Izvor: Politika, 17.Jul.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vidljiva uzlazna linija
Podržavam ideju da građani Srbije i Hrvatske prelaze granicu s ličnom kartom, kaže hrvatski predsednik u intervjuu za "Politiku"
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 17. jula – Predsednik Republike Hrvatske Ivo Josipović sutra dolazi u prvu službenu posetu Beogradu, gde će voditi razgovore s predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem o bilateralnim odnosima Hrvatske i Srbije. On će, tokom dvodnevnog boravka imati brojne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kontakte s predstavnicima društvenog života Srbije.
Kako vidi buduće odnose naše dve zemlje i šta očekuje od svoje prve službene posete Srbiji, predsednik Josipović je odgovorio u intervjuu za naš list uoči ovog putovanja.
Posle pet meseci na funkciji predsednika RH i, u međuvremenu, nekoliko susreta s predsednikom Srbije Borisom Tadićem stižete u službenu posetu Srbiji. Kako ocenjujete odnose dve zemlje u poslednje vreme i šta očekujete od ove posete?
Kao prvo, mislim da je vidljivo kako su odnosi između dve zemlje sve bolji i bolji. Popravljanje odnosa, njihovo dovođenje na najviši nivo je jedan od najvažnijih zadataka svih nas koji smo u politici zato što je to na dobrobit dve države, za razvoj politike regionalne sigurnosti i radi trgovine, nauke, obrazovanja, pa i ljudskih odnosa onih koji imaju prijatelje i rodbinu s jedne i druge strane granice. To je u interesu obe države i zato mislim da na tom putu svi moramo raditi. Mislim da je važna prekretnica bio sastanak predsednika Tadića i mene u Opatiji, a posle toga smo se više puta našli. Ono što je važno, i dve vlade su počele s intenzivnijim radom, posebno na pitanjima koja su otvorena. Jednom rečju, mislim da su, bez obzira na to što zaista imamo još dosta otvorenih pitanja koja moramo rešiti, odnosi u vidljivo uzlaznoj liniji.
Koji su, po Vama, prioriteti u daljem unapređenju odnosa između Hrvatske i Srbije?
To su u prvom redu oni koji su vezani za rešavanje problema ljudi. Tu izdvajam problem izbeglica, nestalih osoba, zatim problem privrede, jer ona je ta koja će dati hleb i s jedne i s druge strane granice, pa prema tome otvaranje tržišta, otvaranje mogućnosti da se privredno sarađuje, pa i prema trećim zemljama. Ima, naravno, i drugih pitanja – od onih umetnina koje su odnesene iz Hrvatske, pitanje granica koje moramo rešiti kad-tad, različitih drugih oblika saradnje koji su mogući, a posebno ono što ističem i u čemu su napravljeni veliki koraci jeste borba protiv organizovanog kriminala u regionu. Ta saradnja je dobro počela i ja zaista podstičem i hrvatsku vladu a pozivam i srpsku vladu da se ta saradnja nastavi i dalje unapređuje.
Spomenuli ste pitanje granica. Hrvatska je na putu da najzad razreši granični problem sa Slovenijom. Da li je tako nešto na vidiku i sa spornim tačkama na Dunavu sa Srbijom?
Mi smo sa Slovenijom već rešili taj problem – osigurali smo sasvim jasan mehanizam koji će to u doglednom trenutku, nakon što Hrvatska uđe u EU – učiniti. To je rezultat tog sporazuma o arbitraži. Sa Srbijom još imamo situaciju u kojoj postoji zajednička komisija koja se bavi granicama i tu vidim da nije bilo nekog ozbiljnijeg pomaka jer je reč o tome da li će se primeniti jedno ili drugo načelo. Za traženje nekog kompromisa možda ima prostora, ali, evo, za sada se to još nije dogodilo i ono što je uvek moja preporuka – ako imamo situaciju u kojoj ne možemo naći dogovor, kompromis, onda napravimo nešto slično kao i sa Slovenijom, ima Međunarodni sud pravde koji je za to nadležan, a moguća je i arbitraža. Prema tome, bitno je da se to pitanje ne vuče unedogled jer onda u jednom trenutku može eskalirati iz nekih razloga koje mi danas možda i ne možemo sagledati.
Ali u svakom slučaju ono što je isto tako važno da sada, dok je to pitanje još otvoreno, ima niz dobrih poteza i primera koji pokazuju da se bez obzira na granice – je li ona ovde ili onde – može sarađivati. Ljudi prelaze granicu, idu na adu, kupaju se i druže itd. Eto ima i dobrih primera.
Potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić ovih dana je izjavio da je hrvatskoj strani predložio da građani Hrvatske i Srbije ubuduće prelaze granicu samo s ličnom kartom. Kako Vi na to gledate?
Na to gledam vrlo pozitivno i to je i moja preporuka hrvatskoj vladi. Inače, hrvatska vlada i premijerka Kosor otvoreni su za saradnju i veoma doprinose traženju najboljih rešenja. Koliko sam čuo, i razgovarali smo naravno o tome, postoji dobra volja i mislim da će se možda već i sada kada budem u Beogradu jasnije to pitanje otvoriti i postaviti neki oblik rešenja. Sa mnom će u delegaciji biti i ministar unutrašnjih poslova gospodin Karamarko i tu sam optimista.
Do sada se pokazalo da prilično lako uspostavljate kontakte i dijalog s političarima različitih pogleda. Neki, na primer, smatraju da su Vaši odnosi s predsednikom Tadićem čak bolji od trenutnih odnosa Hrvatske i Srbije. Zašto je to tako?
Naravno da je lakše na ličnom nivou s nekim stvarima ići i pre službenih odnosa, jer međusobno poverenje koje imamo gospodin Tadić i ja je zapravo i pretpostavka da bi se i međudržavni odnosi bolje rešavali. Kada je reč o državnim poslovima onda naravno moramo svaki voditi računa o interesu svoje zemlje. Mislim da dobri odnosi na individualnom nivou mogu samo pomoći u traženju najboljih rešenja.
Sve bolje sarađuju policije, na tom putu su sada i oružane snage Hrvatske i Srbije, srpski turisti su ponovo poželjni gosti na hrvatskom Jadranu, saradnja napreduje i na drugim područjima, ali se stiče utisak da su i dalje poprilično zatvorena hrvatska vrata za robu i kapital iz Srbije?
S jedne strane bih se možda složio, ali bih istakao da to nije pitanje odnosa prema Srbiji i srpskim preduzećima. Meni se vrlo često žale preduzetnici ne samo iz inostranstva nego i iz Hrvatske. I zaista to je deo problema koji Hrvatska ima, imamo veoma mnogo birokratskih prepreka za strana ulaganja i ne bih rekao da je to diskriminacija preduzeća iz Srbije. Evo, baš nedavno su mi se Italijani žalili, pa Mađari... Dakle, ima veliki broj tih problema u našem pravnom sistemu i nadma se da će se te stvari rešiti. U Srbiji ima nekoliko stotina preduzeća iz Hrvatske i to dosta dobro funkcioniše. Međutim, i odatle mi se neki put žale – „Končar“, pa tender za tramvaj itd., ali se nadam da ni to nije pitanje diskriminacije nego naprosto funkcionisanja boljih ili lošijih unutrašnjih mehanizama.
Iako je prošlo već 15 godina od rata njegovi „repovi“ i dalje opterećuju odnose među našim građanima pa time i državama. U ovogodišnjem izveštaju o praćenju suđenja za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj organizacije za ljudska prava ukazuju na nedostatak političke volje i strategije za efikasno procesuiranje tih zločina. Tiče se to uglavnom zločina počinjenih nad srpskim građanima Hrvatske. Kako gledate na taj problem, pogotovo u kontekstu otvaranja poslednjih poglavlja – među njima i pravosuđa – u pristupnim pregovorima za ulazak RH u EU?
Mi znamo da su Hrvatska i hrvatsko pravosuđe, što se ratnih zločina tiče, prošli jedan put od potpunog negiranja zločina, s hrvatske strane, pa do nečega što bih ja danas rekao – suđenje po onim standardima koji inače postoje za sve slučajeve u Hrvatskoj. Postoji veći broj optužnica protiv pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih formacija upravo zbog zločina. Ja sam vidio taj izveštaj, to je radila Dokumenta, štaviše ja sam za njih radio uputstva za praćenje tih suđenja. Rekao bih da su možda u nekim svojim zaključcima pojedinih procesnih situacija malo prestrogi po načelu „Koga je zmija ugrizla i guštera se boji”. Prema tome, mislim da problema ima, ali nisu specifični, barem koliko ja mogu prepoznati upravo za ta suđenja. Bilo je onih suđenja koja su nekvalitetna – setimo kako je teklo suđenje o „Lori“ i tu je Vrhovni sud svojim intervencijama ipak omogućio da se stvari dovedu do razumnog rešenja.
