Izvor: Blic, 29.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzurpatorima vlasti ne odgovaraju izbori
Uzurpatorima vlasti ne odgovaraju izbori
Iako su raspisani predsednički izbori, mnogo je onih koji smatraju da se situacija na političkoj sceni u Srbiji može razrešiti samo parlamentarnim izborima. Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka, smatra da su svi važni akteri na političkoj sceni došli u takve sukobe posle kojih ne postoje šanse ni za neki minimalan dogovor. Kako on kaže, kada je dogovor nemoguć, onda je najbolje proveriti šta građani misle. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Vlada Srbije za tri godine nije uspela da uradi ono što je obećala, pa je nerealno očekivati da će išta učiniti i u narednih godinu dana. U Vladi ima onih koji dobro rade, ali se ne protive onima koji loše rade, tako na neki način i oni snose odgovornost. Neka sami kažu ko radi a ko ne. Predlozi premijera Živkovića o deset mera su dobri, ali ne mogu se sprovesti za godinu dana. Zato su potrebni izbori i nove, zdrave koalicije. Onda neće biti ucena i svega što se za Vladu prilepilo i ne da joj da diše. DOS je koalicija u kojoj male stranke ucenjuju velike, a ove, kad im nešto ne ide, imaju alibi da ih koče male stranke. Za sve koji su trenutno na vlasti bilo bi dobro da se na izborima provere i da utvrde šta građani o njihovom radu misle - tvrdi Čupić. Zašto se to ipak ne dešava?
- Izbori ne odgovaraju onima koji nemaju dobre namere i koji se ne pridržavaju zakona, kao ni onima kojima ovo stanje donosi velike koristi i privilegije, sticanje bogatstva. Izbori verovatno ne odgovaraju ni pripadnicima starog poretka - drugom Miloševićevom ešalonu, odnosno finasijsko-privrednoj oligarhiji koja je u jednom strašnom nevremenu po društvo i državu, u kratkom periodu stekla bogatstvo. Ovi ljudi uspeli su da prežive 5. oktobar. Kada su videli neodlučnost novih vlasti da otpočnu žestok obračun sa njim, oni su se oporavili i povezali i sada su u periodu legalizacije svega onoga što su nelegalno stekli na uzurpatorski, lopovski, ratnoprofiterski, hohštaplerski monopolski način. To im je omogućila privatizacija. Kako?
- Prvo, moram da istaknem da nemam ništa protiv Zakona o privatizaciji. Privatizacija je neminovna. Međutim, smatram da sadašnja vlast nije donela istovremeno i pakete zakona koji bi omogućili potpuni raskid sa starim poretkom, čega i dalje nema. Najvažniji je zakon o poreklu imovine. Da je donet taj zakon, pri svakoj privatizaciji uslov bi bio da svaki učesnik aukcijske prodaje ili tendera mora da ima potvrdu o poreklu imovine. Bez toga, mi imamo aukcije i tendere gde vi možete, na primer, da danas obijete banku, a da onda kupite na aukciji stratešku firmu sa aspekta potreba građana i da se ona na taj način nađe u rukama lopova. To je greška nove vlasti koja je smatrala da se u reforme može ići parcijalno.
Ko su ti bogataši?
- To je ta finansijska oligarhija, odnosno naši najveći bogataši. Postoji spisak međunarodne zajednice o 300 privrednika koji su pomagali vladavinu Slobodana Miloševića. Neverovatno je da za tri godine nemamo nijedno suđenje za privredne prekršaje i zloupotrebe, iako je u medijima objavljeno na tone materijalnih dokaza o zloupotrebama. To govori da ova vlast nije izvršila dva obećanja - donošenje ustava, deset paketa sistemskih zakona, a drugo nije se namirila pravda. Kada ne namirite pravdu, ne možete postaviti temelje demokratskog poretka. Pogledajte sada situaciju - svi mi smo na startu, a neki, u trci koja se trči na 3.000 metara, startuju sa 2.950. metra. Često govorite o uzurpatorima vlasti. Gde ih vidite u vladajućoj koaliciji?
- Uzuzrpatori vlasti su oni koji krše zakon, ne pridržavaju se propisa i ne ispunjavaju obećanja data građanima. Afere proizvode upravo ti uzurpatori jer krše propise. Da nema ko da ukazuje na to, imali bismo ili hajdučiju ili uskočiju. U Srbiji su raspisani predsednički izbori. Mnogi spekulišu da je razlog odlaganje parlamentarnih izbora.
- Začuđen sam odlukom o raspisivanju predsedničkih izbora. Ne zbog toga što ne treba imati izbore, nego zato što smo imali dva uzastopna neuspela pokušaja prošle godine. Trebalo je ili izmeniti Ustav ili ukinuti cenzus u zakonu, pa onda raspisati izbore. Ovako, imate odluku koja je u stvari nečija slobodna procena. To nije dobro, posebno ne u situaciji kada jedan broj stranaka traži vanredne izbore. Radi se o kupovini vremena koja ide naruku opakim ljudima i uzurpatorima koji svaki dan ostanka na položaju smatraju prilikom da više steknu. Gde vidite alternativu pred parlamentarne izbore. Stiče se utisak da će se na sceni na narednim izborima pojaviti novi-stari igrači kojih su se građani zasitili?
- Zalažem se za to da velike stranke na izbore izađu same kako sutra ne bi imale situaciju da ih mali koalicioni partneri ucenjuju. Očekujem pojavu treće opcije. Već se nazire da će tu biti G17 plus, a uskoro će i 'Otpor' prerasti u partiju. Posle izbora, naravno moguće su prirodne koalicije u kojima će biti moguće da se traži treći ili četvrti partner, po principu, 'možemo sa vama, ali pod uslovom da pročistite redove od uzurpatora'. Mislite li na DS?
- Demokratska stranka je velika stranka koja ima veliki potencijal i mnogo profesionalaca, moralnih ljudi. Neki ljudi u vrhu te partije su je uzurpirali i nadam se da će svi oni koji drže do te stranke to zaustaviti. Oni se nalaze u delikatnoj situaciji razračuna sa onima koji koče stranku. Ukoliko se ne razračunaju sa tim uzurpatorima, pitanje je kako će proći na izborima. Nikola M. Jovanović 'Otpor' ima kvalitetne ljude
Kada će 'Otpor' postati stranka? Vaše ime se navodi kao jedno od imena na listi kandidata za poslanike 'Otpora'?
- 'Otpor' se priprema. Sve stranke treba da vode računa sa kojim ljudima izlaze na izbore, jer će građani meriti koliko koja stranka ima kvalitetnih ljudi. 'Otpor' nije liderska partija i ima kvalitetne ljude. Na svoju listu staviće i ljude koji budu hteli toga da se prihvate, a nisu članovi stranke.
