Izvor: Akter, 25.Dec.2015, 17:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika očekivanja od Oreškovića
Nakon što je prisustvovao ponoćnoj misi u Zagrebačkoj katedrali, novoizabrani mandatar hrvatske Vlade Tihomir Orešković građanima je uputio božićnu čestitku u kojoj je izrazio nadu da će naredna biti "sjajna godina za sve"
"Od srca želim svim Hrvatima u dijaspori i domovini srećan Božić, puno sreće i ljubavi, nadam se da će 2016. biti sjajna godina za sve nas. U sledećoj godini očekujem puno uspeha", rekao je Orešković.
Inače, uprkos božićnim praznicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << izbor Oreškovića za mandatara i dalje pobuđuje pažnju hrvatske javnosti.
Dok su politika i građani podeljeni - ljudi iz sveta biznisa sa zadovoljstvom su dočekali mandatara iz svojih redova.
U jednom se ipak slažu - očekivanja od mandatara Oreškovića su ogromna. Ukoliko se, međutim, želi sprovesti ono što su političari, koji su ga predložili obećali biračima, moraće biti spreman na teške i bolne poteze.
Evropska komisija čeka mere koje će dugoročno osigurati stabilnost budžeta.
Zagrebački Jutarnji list piše da novu hrvatsku vladu čeka veliki i težak posao, bez obzira na to ko će je sastaviti i kakvo će biti njeno ideološko opredeljenje.
Odnos prema Crkvi, porodici i neke druge vrednosti nisu nešto o čemu se razmišlja u Briselu kada se govori o stvaranju vlade u nekoj državi članici, pa je tako i u slučaju Hrvatske.
Ionako unutar EU postoje velike razlike između država po tim pitanjima i ne postoji jedan jedinstveni evropski obrazac. Ono što Brisel očekuje, jeste da vlada krene u dugo odlagane reforme koje će osigurati održiv privredni rast, kao i smanjenje prekomernog deficita i javnog duga.
Istina je da je prethodna vlada na samom kraju svog mandata uspela da trend okrene u pozitivnom smeru pa tako i prvi put zabeleži privredni rast i izlazak iz recesije. To je priznala i Evropska komisija. No, taj trend predviđenog rasta nije dovoljan da bi se znatnije osetio izlazak iz recesije. Za to su potrebni dodatni napori, piše hrvatski dnevnik.
Hrvatska je ove godine u zadnji čas izbegla aktiviranje postupka prekomernih ekonomskih neravnoteža, ali se one mogu aktivirati u bilo kojem trenutku u kojem bi Evropska komisija procenila da se ne preduzimaju mere za suočavanje s tim problemom.
Hrvatska neće uspeti da postigne postavljene ciljeve iz postupka prekomernog deficita, a još manje za smanjenje javnog duga. Kako su i neke druge države EU imale problema s tim ciljevima, a prema njima Evropska komisija nije bila blago naklonjena, može se očekivati da će EU i s Hrvatskom krenuti u razgovore o novim ciljevima. No, i za to će tražiti ne samo najavu konkretnih mera, nego i njihovu primenu.
Ističe se, međutim, da mere koje traži Evropska komisija nisu one reforme koje su se spominjale tokom predizborne kampanje i pregovora o stvaranju vlade. EU očekuje od Hrvatske da se fokusira na dugoročne i održive, a ne samo na neke ad hoc jednokratne mere.
One se tiču i poreske politike i penzijskkog i zdravstvenog sistema, a pogotovo načina vođenja preduzeća u javnom ili državnom vlasništvu čije su loše vođenje i gubici znatno pridoneli povećanju javnog duga. Ako je podela rukovodećih mesta u takvim kompanijama zaista bila predmet trgovine između političkih stranaka prilikom pregovora o stvaranju vlade, to nije dobra najava jer je EU upozorila da bi to trebalo biti transparentno i zasnovano na kompetencijama kandidata, a ne na političkoj podobnosti.
Za novu vladu, piše Jutarnji, nema nepoznanica jer su preporuke koje je EU dala Hrvatskoj javne i jasne pa bi o tome trebalo brinuti i prilikom sklapanja programa nove vlade. I dalje važi upozorenje iz EU da su predizborna obećanja jedno, a realnost drugo pa zato čekaju da vide kakav će biti program nove vlade i, pre svega, kako će izgledati proračun.