Danas ni u hrvatskoj politici, bez obzira o kojoj stranci govorimo, ne postoji ni ambicija, a rekao bih ni mogućnost, da utiče na pravosuđe, posebno kada je reč o predmetima suđenja za ratne zločine. Ako problema ima oni su u pravosuđu, a ja sam siguran da ta pravosudna vertikala koja završava s Vrhovnim sudom ima dovoljno i snage i znanja da svaki postupak dovede do kraja. Ali, ističem, protiv Hrvata je počinjen velik broj zločina za koje očekujemo da budu kažnjeni pred sudovima zemalja u kojima se zločinci skrivaju, pa i u Srbiji.
Sport je veoma važan i kao jedan od načina zbližavanja naroda i zemalja. Kod nas, međutim, još ima mnogo toga ružnog na borilištima, što priređuju tzv. navijači, ali ne samo oni. Na teniskom meču u Splitu, na primer, zviždalo se srpskoj himni, a zviždalo se i u Nišu hrvatskoj himni na vaterpolo utakmici Svetske lige... Nije li vreme da se tu nešto energičnije učini?
Da, sport tako nekada više razdvaja nego što spaja... Vidite, u obe države postoje oni ljudi koji nisu sposobni da shvate da je došlo novo vreme i da je u interesu i Hrvatske i Srbije da se normalno komunicira, da se ima poštovanja za drugu stranu. Ali, uveren sam da je i u Hrvatskoj i u Srbiji to manjina. Velika većina ljudi to ne podržava, a to uostalom pokazuju i neka ispitivanja javnog mnjenja kod nas da je zapravo taj broj koji nisu za popravljanje odnosa, koji nisu za saradnju, da je relativno mali.
Na području kulture je, srećom, drugačije. Umetnici su među prvima prelazili novu državnu granicu. Ipak, umetnika iz Srbije skoro i da nema na većim međunarodnim kulturnim događajima u Hrvatskoj. Tako je i na Dubrovačkim letnjim igrama koje ste nedavno otvorili (Stefan Milenković gostuje kao umetnik iz SAD), a koje su nekada bile omiljeno odredište i stvaralaca iz Srbije. Kao da nekome tu više nisu poželjni?
Moram vas malo korigovati. Pre nego što sam ušao u politiku vodio sam najveći evropski festival savremene muzike Muzički bijenale Zagreb. I ne samo da smo i za vreme rata imali kontakt sa umetnicima iz Srbije, nego odmah pošto se rat završio su ovde bili gosti iz Srbije. Istakao bih da smo praktično nakon izvođenja premijere izveli operu Isidore Žebeljan na Muzičkom bijenalu, da smo imali klavirski trio iz Beograda, da stalno imamo dobru saradnju s „Jugokoncertom”, a i sam sam snimio kompakt-disk sa Ivanom Stefanović. Prema tome, mislim da ako ima negde otpora to je sporadično ili je naprosto bio takav program. Ja ne mislim da je to deo neke „zavere” da ne dođu ljudi iz Srbije. Ako ima negde tih prepreka mislim da one nisu ozbiljne.
Sada, na primer, ide jedna velika grupa kulturnih delatnika sa mnom u Beograd i naći će se tamo s kulturnim delatnicima iz Srbije. Ima tu i muzičara, glumaca, režisera...
Srbi u Hrvatskoj s neskrivenim simpatijama i velikim očekivanjima dočekali su Vaš izbor za predsednika RH. To je, naravno, povezano s još prisutnim problemima u vezi s povratkom izbeglih, ali i uopšte životom i integracijom u hrvatsko društvo. Kako sarađujete s ovdašnjim srpskim političarima i predstavnicima u Saboru?
Odlično. S gospodinom Pupovcem sam i inače kao zastupnik dobro sarađivao u Saboru i sada je deo moje delegacije – nedavno u Bosni i Hercegovini, a sada ide i u Beograd. Tu problema nema. Dapače, bila je tu zanimljiva situacija: dok sam ja bio u Saboru gospodin Pupovac je bio na vlasti, a ja u opoziciji. Mislim da je dobro da je SDSS u vladajućoj koaliciji i da je to dobra poruka.
Radoje Arsenić
objavljeno: 18/07/2010
