Izvor: Politika, Beta, 23.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uz pomoć krize do izbora
Opoziciji će u zahtevima za vanredne izbore biti neophodna pomoć sindikata, ocenjuju analitičari
Uprkos sve češćim zahtevima opozicionih stranaka za raspisivanjem vanrednih izbora, sami nastupi opozicije, ma koliko da budu koordinisani, teško da će naterati vladajuću većinu da se odluči na ovaj korak. Ako do izbora i dođe, oni će najverovatnije biti posledica socijalno-ekonomske krize. Upravo zbog toga je, na primer, i mađarski premijer Ferenc Đurčanj ponudio ostavku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a zbog teške ekonomske situacije izbori u Crnoj Gori zakazani su za 26. mart.
Ključ za raspisivanje izbora, u svakom slučaju, u rukama je vlasti. Pitanje je samo da li će se za njih odlučiti svojevoljno, na osnovu međustranačkog dogovora i procene da bi kriza još više mogla da utiče i na državu, ali i na rejting stranaka, ili će oni biti iznuđeni eventualnom odlukom neke od stranaka koalicije da uskrati podršku većini u parlamentu. Pod uslovom, naravno, da ostatak vladajućeg bloka ne nađe zamenu za „odmetnute” poslanike.
Prema procenama političara i analitičara, ti izbori, ako ih uopšte i bude, ne bi bili održani pre kraja godine. Ekonomska kriza je, svakako, pogodno tle za opozicione stranke da to vreme iskoriste da artikulišu svoje zahteve i pokušaju da učine sve što je u njihovoj moći da stvore atmosferu u kojoj bi vanredni izbori i za vlast bili najelegantnije rešenje i da istovremeno izbore za sebe što bolju startnu poziciju.
O tome svedoče i vikend nastupi DSS-a i SNS-a, sa čijih je skupova kritikovana i ekonomska politika Vlade Srbije, ali i činjenica da je stranka nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice ponudila program za izlazak iz ekonomske krize, koji bi, pored ostalog, obuhvatio formiranje interventnog fonda za preduzeća direktno pogođena ekonomskom krizom, kao i uzimanje kredita od Rusije u iznosu od šest milijardi evra.
To, međutim, ne znači da je opozicija zaboravila na pitanje Kosova i evrointegracije, ali su, kako kaže analitičar Dejan Vuk Stanković, ona sad jednostavno u drugom planu u poređenju sa realnim životom. Lider naprednjaka Tomislav Nikolić, na primer, u nedelju je ponovio da će, ako SNS dođe na vlast, svim potencijalnim sagovornicima iz inostranstva postaviti jedan jedini uslov – da priznaju da su Kosovo i Metohija deo Srbije.
Zoran Stojiljković, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ocenjuje da se prvi put može naslutiti određeni nivo koordinacije među opozicionim strankama, ali i da će vreme pokazati da li je reč samo o podizanju političke temperature ili o strateškom nastupu sa ciljem da se dođe do vanrednih izbora.
I Stojiljković i Dejan Vuk Stanković naglašavaju i da će opoziciji u toj borbi biti neophodna pomoć civilnog društva i sindikata, jer u samostalnoj „frontalnoj borbi” sa vladajućim strankama, na šta ukazuju i sva dosadašnja istraživanja javnog mnjenja, imaju malo šanse.
Upravo u tom smislu bi se mogle shvatiti reči Vojislava Koštunice koji je u nedelju pozvao sve „koji su obmanuti, prevareni, koji žive svakim danom sve gore”, da se udruže i da „na osnovu drugačije, realne i odgovorne politike gradimo stabilnu i bolju Srbiju”.
Portparol DSS-a Andreja Mladenović objašnjava za „Politiku” da pod „obmanutim i prevarenim” podrazumevaju sve nezadovoljne građane kojima je „dosta laži i prevara DS-a”. Na konkretno pitanje da li je to poziv drugim opozicionim partijama, kao što je SNS u nekoliko navrata pozivao DSS, ili sindikatima, Mladenović odgovara da se odnosi „na sve građane, pa tako i na one koji su u sindikatima, udruženjima ili drugim strankama”.
Prema oceni Zorana Stojiljkovića vanredni izbori biće poslednja opcija kojoj će vlast da pribegne. Pre toga ća pokušati da postignu nekakav širi konsenzus u društvu, moguće i sa opozicijom, koji bi mogao da dovede i do stvaranja koncentracione vlade ili samo da prošire vladajuću koaliciju.
Dejan Vuk Stanković naglašava da bi opozicija do izbora možda najlakše uspela da dođe novom opstrukcijom rada parlamenta, koja bi se poklopila sa dramatičnim efektima ekonomske krize. On ocenjuje i da je logično što opozicija sad u prvi plan ističe ekonomske teme, jer su one gurnule u drugi plan sve druge priče.
-----------------------------------------------------------
Konuzin: Nisam čuo
Na pitanje da li je upoznat sa izjavama Nenada Popovića da je razgovarao sa ruskim zvaničnicima o kreditima za Srbiju i da li je moguće da je ruska strana uslovljavala kredite dolaskom na vlast neke stranke, ruskiambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin je odgovorio:
„Razume se da sam upoznat sa tim izjavama gospodina Nenada Popovića. On je veliki i uspešan srpski biznismen, koji ima značajnog poslovnog interesa u Rusiji. Nenad ima veoma mnogo ruskih prijatelja. Međutim, kako ja shvatam njegova procena o mogućnosti dobijanja šest milijardi kredita jeste njegova lična prognoza, koja se zasniva na ličnim kontaktima. Nisam čuo da se bilo ko od ruskih zvaničnika oglašavao povodom toga”.
M. R. P.
[objavljeno: 24/03/2009]
