Izvor: Politika, 27.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vidovdanska skupština brine Albance i EU
Prištinu teši drastično smanjenje snaga Unmika, koji do kraja oktobra mora da otpusti 80 odsto službenika. Rekonfiguracija druga reč za nestajanje
Konstituisanje skupštine kosmetskih Srba i drugih nealbanaca, zakazano za danas u Kosovskoj Mitrovici, zabrinulo je diplomate u sedištu Evropske unije. Kako prenosi internet-glasilo „Eur Aktiv”, specijalizovano za izveštavanje iz briselskih institucija, jedan diplomata iz članice EU koja nije priznala nelegalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nezavisnost srpske pokrajine kaže da je stvaranje mitrovačkog parlamenta dokaz da je odluka o uspostavljanju države bila pogrešna. „Zabrinuti smo za budućnost Kosova”, izjavile su druge diplomate iz Unije.
Iako objašnjava da vidovdanska skupština neće imati izvršnu vlast, „Eur Aktiv” primećuje da ovaj „simbolični potez već izaziva tenzije” i da je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu rekao da je to „pokušaj da se destabilizuje država”.
U Unmiku ipak smatraju da Skupština zajednice opština Kosova i Metohije u kojoj će sedeti odbornici izabrani na lokalnim izborima 11. maja nema nikakav značaj i da je samo pravljenje „virtuelne stvarnosti”. Na pitanje zašto misija UN nije sprečila izbore koji su doveli do stvaranja skupštine, jedan portparol Unmika odgovara: „A što da silom zaustavljamo debatni klub?”.
Bojazan za budućnost nelegalne države ne dele samo diplomate onih država koje i dalje priznaju teritorijalni integritet Srbije, već i vodeći stručnjaci pokrovitelja kosovske nezavisnosti. Tako Tjeri de Monbrijal, direktor Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI), kaže da je nezavisnost greška, jer će dovesti ili do podele pokrajine ili do spajanja severnog dela Kosova sa užom Srbijom.
Na drugoj strani, albanski političari i mediji se posle početnog straha od ostanka Unmika sada bodre najavama da će misija svetske organizacije biti smanjena do neprimetnosti. Prištinski dnevnik „Ekspres” piše, pozivajući se na diplomatske izvore, da će Unmik tokom četiri meseca tranzicije otpustiti 80 odsto službenika. List navodi da će šef misije, Italijan Lamberto Canijer, početi da procenjuje koje funkcije treba odmah ugasiti, koje zadržati do kraja procesa tranzicije, a koje treba zadržati i posle tog perioda.
U instrukcijama koje je šef Unmika u četvrtak dobio od generalnog sekretara UN, navodi „Ekspres”, ističe se da će Euleks ostati pod kišobranom Rezolucije 1244, ali ne kao poseban stub, odnosno direkcija međunarodne administracije. Euleks će moći da se kompletira na Kosovu do kraja oktobra ove godine, ali će sudije, tužioci i predstavnici carine moći odmah da ostvaruju svoju funkciju. U instrukcijama je naloženo i da se policijska struktura od oko 2.000 međunarodnih policajaca ne dira do poslednjeg dana tranzicije, kada bi policija prešla u nadležnost Euleksa.
Svakog meseca dolaziće do smanjenja broja ljudstva u Unmiku za oko 20 odsto, da bi krajem oktobra ostalo svega 20 odsto sadašnjeg broja ljudi zaposlenih u međunarodnoj administraciji u Prištini.
Dnevnik saznaje da je Canijer formirao posebnu radnu grupu koja će se baviti isključivo rekonfiguracijom.
Italijan je juče izjavio da će Unmik imati znatno veću političku ulogu nego do sada, prenela je italijanska novinska agencija ANSA, dodajući da je ambasador naglasio da su predviđeni zadaci „olakšavanje dijaloga sa Beogradom, poklanjanje velike pažnje problemima manjina i predstavljanje Kosova u međunarodnim odnosima”. I dalje, međutim, nije sasvim jasno zašto je generalni sekretar UN Ban Ki Mun u svom izveštaju Savetu bezbednosti o budućnosti Unmika izbegao da pomene ključni deo plana Martija Ahtisarija – Međunarodnu civilnu kancelariju. Nju vodi specijalni predstavnik EU Piter Fejt, Holanđanin, zadužen da u ime „Međunarodne upravljačke grupe” rukovodi Kosovom i nadgleda Euleks (slično poziciji visokog predstavnika u Bosni).
