Izvor: S media, 07.Okt.2009, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veći porez ostaje opcija
Postoji rizik da reforme koje planira Vlada Srbije, a koje podrazumevaju smanjenje izdataka, ne budu dovoljne i da će njihovo sprovođene predugo trajati.
U tom slučaju, biće potrebne mere na prihodnoj strani, kaže za “Blic” Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u Beogradu, dve nedelje uoči dolaska misije Fonda u Srbiju povodom revizije aranžmana.
To, ističe naš sagovornik, ne mora neminovno da znači povećanje poreza, jer su velike mogućnosti i u oblasti >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << proširenja poreske osnove i poboljšanja u oblasti poreske uprave.
“Međunarodni monetarni fond daje prednost reformama koje podrazumevaju smanjenje izdataka, a ne povećanje poreza. U predstojećim nedeljama i mesecima, MMF je spreman da, onoliko koliko je to u njegovoj moći, pomogne vlastima da osmisle takve reforme. Ali, još postoji rizik da te mere budu nedovoljne i da njihovo sprovođenje predugo traje.
U tom slučaju će biti potrebne mere na prihodnoj strani”, kaže Lisovolik.
Na pitanje na koji način Fond očekuje da će Srbija smanjiti minus u budžetskoj kasi do odobrenih 3,5 odsto BDP u 2010. godini, Lisovolik odgovara da će obe strane pokušati da naprave najaktuelniju procenu događaja pre dolaska misije, 20. oktobra.
- Smatramo da mogu da se nađu adekvatna rešenja da bi se zatvorio očekivani deficit. To će zahtevati veliki posao prilikom pripreme budžeta, racionalizaciju troškovnih prioriteta, a možda i proširenje poreske osnove - naglašava stalni predstavnik MMF u Srbiji.
On je optimista kada je u pitanju dogovor sa srpskom delegacijom. Ali, kako kaže, mora se imati na umu da razgovori MMF sa zemljama koje treba da prihvate njegov program nikada nisu laki, pošto treba doneti teške odluke o domenu ekonomske politike.
- Kao što je rečeno u nedavno usvojenim saopštenjima sa godišnjih sastanaka u Istanbulu, sada nije vreme za zadovoljstvo u svetskoj privredi. A to se odnosi i na srpsku privredu - zaključuje Bogdan Lisovolik.
Delegacija Vlade Srbije se susrela sa predstavnicima MMF i Svetske banke na godišnjoj skupštini te dve institucije u Istanbulu. Delegaciju su predvodili Diana Dragutinović, ministarka finansija, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, i Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.
Jelašić je rekao juče da će pomoć od MMF Srbija će dobiti samo uz ozbiljnu reformu.
Guverner kaže da MMF želi da vidi „kredibilne reforme koje nisu bazirane samo na obećanju, nego reforme koje će zaista na kredibilan način pokazati u kojoj meri će se smanjiti rashodi”.
- To sve zavisi od toga šta Vlada smatra politički oportunim da se sprovede. Ni u kom slučaju MMF ne insistira na tome da se pojedine kategorije po svaku cenu smanje. Bilo bi jako dobro da se to ne odnosi na investicije, nego na tekuću potrošnju, što na svaki način treba da se smanji da bismo se prilagodili činjenici da će najverovatnije prihodi jedan duži period biti na nižem nivou nego što su sada - naveo je Jelašić.
Pitanje veće stope PDV ili proširenja poreske osnovice biće preokupacija vlasti narednih nedelja, uoči dolaska misije MMF u Beograd. S jedne strane, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja izričito je da povećanja PDV neće biti. S druge strane, prof. dr Dejan Šoškić, član Ekonomskog saveta srpskog premijera, kaže da postoji mogućnost da Srbija u okviru pregovora sa MMF poveća porez na dodatu vrednost. On ističe da će se još razmotriti kakve su mogućnosti za racionalizaciju javnog sektora i kaže da je to kompleksna reforma, koja daje rezultate “tek na srednji rok”. U prvoj godini primene, prema rečima Šoškića, najavljeno smanjenje državne administracije neće dati veliki rezultat, jer će otpremnine koje će zaposleni dobiti smanjiti potencijalne uštede po osnovu neisplaćenih plata.
- Ne treba se iznenaditi ako u takvoj situaciji jedino realno ishodište bude podizanje PDV za jedan ili dva procenta - kazao je ekonomski savetnik predsednika Vlade Srbije.
Šoškić je istakao da bi to moglo da bude efikasno rešenje za smanjenje budžetskog deficita ukoliko bi se uz povećanje PDV napravio paket mera koje će ublažiti negativne posledice tog poteza.
- Uz povećanje PDV bilo bi potrebno produžiti rok od izdavanja fakture do plaćanja PDV, jer sada privrednici plaćaju porez i pre nego što dobiju novac, kao i pojednostaviti i ubrzati sudske sporove i izvršne postupke za naplatu nespornih potraživanja firmi. To bi umanjilo opasnost od pogoršanja nelikvidnosti u privredi i povećanja cena zbog veće stope PDV - kaže Šoškić.
On je ocenio da bi bilo najbolje da nijedan porez ne mora da se poveća, ali da je, ukoliko je to neophodno, povećanje PDV efikasno jer se naplaćuje pri svakoj legalnoj transakciji.
- Objektivno gledano, PDV u Srbiji nije visok, u poređenju sa zemljama u okruženju je među najnižim. Iz toga proističe da kod PDV postoji potencijalni prostor za njegovo podizanje - kazao je Šoškić.
Kako “Blic” saznaje, do sada vlast nije razmatrala povećanje PDV, ali kako kaže naš izvor iz Vlade, ukoliko takav zahtev stigne iz Istanbula, moguće je da će se naći na dnevnom redu.
