Izvor: Blic, 28.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Većina
Istraživanje Agencije 'Argument' specijalno za 'Blic' (1)
Većina da se Miloševiću sudi pred Tribunalom
BEOGRAD - Agencija za primenjena sociološka i politikološka istraživanja 'Argument' sprovela je istraživanje javnog mnjenja u periodu od 12. do 19 febrauara, na uzorku od 910 ispitanika sa pravom glasa u 26 opština u Srbiji. 'Blic' će u nekoliko nastavaka objaviti rezultate ovog obimnog istraživanja, u kome su ispitanici odgovarali na pitanja u vezi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa ratovima na prostoru bivše Jugoslavije i Kosovu, odgovornosti za ratove, ratnim zločinima, o periodu Miloševićeve vladavine i odgovornosti za posledice, Haškom tribunalu, suđenju i izručenju osumnjičenih... U prvom nastavku, tema istraživanja bila je suđenje Miloševiću za ratne zločine i izručenje ovoj instituciji, a rezultati govore da 60.3 odsto ispitanika smatra da bivšem predsedniku SRJ treba suditi za ratne zločine, tome se protivi 16.6 odsto anketiranih, dok su preostali građani neodlučni(13.7) ili ne znaju (9.4) odgovor na ovo pitanje.
Više od polovine anketiranih smatra da bi Milošević trebalo da se sam preda Tribunalu, dok za to nije 31 odsto ispitanika, a 12.5 odsto građana smatra da on ne bi trebalo da ode u Hag, ali da bi svakako trebalo da napusti zemlju.
Upitani zašto Milošević ne bi trebalo da se preda Hagu, najviše ispitanika koji smatraju da to ne bi trebalo da učini, čak 58 odsto, najvažnijim razlogom smatra to što bi tim činom priznao da je kriv. Na drugom mestu razloga zbog kojih lider SPS ne bi trebalo da pristane na suđenje u Hagu, je to što 45 odsto smatra to sramotom za Srbiju, a zatim sledi da bi time bio ugrožen suverenitet Srbije(41), kao i da bi nepristajanem na suđenje pred Tribunalom dokazao ispravnost svoje politike i dokazao da nije kriv (39.7).
Više od 30 odsto ispitanika koji nisu za izručenje Miloševića kao najvažniji razlog navelo je da bi tim potezom 'on postao žrtva naroda Srbije', a najmanje ispitanika (12 odsto) je za najvažniji razlog navelo to što bi to narušilo njegov ugled. nastavlja se Veće građana Savezne skupštine završilo zasedanje Usvojen Zakon o državljanstvu SRJ
BEOGRAD - Poslanici Veća građana Savezne skupštine usvojili su juče izmene i dopune Zakona o jugoslovenskom državljanstvu. Izmenama Zakona uvodi se institucija dvojnog državljanstva, tako da će konačno i izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika moći da dobiju i državljanstvo SRJ, ali i da zadrže državljanstvo republike - bivše članice Jugoslavije. Zahtev za državljanstvo biće odobren i državljanima bivše SFRJ ukoliko su do dana podnošenja zahteva boravili u SRJ godinu dana. Državljanstvo SRJ će, stupanjem izmena i dopuna na snagu, moći da dobiju i strani državljani koji su barem tri godine u braku sa državljanom SRJ.
Novi zakon će, prema rečima saveznog ministra unutrašnjih poslova Zorana Živkovića, liberalizovati mogućnost sticanja jugoslovenskog državljanstva za ljude koji imaju državljanstvo druge države i olakšaće našim državljanima da stiču državljanstvo druge države.
Veće građana nije usvojila amandman grupe poslanika DOS da se državljanstvo SRJ omogući i državljanima bivše Kraljevine Jugoslavije, koji su poput kraljevske porodice Karađorđević, ostali bez državljanstva iz političkih razloga.
Veće građana je juče ukinulo i Ukaz o oduzimanju državljanstva i imovine porodice Karađorđević. Toj odluci su se uglavnom protivili poslanici iz redova SPS. Ivica Dačić, potpredsednik te stranke, je za govornicom rekao da je 'Aleksandar Karađorđević rodonačelnik ideologije bratstva i jedinstva koju je naknadno nastavio Broz'.
- Ako me danas pitate da se opredelim između Aleksandra Karađorđevića ili Vojislava Koštunice, uvek ću izabrati Koštunicu - dodao je Dačić.
Zoran Živković mu je odgovorio da je 'proverio kod kolega iz DSS i ostalih stranaka DOS' i uverio se da socijaliste niko neće primiti.
Veće građana usvojilo je i zakon koji omogućava da se platni promet između Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije i Kosova obavlja u devizama. Prema tom zakonu, platni promet između Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije i Kosva, obavljaće se u devizama, preko ovlašćenih banaka za poslovanje sa inostranstvom, koje su dužne da te devize prodaju Narodnoj banci Jugoslavije, a da dinarsku protivvrednost dostave pravnim licima i preduzetnicima.
Oskar Kovač(SPS) rekao je da se tim zakonom 'uvodi način plaćanja, koji se po važećim zakonima primenjuje samo u međunarodnim odnosima i da Savezna skupština nema pravo da proglašana Kosovo i Crnu Goru inostranstvom'.
Poslanici su usvojili i zakon kojim se određuje visina zatezne kamate,
