Izvor: B92, 10.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verbeke podneo izveštaj
Njujork, Beograd -- Belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke podneo je u Njujorku izveštaj o poseti Misije svetske organizacije Beogradu i Kosovu.
Verbeke je istovremeno najavio početak pregovora o novoj rezoluciji o Kosovu za sledeću sedmicu. Na sastanku održanom u sedištu UN-a u Njujorku ponovo su potvrđene razlike u pristupu kosovskom pitanju između Rusije i Zapada.
Verbeke, šef misije Saveta bezbednosti koja je krajem aprila boravila u Briselu, Beogradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Prištini i Beču, je u izveštaju na 11 strana naveo detalje susreta 15-orice ambasadora sa lokalnim zvaničnicima, te zaključke oko kojih su se prethodno dogovorile sve strane.
Belgijski diplomata je istakao da je stanje na Kosovu stabilno, ali i krhko, te da su kosovski Albanci sigurni u ishod procesa, dok su Srbi zabrinuti zbog perspektiva koje nosi budućnost.
U izveštaju Verbekea se, takođe, navodi da se Kosovo još uvek oporavlja od posledica sukoba, ali i da su dve zajednice, srpska i albanska, duboko podeljene i žive odvojenim zzivotima.
"Za puno pomirenje i efikasnu integraciju će biti potrebno vreme i dugoročna privrženost svih strana. Ohrabrujuća je bila rešenost kosovskih političkih lidera da izgrade Kosovo za sve zajednice", navodi se u izveštaju.
Nezadovoljavajućim je ocenjen napredak u procesu povratka izbeglica, što je objašnjeno bezbednosnim problemima, nedostatkom slobode kretanja, te nedostatkom ekonomskih preduslova.
Verbekeov izveštaj predstavlja rutinski kraj rada kosovske misije, ali je, još jednom, pokrenuo diskusiju u kojoj je na videlo izbilo neslaganje drzzava članica SB oko daljih koraka u rešavanju statusa Kosova.
Ruski ambasador pri UN, Vitalij Čurkin je rekao da je misija SB imala prilike da se uveri da je na Kosovu "još dug put do ispunjavanja standarda" i založio se za nastavak pregovora između predstavnika Beograda i Prištine.
"Kao nikada do sada, predloženo je rešenje (EU i SAD-a) kojim bi se delu jedne suverene države dala nezavisnost, što predstavlja slučaj od ogromnog značaja za međunarodno pravo i međunarodnu zajednicu", naglasio je ruski diplomata, dodajući da sve strane treba da "pokažu strpljenje".
Američki ambasador Zalmaj Kalilzad je istakao da Kosovsko pitanje ima "vrhunski značaj" za administraciju u Vašingtonu, naglašavajući podršku planu za rešavanje kosovskog statusa koji je sačinio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.
Kalilzad je, takođe, rekao da bi svako odlaganje predstavljalo opasnost da čitav proces uđe u period stagnacije, što izaziva strah od izliva nasilja I nenadgledane nezavisnosti.
Nemačka i evropski članovi Saveta bezbednosti govore o elementima svog nacrta rezolucije, dok Rusija govori o svojim protivničkim elementima. AP je u oba predloga imao uvid.
"Protivnički predlog bi ponovo pozvao na obavezu Saveta bezbednosti za multietničko i demokratsko Kosovo, koje mora da ojača regionalnu stabilnost", i protivio bi se bilo kakvom obliku nasilja, prenosi AP.
Američko-evropski predlog bi podržao plan Marija Ahtisarija za status Kosova kao i kraj administracije KFOR-a posle 120 dana. Te snage bi zamenio novi međunarodni civilni predstavnik kao i međunarodno vojno prisustvo.
Predložena rezolucija bi bila u okviru Poglavlja 7 Povelje UN u kojem se pominju pretnje miru i bezbednosti, koje bi mogle da se reše vojnom primenom.
Ruski predlog ne pominje to poglavlje kao ni moguću nezavisnost Kosova. U tom predlogu se poziva na povlačenje misije UN i uspostavljanje međunarodne civilne misije uz povećanu ulogu Evropske unije za podršku u primeni standarda.
"Savet bezbednosti će imati kontrolu nad međunarodnim civilnim i vojnim prisustvom na Kosovu", navodi se u tom nacrtu, kao i da nije bilo dovoljno napretka u primeni standarda.
U tom predlogu piše da je neophodno nastaviti pregovore između Beograda i Prištine "uz uravnoteženo međunarodno posredovanje, primarno usredsređeno na zaštiti prava manjina".
