Izvor: S media, 07.Sep.2010, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važno je obezbediti uslove doktorantima
Slobodan Unković, direktor Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju Univerziteta Singidunum, kaže za Danas da taj univerzitet već pet godina sarađuje sa Linkoln univerzitetom iz Ouklenda u SAD.
- Sa njima radimo takozvani MBA - masters of bušines administration, koja je na nivou naše nekadašnje magistrature, tri semestra iz oblasti bankarstva i finansija. Sad pripremamo zajednički upis pete generacije, s tim što Linkoln, državni univerzitet, daje diplome, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << jer sedam njihovih profesora redovno učestvuje u izvođenju nastave. Četiri profesora su naša. To su male grupe od 15-20 studenata. Ove godine smo odlučili da uvedemo i turizam i hotelijerstvo, a prva generacija će krenuti ove godine - navodi Unković.
Kako ističe, sa Linkoln univerzitetom su počeli da organizuju, prema američkom programu, i četvorogodišnje osnovne studije.
- Upisane su već dve generacije, a ove godine će biti upisana i treća. Reč je o malim grupama, nastava je na engleskom i oni dobijaju titulu bečelor, što je u rangu našeg diplomiranog pravnika, ekonomiste. Naša je ocena da u organizaciji poslediplomskih studija bez međunarodne saradnje I poznatih univerziteta u svetu, jako teško je obezbediti najvišI nivo, ističe Unković.
Planirate li saradnju sa još nekim univerzitetima?
- Kako da ne, sa velikim brojem univerziteta. Na primer, iz Italije imamo saradnju sa Bolonjom, Kafoskari ekonomskim fakultetom iz Venecije i Bukoni iz Milana.
Ova saradnja će se odnositi uglavnom na razmenu nastavnika?
- Jeste, a u daljoj fazi će se to odnositi i na studente. Sa ovim italijanskim univerzitetima ćemo organizovati i zajedničke masters studije iz oblasti menadžmenta u turizmu. Dogovorili smo se da traju dva semestra, da jedan semestar bude u Veneciji, a drugi kod nas i to na engleskom jeziku. Imamo sporazum o saradnji sa Kembridžskim univerzitetom, preko Britanskog saveta organizuju polaganje ispita za dobijanje određenog nivoa diploma. To je čak viši nivo znanja nego Tofl. Studenti uče i drugi svetski jezik - nemački, španski, italijanski. Kada izađu sa fakulteta, osim engleskog, studenti vladaju još jednim svetskim jezikom. Struka može da se nauči, da budete odličan bankarski stručnjak, ali ako ne znate svetski jezik ne možete da pratite literaturu. Jezici, struka i informatika, odnosno poznavanje računara, su temelj jednog sistema obrazovanja, koji treba da pripremi studenta za uspešan razvoj.
Nakon što vaši doktoranti završe studije, kakva je situacija sa objavljivanjem njihovih radova u stručnim časopisima?
- Tu nema nikakvih problema, jer oni mogu da objavljuju radove. Koristimo saradnju sa inostranim univerzitetima, imamo Singidunum reviju, koja je na engleskom i srpskom jeziku i verifikovana je od Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Vršimo razmenu, pa tako oni objavljuju radove kod nas i mi kod njih. To je vrlo značajno, naročito za doktorske studije. Kod nas su na snazi dva sistema sticanja doktorata - stari i novi. Stari važi za magistre nauka, kojima je produžen rok na 2015. da mogu sticati doktorate na stari način. I ja sam 1966. na Ekonomskom fakultetu doktorirao. Doktorat se u proseku, nakon magistrature, radi tri do pet godina. Mi smo krajnje restriktivni. Oko 18 doktora nauka je prošlo kroz ovaj sistem.
