Izvor: B92, 04.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VJ lagala Vladu Srbije o Mladiću
Beograd -- Božo Prelević kaže da je Vlada više puta tražila informacije od vojske o Mladiću, ali da je odgovor uvek bio isti - nije tu.
Ratka Mladića čuvala je do 2002. Vojska Jugoslavije. Međutim, tokom 2001, ista ta vojska tvrdila je da Ratko Mladić nije u Srbiji i da je pobegao možda i u Rusiju, kaže za B92 Božo Prelević, koministar u prelaznoj vladi i savetnik Dušana Mihajlovića.
Prelević je za "Kažiprst" Radija B92 rekao da je Vlada Srbije više >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << puta tražila informacije od Vojske o generalu Ratku Mladiću, ali da su svi odgovori bili isti, odnosno da Mladić nije u Srbiji.
"Ja jedino što mogu da vam kažem je da smo u više navrata od vojske dobijali uveravanja da oni ne znaju gde je Ratko Mladić, da Ratko Mladić sigurno nije na teritoriji Srbije. Takve informacije smo mi prenosili i inostranstvu...Vojska je bila ta koja je kategorično tvrdila da to nema veze, da nije kod njih, da se on krije negde u Bosni ili čak, da je otišao u Rusiju i tako dalje", kaže Prelević.
Podsetimo, načelnik Vojno-bezbednosne agencije Svetko Kovač nedavno je rekao da je komandant Vojske Republike Srpske do 2002. boravio u svojoj kući na Banovom Brdu i da mu je VJ povremeno pružala smeštaj u nekom od svojih objekata.
Prelević smatra da je priznanje da je vojska čuvala Mladića do 2002. usledilo verovatno zbog dokaza kojima Haški tribunal raspolaže. Prelević pretpostavlja da Hag poseduje slike i izjave ljudi koji su Mladića viđali u Beogradu u to vreme. Ipak, pitanje koje i Prelević postavlja je ko je i sa kojim ovlašćenjima lagao najviše predstavnike vlasti, kao i u čije ime je taj neko mogao da bira šta je dobro za Srbiju: "To sve vuče i govori da vi i nakon Petog oktobra i pre i Petog oktobra, a mislim da to čak i danas postoji, imate spregu oružanih sila, paraoružanih sila, finansija i dela politike i da oni vode svoju politiku. Ko se u tu politiku ne uklopi može da prođe kao premijer Đinđić ili kao neko drugi, a ko se uklopi može da bude i bogat."
Dok je vojska demantovala da čuva Mladića, mediji su izveštavali o tome. Agencija Rojters prenela je 1. decembra 2001. reči neimenovanog srpskog zvaničnika da je Mladić napustio svoju kuću na Banovom brdu i prešao u vojni objekat nakon izručenja Slobodana Miloševića. U martu i aprilu 2002. nekoliko medija u Srbiji prenelo je, pozivajući se na svoje izvore, da je Vojska Jugoslavije ukinula obezbeđenje Mladiću, a da ga je od 22. juna 1999. do marta 2002. čuvalo tridesetak pripadnika elitnih jedinica VJ. Iz Državne bezbednosti je 20. marta 2002. u ponoć zatraženo da se jedinica rasformira i preda izveštaj gde je Mladić boravio za protekle tri godine i s kim se sastajao, kao i da preda ostala dokumenta, što pripadnici obezbeđenja nisu učinili. Sve ovo koincidira s vremenom kada su napokon, i stranke, koje su se protivile izručenju Haškom tribunalu, pristale da glasaju za Zakon o saradnji s tim sudom. Taj zakon usvojen je 10. aprila.
Janković: Nemoguće ne naći rešenje
S druge strane, savetnik premijera Srbije Vladeta Janković ne sumnja da će Ratko Mladić u dogledno vreme izaći pred sud.
"Jednostavno je nemoguće ne naći rešenje za problem od kog toliko toga zavisi", rekao je Janković odgovarajući na pitanje Blica da li će Mladić biti izručen Haškom tribunalu. Na pitanje da li je premijer Srbije Vojislav Koštunica, kao predsednik Jugoslavije, odgovoran za to što je Vojska Jugoslavije do 2002. štitila Mladića, Janković odgovara da Vojska sigurno nije Mladića štitila po naređenju predsednika.
"Ako je vojska i štitila Mladića, to sigurno nije bilo po naređenju, a nije moralo biti ni uz znanje šefa države. Treba se podsetiti da je redosled glavnih zadataka 2001. i 2002. izgledao drugačije i činjenice da ondašnju izvršnu vlast u Srbiji, koja je, kako tvrdi, uprkos Vojsci uspela da izruči Slobodana Miloševića, ništa nije sprečavalo da bar pokrene neku inicijativu da se i Mladić nađe u Hagu", kaže Janković.
Ko (ni)je za saradnju s Hagom
Broj građana Srbije koji podržavaju saradnju s Haškim tribunalom i onih koji su protiv nje približno je isti.
Kako pokazuju rezultati istraživanja marketinške agencije "Partner.ms", saradnju s Haškim sudom podržava 41 odsto ispitanih, dok je protiv 39 odsto. Odnos se u izvesnoj meri menja kada je reč o podršci politici saradnje Vlade Srbije s Haškim tribunalom, tako da Vladu, u tom kontekstu, podržava oko 46 odsto ispitanih.
Istraživanje pokazuje da među onima koji su protiv saradnje ima dosta onih koji ne podržavaju saradnju s Hagom, ali shvataju svrsishodnost politike saradnje.
Istraživanje je sprovedeno poslednjih dana juna, na uzorku od 1.428 ispitanika, u 48 opština u Srbiji.
.jpg)
