Izvor: S media, 03.Okt.2010, 14:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veći deo stranaka DOS-a više ne postoji
Od 19 članica Demokratske opozicije Srbije (DOS) koja je 5. oktobra 2000. smenila režim Slobodana Miloševića, danas je nekoliko na vlasti, deo se kolektivno učlanio u veće stranke, tri stranke su u opoziciji, a najveći broj njih već godinama nisu politički aktivne.
Dve najveće stranke koje su 5. oktobra 2000. godine činile okosnicu DOS-a, Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije politički su se razišle odmah posle promena, u narednim godinama su se smenjivale >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << na vlasti, a danas su na potpuno suprotnim političkim pozicijama - DS je okosnica vladajuće koalicije, a D S S je najoštrija opozicija.
Pored DS i DŠ, DOS su 5. oktobra 2000. godine činili i Demokratska alternativa, Nova Srbija, Gradjanski savez Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Savez vojvodjanskih Madjara.
DOS su činili i Reformisti Vojvodine, Koalicija Vojvodina, Sandžačka demokratska partija, Socijaldemokratija, Pokret za demokratsku Srbiju, Liga za Šumadiju, Nova demokratija, Demokratski centar i grupa G17 plus iz koje je kasnije nastala istoimena stranka.
Od stranaka koje su činili DOS, danas su u Vladi Srbije DS, G17 plus i Sandžačka demokratska partija. Savez vojvodjanskih Madjara, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Demohričhanska stranka Srbije čine vladajuću većinu u Skupštini Srbije.
DOS je formiran 10. januara 2000. godine na inicijativu Srpskog pokreta obnove, ali je ta stranka izašla iz zajedničke opozicione grupacije nakon nekoliko meseci i imala je svog kandidata na predsedničkim izborima koji je doživeo neuspeh nasuprot zajedničkom kandidatu Vojislavu Koštunici, koji je pobedio Slobodana Miloševića.
Socijalistička partija Srbije, koja je nakon neprikosnovene vladavine 90-ih na izborima i potom demonstracijama otišla sa vlasti 2000-te, danas je značajan partner DS u Vladi Srbije, a dve stranke su potpisale i ugovor o pomirenju.
Od 18 stranaka i jednog pokreta, pod istim imenom danas deluje njih devet - DS, DŠ, Nova Srbija, Demohrišćanska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Savez vojvodjanskih madjara, Sandžačka demokratska partija i G17 plus.
Gradjanski savez Srbije se kolektivno učlanio u kasnije formiranu Liberalno demokratsku partiju, a Demokratski centar i Pokret Otpor u DS.
Na političkoj sceni više nisu aktivni Demokratska alternativa, kao ni njen lider Nebojša Čović, Reformisti Vojvodine i predsednik Mile Isakov, Koalicija Vojvodina i predsednik Dragan Veselinov, Socijaldemokratija, čiji je lider Vuk Obradović umro, Pokret za demokratsku Srbiju čijim se predsedniku Momčilu Perišiću sudi pred Haškom tribunalom, Liga za Šumadiju i njen predsednik Branislav Kovačević, kao ni Dušan Mihajlović i Nova demokratija koja je pre nekoliko godina promenila naziv u Liberali Srbije.
U opoziciji su DŠ, Nova Srbija i Socijaldemokratska unija.
U vlasti je sve vreme bio lider Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić, dok je G17 plus gotovo ceo period od 2000. godine do danas imao savezne ili republičke ministre, aktivne ili "u ostavci".
Na redovnim izborima za Skupštinu SRJ, lokalnu samoupravu Srbije, i vanredne izbore za predsednika SRJ 24. septembra 2000. godine DOS je odneo pobedu u prvom izbornom krugu. Kandidat DOS-a Vojislav Koštunica pobedio je kandidata SPS-a i JUL-a i tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, a DOS je pobedio i u oko 90 odsto opština na teritoriji Srbije.
Vlast je odbila da prizna opozicionu pobedu i nakon deset dana protesta širom cele zemlje, dogodio se centralni miting DOS-a u Beogradu 5. oktobra 2000, nakon koga je DOS došao na vlast.
Okupljanje opozicije počelo je godinu dana ranije, a na veliko mitingu na Preobraženje 19. avgusta 1999. godine je istakla svoj predizborni program nazvan Ugovor s narodom.
Program su potpisali svi lideri stranaka tadašnjeg DOS-a i predsednik ekspertske grupe G17 plus.
Oni su tada obećali da će nakon dolaska na vlast prvo usvojiti deklaraciju o hitnim pripremama za donošenje novog ustava, radi otklanjanja postojećeg ustavnog haosa, zatim da će doneti rezoluciju kojom se ukida tadašnja ekonomska i politička blokada Crne Gore, a najviši državni organi obavezali bi se da odmah otpočnu razgovore s
legitimnim izabranim rukovodstvom Crne Gore o karakteru i funkcijama buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Tim ugovorom, opozicija je obavezala buduću vladu da odmah podnese program konkretnih mera Savetu bezbednosti UN, kojim bi se omogućila dosledna primena Rezolucije 1244 o Kosovu, očuvao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, garantovalo pravo na miran i siguran život i podstakla njegova integracija u institucije zemlje.
Obećali su da će doneti zakon kojim će smanjiti broj ministarstava barem za trećinu, ukinuti sva ministarska mesta bez portfelja i ograničiti broj potpredsednika na najviše tri, zatim zakon kojim se svim poslanicima i članovima vlade zabranjuje gomilanje funkcija tokom mandata, a članovima vlade tokom mandata biće izričito zabranjeno da tokom mandata upravljaju privrednim organizacijama.
Oni su tada obećali da će se nova vlada obavezati da u roku od 100 dana stavi na uvid nadležnim skupštinskim odborima sva tajna policijska dosijea, kao i da će svi članovi vlade i narodni poslanici biti obavezani da objave detaljan pregled svog imovinskog stanja i stanja članova svoje prodice, na dan stupanja na dužnost.
Lideri opozicije tražili su od parlamenta da odmah obustavi primenu onih zakona koji proizvode ogromnu društvenu štetu Srbiji i njenim gradjanima i najavljivali da će Skupština formirati nezavisnu komisiju eksperata koja će preispitati i obnarodovati sve relevantne dokumente, audio i video zapise koje je tadašnja vlast držala u
tajnosti, a odnose se na vodjenje unutrašnje i spoljne politike Srbije i Jugoslavije u periodu 1987-2000. godina.
Oni su pred izbore 2000. obećali i da će odabrati jednu renomiranu, nezavisnu revizorsku kuću da izvrši reviziju budžeta i obavi temeljan pregled finansijskog poslovanja skupštine i vlade tokom prethodnih mandata.
(Beta)
