Izvor: Politika, 06.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vašington požuruje, Moskva usporava
Posle ruskog zamenika ministra, Beograd posetio i američki državni podsekretar i preneo zahtev da Srbija "konstruktivno" učestvuje u sledećoj rundi pregovora 10. marta u Beču
Poseta Danijela Frida Beogradu deo je američke rešenosti da se ne dozvoli nikakav zastoj u rešavanju kosovskog pitanja, tvrde diplomatski izvori "Politike" koji primećuju da je na Balkanu u toku neka vrsta diplomatske i propagandne ofanzive Vašingtona kako bi se pružila snažna podrška planu izaslanika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija. Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu juče se u Beogradu sastao sa Borisom Tadićem, Vojislavom Koštunicom i Vukom Draškovićem.
Tadić i Frid su se složili da treba nastaviti pregovore o statusu Kosova pod pokroviteljstvom UN, a takođe je postignuta saglasnost da je "izuzetno važno da bezbednosna situacija na Kosovu ostane stabilna", kako je saopšteno iz Predsedništva Srbije. Rečeno je i da je Tadić ocenio da Srbija "na konstruktivan način učestvuje" u pregovorima, ali i da je za Srbiju bilo kakav oblik nezavisnosti pokrajine neprihvatljiv. Koštunica je Frida upozorio da je Ahtisari izašao iz okvira mandata koji mu je poveren i da, umesto da omogući razgovore koji bi vodili ka postizanju kompromisnog rešenja u vezi sa uređenjem Pokrajine, on je otvorio pitanje državnog statusa Srbije i predlaže prekrajanje njenih međunarodno priznatih granica. U saopštenju premijerovog kabineta piše i da je Frid rekao da SAD očekuju da Srbija "konstruktivno učestvuje i u sledećoj rundi pregovora zakazanih u Beču". Kao što je "Politika" već pisala, Ahtisari je 10. marta pozvao predsednika i premijera Srbije da dođu na "sastanak visokog nivoa" u Beču.
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova se navodi da je Frid na sastanku sa ministrom Draškovićem rekao da će međunarodna zajednica, prema predlogu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, imati "prevashodni zadatak da štiti srpsko stanovništvo, njegove kulturne i verske spomenike".
Dva puta ka rešenju
Frid je došao u Beograd tri dana posle zamenika ministra inostranih poslova Rusije Vladimira Titova, koji je ponovio da Rusija neće podržati Ahtisarijev plan ukoliko ne obezbedi saglasnost obe pregovaračke strane i ocenio da "nije trenutak da se taj papir nađe pred Savetom bezbednosti". Obe posete usledile su kada se videlo da prošlonedeljni pregovori u Beču nisu doveli do približavanja stavova Beograda i Prištine ni po jednoj tački predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
Kako saznaje "Politika", u odeljenju Stejt departmenta, na čijem je čelu Frid poslednjih sedmica, oseća se velika usredsređenost na pitanje Kosmeta, ažurno se prevode svi tekstovi iz relevantnih beogradskih medija o Kosovu i Metohiji, pomno prati izjave članova državnog vrha koji učestvuju u rešavanju tog pitanja – i odmah se referiše visokim službenicima zaduženim za spoljnu politiku. Sve analize pokazuju da, u odsustvu napretka na razgovorima u Beču, postoje dva pravca kojima bi rešavanje kosovskog pitanja sada moglo da krene.
Nakon što je Moskva ispoljila nameru da bitno utiče na rešavanje kosovskog problema, možda i ulaganjem veta na predlog koji bi bio neprihvatljiv Beogradu (američki podsekretar Nikolas Berns je u prvi mah izrazio nevericu u takvu mogućnost), došlo je do prestrojavanja u odnosima glavnih igrača koji na rešavanje tog pitanja mogu da utiču. U Moskvi poslednjih dana nije spominjan veto, a prema izvorima "Politike" nije ga tokom prošlonedeljne posete Beogradu spomenuo ni Vladimir Titov, ali je jasno da SAD neće moći same da donesu odluku o budućnosti Kosmeta. To, naravno, još ne isključuje mogućnost da se Moskva i Vašington "dogovore" o Kosmetu, možda u junu u prisustvu nemačke kancelarke Angele Merkel. Diplomata jedne članice EU u Beogradu kaže za "Politiku" da će to biti prilika da "uz uzajamna popuštanja, svaka od svetskih sila pokuša da ostvari prioritete svoje spoljne politike". Izvor "Politike" blizak ruskoj diplomatiji tvrdi da se veoma lako može dogoditi da se o Ahtisarijevom predlogu nikada i ne raspravlja na sednicama Saveta bezbednosti (poput rezolucije o statusu Severnog Kipra) i da jedina rezolucija koja može da "prođe" na ovom svetskom forumu može biti samo "tehnička rezolucija" o prenosu ovlašćenja sa Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju. To je prva varijanta koju diplomate predviđaju, a drugi scenario je eventualno unilateralno američko priznanje Kosova kao nezavisne države.
Unilateralno priznanje
SAD su, naime, posle saznanja da Beograd neće dati pristanak na odvajanje svoje južne pokrajine, počele da šalju neformalne poruke da svejedno neće odustati od plana da Kosovo što pre dobije nezavisnost. Ako izostane dogovor s Moskvom, SAD su navodno spremne za unilateralno priznanje nezavisnosti Kosova. To se pravda nestrpljenjem i frustracijom kosovskih Albanaca zbog prolongiranja rešenja za Kosmet, koje je prvobitno najavljeno za novembar 2006. godine, iako nezadovoljstvo pokreta "Samoopredeljenje" Aljbina Kurtija Ahtisarijevim planom po svemu sudeći predstavlja samo paravan za konstantan albanski pritisak na zemlje koje imaju svoje snage bezbednosti. To je zapravo podsećanje da životi vojnika međunarodnih snaga zavise od dobre volje i gostoprimstva kosovskih Albanaca.
U istom kontekstu se može gledati i na jučerašnju paradu pripadnika Kosovskog zaštitnog korpusa na Gradskom stadionu u Prištini pod nazivom "Epopeja OVK", koja je pod patronatom premijera prelazne vlade Agima Čekua održana povodom devete godišnjice pogibije Adema Jašarija i članova njegove porodice. Čeku je ovu vojnu smotru iskoristio da poruči kako će se lično angažovati da se KZK pretvori u buduću Vojsku Kosova.
Posle nedavnog podmetanja eksploziva pod vozila Unmika, za šta je odgovornost preuzela Oslobodilačka vojska Kosova, koja je tokom rata nad Srbima počinila brojne zločine, svetski mediji su konstatovali da se terorizam na Kosovo ponovo vraća.
Biljana Mitrinović
-----------------------------------------------------------
Frid: Znate koliki je ulog
Na predavanju koje je održao sinoć u Skupštini Beograda Danijel Frid nije govorio o Kosovu, sem što je rekao da Srbi "znaju koliki je ulog i da nijedan Amerikanac ne treba to da objašnjava". Svoj govor on je posvetio "budućem partnerstvu Sjedinjenih Država i Srbije" (koja, naglasio je, ne bi trebalo da propusti šansu da postane članica EU) objasnivši da je Vašingtonu stalo da u rešavanju problema u svetu, kao što su izraelsko-palestinski sukob, Iran, Avganistan, Sudan i odnosi s Rusijom koristi iskustvo Srbije.
V. R.
[objavljeno: 06.03.2007.]
