Izvor: B92, 05.Dec.2011, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uz poslanike LSV tri nova praznika
Beograd -- Izglasana izmena Zakona o državnim i drugim praznicima nastavljeno u Skupštini Srbije posle dvočasovne pauze, pošto su se poslanici LSV vratili u salu.
Poslanici LSV vratili su se pošto je dogovoreno da se usvoji amandman da 22. april bude Dan sećanja ne samo na žrtve Holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu, već i na druge žrtve fašizma.
Izmenama će se od 2012. obeležavati tri nova praznika - Dan primirja u Prvom svetskom ratu, Dan sećanja na srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << žrtve u Drugom svetskom ratu i Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu, a Sretenje - Dan državnosti praznovaće se dva dana.
Predviđeno je da se državni praznik Sretenje - Dan državnosti Srbije praznuje dva dana - 15. i 16. februara, umesto samo jedan dan kao do sada.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradno će se obeležavati 11. novembra, u spomen na sve nevino stradale od 1914. do 1918. godine.
Utvrđeno je da se Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu obeležava radno 21. oktobra, kao spomen na stradanje u Kragujevcu 1941. i širom Srbije kad su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima.
Izmenama zakona prvobitno je predviđeno uvođenje samo dva nova praznika, međutim tokom skupštinske rasprave prošle nedelje ministar za rad Rasim Ljajić prihvatio je amandman Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja da se 22. april obeležava kao Dan sećanja na žrtve Holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu.
Taj amandman naknadno je danas u toku usaglašavanja izmenjen, jer su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine tražili da se 22. april obeležava kao dan sećanja na sve žrtve fašizma, a ne samo na žrtve Holokausta i genocida.
Od 2012. godine u Srbiji će biti ukupno deset neradnih dana godišnje za praznike, umesto osam, kao što je do sada bilo.
U Srbiji su državni praznici i Nova godina, 1. i 2. januar, Praznik rada koji se obeležava 1. i 2. maja, kao i Dan pobede 9. maj. Neradni dani su i Božić 7. januar i uskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa.
Radno se praznuju Sveti Sava 27. januara i Vidovdan 28. juna.
Usvojen Zakon o rehabilitaciji
Skupština Srbije usvojila Zakon o rehabilitaciji prema kom će to pravo imati građani za koje se u postupku rehabilitacije utvrdi da nisu ratni zločinci.
Donošenje zakona podržao je 121 poslanik stranaka vladajuće većine.
Pravo na rehabilitaciju imaju oni koji se, u skladu sa zakonom i drugim propisima, smatraju borcima narodnooslobodilačkog rata, a nemaju oni koji su za vreme Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije nastradali u oružanim sukobima kao pripadnici okupacionih oružanih snaga i kvislinških formacija.
Tako ne mogu biti rehabilitovani oni koji su odlukom vojnog suda ili drugog organa pod kontrolom Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije od dana oslobođenja određenog mesta proglašeni za ratne zločince ili učesnike tih zločina, ili su ih sudovi i drugi organi bivše Jugoslavije proglasili ratnim zločincima.
Međutim, iz toga se izuzimaju oni koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona rehabilitovani, oni koji budu rehabilitovani u skladu sa ovim zakonom, kao i oni za koje se u postupku rehabilitacije utvrdi da nisu izvršili zločine, odnosno učestvovali u izvršenju ratnih zločina.
Danom oslobođenja smatra se dan kada su pripadnici Narodnooslobodilačkog pokreta počeli efektivno da obavljaju vlast u određenom mestu bez prekida.
Takođe, pravo na rehabilitaciju imaju oni kojima je uskraćeno neko pravo sudskom ili administrativnom odlukom organa Srbije, vojnih i drugih jugoslovenskih organa, ako su imala ili imaju prebivalište u Srbiji ili državljanstvo Srbije, kao i oni koji su oštećeni odlukom donetom protivno načelima pravne države i standardima ljudskih prava i sloboda.
Rehabilitovani će imati pravo na poseban penzijski staž u trajanju od najmanje osam godina, mesečnu novčanu naknadu u visini polovine
prosečne plate u Srbiji, zdravstvenu zaštitu, pravo na vraćanje konfiskovane imovine ili obeštećenje za tu imovinu, pravo na obeštećenje za materijalnu i nematerijalnu štetu, odnosno rehabilitaciono obeštećenje.
Rehabilitacija, kako se navodi, može biti po sili zakona, gde sud konstatuje da je neko rehabilitovan po sili zakona, ili sudska kada ga sud svojom odlukom rehabilituje.
Prvobitnim tekstom zakona nije bilo zadovoljno nekoliko stranaka vladajuće većine, zbog čega ga je Vlada Srbije u septembru povukla iz procedure, a njihove primedbe su se odnosile na ulogu Ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu, kao i pravo na restituciju onih koji su prisilno učestvovali na strani okupacionih snaga.
Ostali usvojeni zakoni
Poslanici su usvojili i izmene zakona o policiji, kojima je predviđeno da zaposleni u MUP-u i policiji sa policijskim ovlašćenjima dobiju status policijskih službenika, dok će ostali ostati u statusu državnih službenika i samim tim ostati bez pojedinih prava, poput beneficiranog radnog staža.
Parlamentarci su podržali i izmene Zakona o vanrednim situacijama, kojima su predviđena veća ovlašćenja štabova za vanredne situacije na svim nivoima, kao i obuka viših nivoa snaga za zaštitu i spasavanje.
Usvojene su i izmene Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kojima je predviđen novi sistem obračuna i isplata plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
Ubuduće će se u zdravstvu primenjivati model plaćanja po glavi stanovnika, dok će se na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite uvesti model finansiranja prema dijagnostičkim srodnim grupama.
Parlament je usvojio i Zakon o tržišnom nadzoru, čiji je cilj da se na tržištu Srbije nađu sigurni i bezbedni proizvodi koji ne predstavljaju nikakvu opasnost i koji su u skladu sa standardima EU.
Skupština je usvojila i Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta od opšte upotrebe, kao i izmene zakona o hemikalijama i o biocidnim proizvodima i izabrala Miroslava Bojića za izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca iz reda advokata.
Poslanici su ratifikovali više međudržavnih i međunarodnih sporazuma, među kojima su sporazumi Srbije i Kuvajta i Srbije i Jermenije u oblasti vazdušnog saobraćaja, Srbije i Francuske i Srbije i Crne Gore u oblasti odbrane, kao i Srbije i Azerbejdžana u oblasti zaštite životne sredine.
Nakon te sednice, Skupština je započela novu, na kojoj bi trebalo da se izabere poverenik za informacije od javnog značaja. Jedini kandidat za tu funkciju je dosadašnji poverenik Rodoljub Šabić.
