Izvor: Politika, 12.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Većina za glasanje po snegu
DSS-u i SRS-u svejedno kad će izbori, DS za istovremeno održavanje predsedničkih i parlamentarnih u decembru, SPS ne bi pre januara
Većina stranaka, sudeći prema izjavama njihovih predstavnika, spremna je za izbore već sad i zalaže se za njihovo održavanje što pre. Neophodno je, naravno, da pre toga na referendumu bude potvrđen novi srpski ustav. U srpskim političkim strankama, zvanično, niko i ne sumnja u takav ishod izjašnjavanja građana 28. i 29. oktobra.
Slobodan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Antonić, politički analitičar, međutim, nije toliko siguran, ali, ipak, pod pretpostavkom da referendum uspe, misli da je najraniji datum za održavanje izbora 24. decembar.
– Ako referendum uspe i ako se sve stvari oko proglašavanja ustava, donošenja ustavnog zakona i druge formalnosti završe veoma brzo, recimo do 8. novembra, izbori bi, zbog potrebnih 45 dana za kampanju, najranije mogli da budu održani 24. decembra – kaže Antonić za "Politiku".
Za što ranije izbore su, prema njegovom mišljenju, najviše zainteresovane stranke vladajuće koalicije, jer bi mogle da eksploatišu uspeh koje su postigle donošenjem ustava. To bi, svakako, najviše odgovaralo Demokratskoj stranci Srbije kojoj je donošenje novog ustava bilo i glavno predizborno obećanje na prethodnom glasanju.
Na krilima tek donetog ustava, mogle bi, prema Antonićevom mišljenju, da u kampanju krenu i ostale stranke vladajuće koalicije. Mnogo je važnije, ipak, smatra Antonić, to što je decembar uvek mesec kada građani "nekako imaju više para" i "više je optimizma u narodu, jer svi očekuju nešto lepše od nove godine".
– Koliko je decembar pogodan za izbore, toliko iz istog razloga, odnosno zbog manjka para i opšte atmosfere koja tada vlada, januar nije dobro vreme za izjašnjavanje građana. Ljudi se istroše u decembru, nemaju para, vlada nekakva depresija – dodaje Antonić.
Iako se u krugovima bliskim vladajućoj koaliciji spekulisalo i sa mogućnošću da se dvotrećinskom većinom u Narodnoj skupštini izmeni izborni zakon kako bi period za kampanju bio skraćen sa 45 na 30 dana, Antonić kaže da je to malo verovatno.
– Sve je moguće, jer sve je stvar dogovora, ali ne vidim da trenutno postoji mogućnost za takav dogovor – kaže Antonić.
Što se tiče opozicije, tu je stvar nešto drugačija. Demokratskoj stranci, naime, nije toliko bitan termin izbora koliko im je važno da istovremeno budu održani i parlamentarni i predsednički izbori.
– To je, međutim, stvar pregovora. Oni ne bi morali da idu na predsedničke izbore ukoliko se ustavnim zakonom reguliše da predsednik može da završi mandat započet i pre donošenja novog ustava. S druge strane, oni kažu da su spremni i za predsedničke izbore, jer Boris Tadić ima ogromne šanse da na njima pobedi. Reklo bi se da idu na sigurno – kaže Antonić.
Upravo ta Tadićeva popularnost dobro bi došla demokratama i na parlamentarnim izborima kada bi oni bili održavani istovremeno sa predsedničkim.
– Tadić je popularniji od stranke i on bi je praktično vukao na izborima. Potpuno bi druga stvar bila kada bi on samo iz prikrajka posmatrao izbore, bez aktivnog učešća na njima – kaže Antonić.
Srpskoj radikalnoj stranci, koja je prema poslednjim istraživanjima najpopularnija partija, predstojeći izbori trebalo bi da posluže da kapitalizuju tu svoju popularnost. Zbog toga što su, kako Antonić kaže, radikali stranka za koju se glasa iz protesta, zbog nezadovoljstva, oni bi bili prilično ravnodušni prema izborima krajem decembra ili početkom januara.
Ako bi, međutim, referendumski proces negde "zapeo" i samim tim pomerio zakonske rokove za održavanje izbora, radikalima bi, možda, išlo u prilog da pokušaju da još više prolongiraju termin glasanja, računajući da bi u tom periodu i eventualno nezadovoljstvo građana još moglo da poraste.
S druge strane, i vlada bi taj period mogla da iskoristi da, kako to kaže Antonić, možda "upumpa" nešto novca u narod koji se prethodno istrošio kako bi to nezadovoljstvo bilo suzbijeno.
Iako se gotovo sve stranke zalažu za što skorije održavanje izbora, postoji niz stvari koje bi mogle da utiču na termin glasanja. Najvažnija od svih je, svakako, pitanje Kosova i Metohije, odnosno rešavanje njegovog statusa. U velikoj meri priča o izborima u decembru forsirana je upravo zbog najava da bi kosovski problem mogao da dobije svoj finale do kraja godine. U poslednje vreme, međutim, i u diplomatskim krugovima se govori da odluka o konačnom statusu Kosmeta još nije sazrela, jer postoje značajne nesuglasice unutar Kontakt grupe. Ukoliko bi dinamika rešavanja statusa pokrajine bila usporena, odnosno ukoliko se ne bi odvijala po ranije najavljenom planu, onda bi se smanjila i potreba za hitnim raspisivanjem izbora do kraja godine.
M. R. Petrović
[objavljeno: 12.10.2006.]
.jpg)
