Izvor: Blic, 21.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vapaj za pravdom
Vapaj za pravdom
Sigurno ste se osetili malim i nemoćnim kada su vas u nekoj u
stanovi šetali od šaltera do šaltera kao da ste list papira u birokratskoj mašineriji.
I lekar Ranko Babić jedan je od listova papira u velikoj fascikli pravosuđa. Avgusta 2000. godine osumnjičen je da je ranio i opljačkao jednu devojku. Niko mu nije verovao da je nevin i osuđen je na šest godina zatvora. Tri godine kasnije Babić je nevin izašao kroz zatvorsku kapiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kada je policija uhapsila pravog razbojnika koji je sve priznao.
Zamislite se! Patnje ovog čoveka nisu trajale jedno pre podne već 1.100 dana! Dok su se sudije i tužioci toliko puta budili u svom krevetu i viđali svoju decu, on je dane provodio u četiri zida.
I umesto da Babić velikom brzinom postane slobodan čovek, postupak njegovog oslobađanja spojen je sa suđenjem pravom kriminalcu. Zbog toga on ne može da traži naknadu štete, niti da se zaposli, a da ne spominjem kako mu neko može vratiti 1.100 dana života.
Iz ovog primera jasno se vidi kakve sve posledice može da ima nepoštovanje principa da svako suđenje mora da se završi u razumnom roku. Međutim, on nije usamljen. Prošle godine 20.000 građana Srbije žalilo se zbog neažurnosti sudova, a čak 625 predmeta je zastrelo iz istog razloga.
Srpsko pravosuđe konačno mora da shvati važnost ovog principa, da ova zemlja ne bi postala stalni klijent Suda za ljudska prava u Strazburu, a njeni građani žrtve sudijske lenjosti i neetičnosti.