Time što je Ban Ki Mun „zaboravio” njegovu kancelariju, vodećim zapadnim zemljama ostavljen je prostor da zaobiđu misiju svetske organizacije i da Fejtovim dekretima na koje UN neće moći da utiču nastave da sprovode plan o nezavisnosti.
Ono što Evropska unija sada želi jeste da Beograd uspostavi saradnju sa vlastima u Prištini da bi se rešila takozvana praktična pitanja – ona koja u svom izveštaju pominje i Ban Ki Mun – pravosuđe, carina, transport, policija... Za to bi Unija mogla da iskoristi pomoć Canijera, koji bi sam ili kroz neku vrstu zajedničkih komisija bio posrednik između Beograda i Prištine.
Kako je nedavno izjavio jedan visoki diplomata iz zemlje koja je priznala Kosovo, od Srbije se ne traži da uspostavi pune diplomatske odnose sa Prištinom da bi mogla dalje da napreduje ka članstvu u EU. Traži se saradnja sa albanskim vlastima i sa Euleksom.
Što bi moglo da bude de fakto priznavanje nezavisnosti.
V. Radomirović
------------------------------------------------------
Ban: Canijer pokreće dijalog
Njujork – Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izrazio je nadu da će s dolaskom novog šefa Unmika biti pokrenut dijalog Beograda i Prištine o otvorenim pitanjima.
On je istakao da je „ohrabren” izjavom predsednika Srbije Borisa Tadića na prošlonedeljnoj sednici Saveta bezbednosti UN da će nastaviti da učestvuje u dijalogu o šest tačaka koje sadrži Ban Ki Munov predlog. „Znam da su pozicije kosovskih i srpskih vlasti različite, ali nadam se da će se s dolaskom Lamberta Canijera na dužnost u Prištini sve strane angažovati u dijalogu kako bi se sva pitanja rešavala na miran način”, rekao je Ban Ki Mun na konferenciji za novinare u sedištu svetske organizacije.
Na konstataciju novinara da je Canijer „upravo najavio da će podstaći novu rundu pregovora” i pitanje zašto Ban Ki Mun lično još nijednom nije posetio region, generalni sekretar je odgovorio da će „videti” kada će moći tamo da otputuje. „U međuvremenu ću nastaviti da održavam blisku saradnju sa svim liderima i zainteresovanim stranama, kako u Prištini i Beogradu, tako i u Evropskoj uniji”, najavio je Ban Ki Mun.
Tanjug
-------------------------------------------------------------------
Di Karlo požuruje makedonsko priznanje
Skoplje – Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Rozmari di Karlo izjavila je juče u Skoplju da ceni podršku Makedonije u primeni plana posrednika UN Martija Ahtisarija na Kosovu, dodajući da to doprinosi stabilnosti regiona.
Na novinarsko pitanje, posle razgovora sa predsednikom i premijerom Makedonije Brankom Crvenkovskim i Nikolom Gruevskim, o tome da li „sporo priznavanje Kosova i nerešen spor Makedonije i Grčke o nazivu utiču na stabilnost regiona”, Di Karlo je odgovorila da „priznavanje Kosova ne ide sporo, već, naprotiv, brzo”, dodavši da je Kosovo priznalo dve trećine zemalja EU i NATO, osam od 15 članica Saveta bezbednosti UN i sedam zemalja članica G8. „Želela bih da što više zemalja prizna Kosovo, jer to pomaže u primeni zakona i plana (Martija) Ahtisarija”, rekla je Di Karlo, koja danas svoju balkansku turneja nastavlja posetom Prištini.
Beta
[objavljeno: 28/06/2008.]
