Izvor: Politika, 30.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važniji datum od razloga
Za DSS i DS svaki izbori pre isteka mandata su vanredni, za SRS samo izbori raspisani pre izborne godine ne spadaju u redovne
Najjače parlamentarne stranke su se usaglasile oko novog ustava Srbije, ali oko karaktera sledećih izbora, čini se, ima nekih razlika. Svi se slažu da razlog za raspisivanje izbora nije bitan za određenje da li su neki izbori redovni ili vanredni (neki još izdvajaju i kategoriju prevremenih izbora), ali se razlikuju po tome gde stavljaju granicu između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njih.
Za Đorđa Mamulu, narodnog poslanika i funkcionera Demokratske stranke Srbije, i Đorđa Todorovića, portparola Demokratske stranke, vanredni izbori su svi izbori koji se dese pre isteka mandata izabranih predstavničkih tela. Tako bi, prema njihovom mišljenju, izbori koji bi, kako se sve češće govori, bili raspisani u decembru ove godine, ali i oni koji bi bili raspisani prvih meseci naredne godine, bili vanredni izbori.
Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke, međutim, smatra da u ovim dvema varijantama ima razlike. Kako kaže, datumom raspisivanja određuje se da li su izbori redovni ili vanredni. Prema njegovom stavu, izbori raspisani bilo kada u toku izborne godine, a to je u slučaju aktuelnog skupštinskog saziva 2007. godina, mogu se smatrati redovnim. Propisima je, kako ističe, precizno rečeno da se izbori održavaju jednom u četiri godine, odnosno, navodi on, nigde se ne kaže da su redovni izbori tačno po isteku četvorogodišnjeg mandata (četiri puta 365 dana). Ali, ako izbori budu raspisani u decembru ove godine, bez obzira što bi bili održani u izbornoj godini, prema rečima Dragana Todorovića, to bi bili vanredni izbori.
– Inače, nema nikakve veze zbog čega su izbori raspisani. Ako bi vlada pala i u januaru 2007. opet bi to bili redovni izbori. Ali, za vladu je vrlo bitan uzrok raspisivanja izbora. Bolje je za nju da to bude zbog usvajanja novog ustava, a ne zbog njenog pada, odnosno uskraćivanja podrške u parlamentu, što je ono što boli Vojislava Koštunicu – kaže Todorović.
Za razliku od Dragana Todorovića, koji kaže da je karakter izbora određen datumom njihovog raspisivanja, Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju smatra da je bitno vreme održavanja izbora.
Najpre definišući da su redovni izbori oni koji se raspisuju kada istekne mandat poslanicima, on navodi da u važećem Ustavu Srbije stoji da redovni izbori moraju da budu održani najkasnije 30 dana pre isteka mandata postojećeg skupštinskog saziva. U aktuelnom slučaju, parlamentarni izbori bi trebalo da budu raspisani najdalje 28. novembra 2007, budući da su prethodni održani 28. decembra 2003. godine.
– Nije propisano, međutim, kada bi izbori najranije mogli da se raspišu i onda se to "odoka" ceni, gleda se neki normalan protok vremena. Za mene bi redovni izbori bili oni koji bi bili raspisani u drugoj polovini 2007. godine (septembar, oktobar novembar). Izbori u periodu od januara do juna bi bili vanredni, odnosno prevremeni (leto ne računam jer verujem da to nije dobar trenutak za izbore) – kaže Blagojević.
On naglašava da izbore deli samo na redovne i ranije, ali naglašava da ima onih koji ranije izbore dele na vanredne i prevremene. Po toj podeli, prevremenim izborima se smatraju oni koji se raspišu u izbornoj godini, ali relativno dosta pre isteka mandata, a vanredni su oni koji se raspisuju pre nego što počne izborna godina, odnosno, pre 1. januara.
B. Baković
[objavljeno: 30.09.2006.]
