-a i DSS-a ne mogu da kažu da li će se i kada njihovi lideri sastati kako bi deblokirali pregovore o novoj vladi
Sastanak predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice na kojem bi, kako se očekuje, trebalo konačno da bude rešena dilema da li će Srbija dobiti novu vladu ili nove izbore, za ljude iz vrha, kako Demokratske stranke, tako i Demokratske stranke Srbije, i dalje je velika nepoznanica. Niko od visoko rangiranih funkcionera DS-a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i DSS-a, naime, nije juče mogao da nam kaže da li će i kada do tog sastanka doći, a isti odgovori stizali su i od ljudi bliskih kabinetu srpskog predsednika, odnosno premijera. Sagovornici "Politike" nisu, međutim, isključivali mogućnost da vikend bude iskorišćen za neku vrstu neformalnog kontakta.
I dok neki od funkcionera u ovim partijama izjavu Božidara Đelića, kandidata DS-a za predsednika vlade, za "Večernje novosti", da neće biti premijer tumače kao potvrdu da je postignut dogovor da Koštunica i u narednom periodu ostane na čelu ministarskog kabineta, izvori "Politike" iz obe stranke tvrde da još postoje krupna nerešena pitanja.
Reč je uglavnom o kadrovskim rešenjima, a prema jednoj verziji međustranačka trgovina trenutno obuhvata paket u kojem su ministarstva unutrašnjih poslova, odbrane i spoljnih poslova i mesto načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
Izvor "Politike" blizak vrhu DS-a, naime, tvrdi da je dogovoreno da resorom unutrašnjih poslova u novoj Koštuničinoj vladi rukovodi Dragan Šutanovac, potpredsednik DS-a, dok bi njegov prethodnik Dragan Jočić (DSS) preuzeo ministarstvo odbrane.
Problem je, međutim, u tome što Boris Tadić ne želi da se zajedno sa Ministarstvom odbrane odrekne i načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša, što traže iz DSS-a. Kao kompenzaciju za Ponošev ostanak na funkciji, iz DSS-a su, kako tvrdi sagovornik "Politike", demokratama ponudile da odustanu od Vuka Jeremića, Tadićevog savetnika, kao kandidata za budućeg prvog čoveka srpske diplomatije.
Upućeni, međutim, ne veruju da je povremeno isticanje Koštuničinog savetnika Vladete Jankovića kao mogućeg ministra spoljnih poslova išta više od pritiska na Tadića da se odrekne Jeremića i za to mesto kandiduje nekog drugog.
Izvori bliski narodnjačkoj koaliciji, međutim, tvrde da se i u DSS-u suočavaju sa teškoćama, jer Jočić nije voljan da policijsku fotelju zameni vojničkom. Drugi problem je lider Nove Srbije Velimir Ilić koji se i dalje ne miri sa "cepanjem" Ministarstva za kapitalne investicije da bi bili namireni kadrovi DS-a, ali sagovornici "Politike" tvrde da će Ilić na kraju ipak da popusti.
Analitičari veruju da će preostalih mesec dana, koliko je ostalo do isteka roka za formiranje vlade, čije bi probijanje po automatizmu izazvalo raspuštanje Skupštine i raspisivanje novih izbora, partije koje su dosad bile uključene u pregovore o vladi, a to je pored DS-a i DSS-a još i G17 plus, iskoristiti da ipak postignu dogovor o konstituisanju izvršne vlasti. Razlog je, prema njihovom mišljenju, krajnje jednostavan – izbori im nikako ne odgovaraju.
Analitičar Zoran Stojiljković, misli da je realno očekivati da će do kraja aprila Srbija ipak dobiti novu vladu koju će činiti DS, DSS i G17 plus.
On je u izjavi Tanjugu ocenio da ne može dugo potrajati "produženje stanja gotovo institucionalne anarhije sa funkcionisanjem malog broja institucija" i dodao da se i "stanje produženog važenja budžeta i nekonstituisanja Skupštine može maksimalno prolongirati do kraja maja".
– Pretpostavljam da će to biti ozbiljni razlozi da se gotovo zamrznuti pregovori nastave – zaključio je on.
Analitičar Jovo Bakić smatra da će DS, DSS i G17 plus, uz podršku manjinskih partija formirati vladu, jer, kako je rekao, veruje u "elementarnu inteligenciju i sebični interes stranaka koje treba da formiraju tu vladu".
– U Srbiji je, međutim, sve moguće, tako da ne treba isključiti ni mogućnost novih izbora – rekao je Bakić za Tanjug.
Bakić je objasnio da su stranke demokratske orijentacije, koje bi trebalo da formiraju vladu, svesne činjenice da bi na novim izborima prošle slabije nego na minulim, te je u njihovom interesu da se ti izbori ne raspišu.
Ukoliko vlada ne bude formirana do 14. maja, biće raspisani novi izbori, koji bi trebalo da se održe najkasnije do 13. jula, odnosno 60 dana posle raspisivanja izbora.
Skupština bi, u tom slučaju, trebalo da bude formirana najkasnije do 12. avgusta, a nova vlada do 10. novembra, kada bi se navršilo tačno godinu dana od raspisivanja parlamentarnih izbora koji su održani 21. januara 2007. godine.
M. R. Petrović
[objavljeno: 14.04.2007.]
