Izvor: Politika, 14.Jul.2012, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veći cenzus za koalicije, manje stranaka u Skupštini

Kako broj partija u parlamentu može da se svede na razuman broj? Sada ih je čak 46, što je, kako se pokazalo, otežalo pregovore oko formiranja vlade. Postoji bojazan i da će ukidanje blanko ostavki omogućiti da svaki poslanik bude partija za sebe. Naši sagovornici predlažu izmenu izbornog zakonodavstva, a pre svega povećanje cenzusa za koalicije što su već uradile neke zemlje u okruženju. A stranaka je sada skoro 90, iako je posle preregistracije otpalo oko pet stotina.

Đorđe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vukadinović, glavni urednik „Nove srpske političke misli”, kaže da je apsurdno da u parlamentu bude toliko partija, pogotovo zato što su izmene Zakona o strankama rađene da se broj partija smanji. „Najveći problem će biti to što su poslanici postali vlasnici mandata. To je uvedeno kao evropski standard i princip, a govorilo se i da je to Evropa od nas tražila. Sada ćemo imati 250 stranaka.”

Da bi se broj stranaka u Skupštini sveo na razumnu meru, mandati treba da budu vraćeni strankama bez obzira na to što se deo javnosti buni. Cenzus strankama se može smanjiti, a povećati za koalicije, smatra Vukadinović. „Za svaku članicu koalicije cenzus bi trebalo povećati za dva do tri odsto. Kada bi se unutar koalicije za svaku stranku cenzus povećao za dva odsto, ne bi bilo pravljenja koalicije po principu vojske, već bi u koaliciju ulazile stranke koje će nešto da doprinesu. Ovako, kada koalicije uđu u parlament, može da bude svaka vaška obaška. To se možda i namerno radi kako bi se u parlamentu stvorio haos koji nekima odgovara.”

Miodrag Radojević, politički analitičar, kaže da je u toku raspisivanja izbora bilo 87 političkih partija i da je recept po kome bi bilo manje stranaka u srpskom parlamentu jednostavan, ali bolan. „Recept je promena izbornog zakonodavstva. Druga mera bi bila podizanje cenzusa za ulazak stranaka u Skupštinu. Ali i da se zadrži cenzus od pet odsto za stranke, trebalo bi po uzoru na okolinu povećati cenzus za koalicije na sedam odsto. Imamo stranke nacionalnih manjina čiji je prirodan cenzus niži.”

To znači da ako na birališta izađe četiri miliona građana, oko 16.000 glasova nosi jedno mesto u Skupštini za stranke nacionalnih manjina. Zbog nižeg cenzusa se događalo da se neke partije registruju kao stranke nacionalnih manjina iako to nisu.

„Moguće je da bi dolazilo do izigravanja zakona, ako se poveća cenzus, pa je jedno od rešenja da se pooštre uslovi za osnivanje stranaka, ali se to kosi sa idejom o slobodnom organizovanju građana”, kaže Radojević. „Ljudi sada ulaze u stranke jer je to način da se lakše zaposle. Ovo je stranačka država i zbog toga ćemo imati strančarenje.” On kaže da ćemo videti kako će ići posle ukidanja blanko ostavki. „To nije praćeno zaštitnim klauzulama, pa bi prebezima iz jedne u drugu partiju trebalo da bude onemogućeno da odu u stranku u kojoj nisu izabrani. Da će tu biti problema vidimo već u lokalnim skupštinama.”

Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da se velike stranke žale na male, a da nije velikih partija koje male uzimaju u koaliciju ne bi bilo malih stranaka. „Male političke partije, koje su se odvažile da idu same, nisu skupile ni dva odsto. A velikima je dobrodošao još koji mandat koji mogu dobiti od male stranke ako uđu u koaliciju. Da niko ne ulazi u tu vrstu koalicija, što bi bio džentlmenski sporazum, ne bi ni bilo toliko partija u parlamentu.”

Vuletić kaže da bi jedan od načina da u Skupštini ne bude desetina partija bilo povećanje broja potpisa za ulazak u izbornu trku. „Teško da bi male stranke skupile deset hiljada potpisa da im ne pomažu velike stranke. Koalicijama bi trebalo povećati cenzus, ali je moguće da bi bilo primedbi da se tako ograničava sloboda političkog delovanja, i to bi stvaralo probleme.”

„Na ove izbore je svega nekoliko partija izašlo samostalno – SRS, „Dveri”, DSS, dok su ostali išli u koalicijama što stvara ozbiljne probleme prilikom konstituisanja Skupštine. Koliko je stranaka samo URS sabrao. Zato bi nova vlada trebalo da predloži zakonodavne promene”, kaže Vuletić. On kaže i da su razne stranke stvorile mehanizme da spreče prebege i mimo blanko ostavki. „I sam sam bio protiv blanko ostavki jer nam onda nisu ni potrebni poslanici, ali uz to ide promena izbornog sistema. Tačno je da u zapadnim demokratijama prebezi ništa ne urade, ali i ovde su brzo gotovi, služe za jednokratnu upotrebu.”

Ivana Anojčić

objavljeno: 15.07.2012

Nastavak na Politika...