Po novom sistemu doktorskih studija, prvo da bi mogao da ih upiše mora da bude master i da ima 300 kredita. Na osnovnom sistemu akademskih studija imate 180 kredita, to su trogodišnje studije, a 240 četvorogodišnje. Da bi došao do mastera mora da ima 300 kredita, koristi engleski jezik, prosečnu ocenu veću od osam i da tek onda upiše doktorske studije. Raspisaćemo konkurs za doktorske studije za novu, treću generaciju, a sredinom januara ćemo početi sa radom. Vrši se odabir. Za oblast finansije i bankarstvo imamo 20 polaznika, za oblast zaštite informacionih sistema imamo 30, za turistički menadžment i za inženjerski menadžment imamo po 10 polaznika. Ukupno od 55-60 studenata. Sistem je postavljen kao mešavina mentorskog rada i nastave već od prvog dana.
Kakva su vaša iskustva sa novim sistemom doktorata?
- Naše iskustvo je dobro. Treba daleko više rada, jer se ovde sistematski radi na savladavanju materije, metodologije naučnih istraživanja, a polaznik objavljuje i svoje radove. Na primer, tri predmeta iz jednog semestra savlađuje kroz jedan naučno-istraživački projekat. Ti radovi se uglavnom objavljuju i polaznici imaju tri, četiri, pet radova. To je ono dobro što je donela Bolonjska deklaracija, što ne znači da je stari sistem bio loš.
Najviše kritika na stari sistem, u delu koji se odnosi na doktorate, bila je lenjost onih koji su pohađali postdiplomske studije.
- Jeste. Imao sam iskustva, pošto sam doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, proveo sam godinu dana na Stanford univerzitetu. To je bio program za mlađe istraživače i profesore. Tada sam imao prilike da vidim kako primenjuju metod studije slučaja - 85 do 90 odsto je studija slučajeva. Jedno je dati teorijski deo o marketingu, ali odmah ide nekoliko slučajeva. To je velika prednost. Normalno, ne možemo očekivati da naši privatni univerziteti budu na nivou velikih privatnih univerziteta u svetu kao što su Stenford, Harvard, Kolumbija, jer imaju velike fondacije iza sebe. Školarine su visoke, ali ne mogu one da budu osnov finansiranja. Kod nas su školarine još uvek osnova finansijskih sredstava za sve aktivnosti.
Recite nešto o dosadašnjem iskustvu u organizaciji studija?
- Koristimo sva dobra iskustva našeg univerziteta, pre svega Beogradskog, jer je on lider ne samo u Srbiji, nego i na prostorima bivše Jugoslavije. Bilo je 19 univerziteta u bivšoj SFRJ, ali su lideri bili Beogradski, Zagrebački i Ljubljanski. Beogradski je formirao Kragujevački, Prištinski, Novosadski, Sarajevski univerzitet... Naša velika prednost je što je najveći broj profesora sa Beogradskog univerziteta. Izabrani su za profesore po kriterijumima tog univerziteta i mi imamo takve kriterijume. Ne može neko da bude izabran za docenta samo sa doktoratom. Mora da ima radove. Pretpostavka za uspešan razvoj svih vidova, posebno poslediplomskih studija, jeste kvalitet nastavnika. Kroz saradnju sa inostranim univerzitetima dodajemo njihova iskustva.
Kakva je budućnost doktorskih studija?
- Znate da ima dosta kritike na bolonjski proces, posebno na osnovne studije. Srbija je potpisnik Bolonjske deklaracije i imamo realnost da ne postoje više klasičan način sticanja doktorata na bazi prethodne magistrature, koja je ukinuta. Polazimo od trogodišnjeg doktorskog programa. Mislim da sve zavisi od univerzitetskih institucija, kvaliteta profesora, uspešne međunarodne saradnje sa najpoznatijim univerzitetima u svetu. Ako se sve to realizuje, ovi trogodišnji programi imaju šanse da daju kvalitetne doktore nauka.
Koliko doktoranata trenutno ima na Singidunumu?
- Oko 140 doktoranata sa tri generacije. Važno je da se razume da bez mentorskog rada i direktnog kontakta kandidata sa profesorima nema rezultata. Profesor iz Londona preko konferencijske veze može direktno da predaje studentima u Beogradu. Važno je obezbediti uslove, između ostalog i kvalitetnu biblioteku. Imamo dosta kvalitetnu biblioteku, ali i sporazum sa Univerzitetskom bibliotekom da studenti mogu da je koriste. Sve ovo su samo pretpostavke za uspešne doktorske studije.
Aleksandar Roknić