Američko-evropski predlog priznaje napredak u primeni standarda i poziva na nastavak. Dodaje se da je "Kosovo specijalni slučaj" i kao razlozi za to pominju se nasilje i represija 90-tih godina, kao i period administracije UN.
"Kosovo će u UN dobiti nadgledanu nezavisnost"
Ambasador SAD u Srbiji Majkl Polt izjavio je da su pregovori o statusu Kosova završeni i da će proces utvrđivanja statusa biti nastavljen u UN, gde će biti izglasana nova rezolucija koja predviđa nadgledanu nezavisnost Kosova.
"Srpska vlada imala je priliku da u više od godinu dana iznese svoje mišljenje i argumente. Međutim, proces je sada završen, prebačen je u Njujork na Savet bezbednosti UN gde će biti doneta nova rezolucija koja predviđa nadgledanu nezavisnost Kosova", izjavio je Polt u intervjuu za "Blic".
Odgovarajući na pitanje o tome da li su SAD spremne da razmotre stav Rusije da treba nastaviti pregovora o Kosovu, američki ambasador je kazao da će SAD nastaviti da sarađuju sa Rusijom kako bi se došlo do zajedničkog rešenja.
"Ali, nećemo pristati na nove pregovore, nema potrebe za novim pregovorima, niti će ih biti. Proces je sada u Savetu bezbednosti, a Ahtisarijev plan podržavaju Generalni sekretar UN, NATO, SAD i EU jer je to najbolji plan koji će zadovoljiti potrebe Albanaca, Srba s Kosova, regiona i EU", rekao je Polt.
Upitan da li će ubeđivanje Rusije zahtevati dosta vremena, Polt je odgovorio da su SAD svesne ruskih prava u Savetu bezbednosti UN, ali da su jasno stavile do znanja da "vreme nije na srpskoj strani kada je u pitanju odluka o Kosovu", dodajući da je cilj SAD da se proces završi "ovog meseca ili možda sledećeg".
"Ne predlažem da SAD unilateralno priznaju nezavisno Kosovo, već želim da kažem da do rešenja treba doći organizovano i kontrolisano jer će, u suprotnom, biti teško kontrolisati situaciju koja će se iz toga izroditi", kazao je Polt odgovarajući na pitanje da li će SAD unilateralno priznati nezavisnost Kosova.
Govoreći o zaštiti Srba na Kosovu, Polt je rekao: "Mogu vas uveriti da neće biti nikog ko će agresivnije zastupati prava manjina nego što će to biti SAD na Kosovu, koje će dobiti nadgledanu nezavisnost".
Beriša i Čeku: Nezavisnost jedino rešenje
Premijeri Albanije i Kosova, Sali Beriša i Agim Čeku ocenili su sinoć u Tirani da je nezavisnost jedino rešenje za status Kosova. Oni su izjavili da status Kosova treba što pre rešiti u skladu sa predlogom posrednika UN Martija Ahtisarija.
"Nezavisnost Kosova je uslov za stabilnost regiona. Albanija čini napore da plan Ahtisarija postane realnost i u tom smislu podržava stavove SAD i EU", izjavio je Beriša i dodao da očekuje da će Rusija promeniti stav u vezi sa statusom Kosova.
Istovremeno, član pregovaračke delegacije Kosova i predsednik Reformističke partije ORA Veton Suroi otputovao je u Maleziju, gde će se, u okviru diplomatske aktivnosti za obezbeđivanje podrške nezavisnosti Kosova, sastati sa zvaničnicima te zemlje.
Malezija je nestalna članica Saveta bezbednosti. Suroi je prethodno bio u nekim zemljama Latinske Amerike.
Stojanović: Diskretni pregovori o Kosovu
Predsednik Srpsko-američkog centra Svetozar Stojanović izjavio je da sada počinju diskretni pregovori o statusu Kosova i da bez ruskog pritiska taj problem ne može da se reši na zadovoljavajući način.
"Velike sile obično ne pregovaraju samo predvidljivo, znači samo preko Ahtisarija, već imaju i neke diskretne načine", rekao je Stojanović.
"Pravi pregovori tek moraju da započnu i u tom okviru hteo bih da iznesem dosta zaoštrenu tezu, ali tačnu. Srpsko pitanje, koje traje vekovima, prvi put je postalo globalno, svetsko pitanje, ne toliko zahvaljujući nama, već i novoj konstelaciji u međunarodnim odnosima", rekao je Stojanović.
.jpg)
