Izvor: B92, 13.Mar.2008, 07:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uvodna reč odbrane Anta Gotovine

Hag -- Odbrana hrvatskog generala Anta Gotovine tvrdila je danas pred Haškim tribunalom da nije bilo deportovanja Srba.

Odbrana tvrdi da u avgustu 1995, tokom operacije Oluja, hrvatske snage pod Gotovininom komandom nisu deportovale Srbe iz Kninske krajine niti prekomerno granatirale Knin. Branilac Gregori Kiho u uvodnoj reči nazvao je generala Gotovinu više puta "čovekom koji je doveo do poraza armija bosanskih i krajiških Srba i do okončanja pokolja u bivšoj Jugoslaviji".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Ono što tužioci juče nisu rekli jeste da nije bilo deportacija Srba iz Kninske krajine zato što je vođstvo Republike Srpske Krajine uvek planiralo da svoje stanovništvo povuče. Takođe, nije bilo preteranog granatiranja Knina. Prema transkriptima, predsednik Tuđman upozoravao je Gotovinu da ne troši previše granata, zato što nisu imali dovoljno municije", rekao je američki advokat.

Po njegovim rečima, u izveštaju sastavljenom odmah po okonačanju Oluje, i glavni vojni posmatrač UN zaključio je da su na meti granatiranja bili vojni, a ne civilni ciljevi u Kninu.

Gotovina je, prema odbrani, bio "operativni komandant vojske koja je učinila ono što nijedna druga nije - sprečila je učvršćivanje teritorijalnih dobitaka Srba u Bosni i Hrvatskoj".

Operacija Oluja, po rečima advokata Kiha, bila je jedna u nizu vojnih akcija u cilju da se bosanski i krajiški Srbi spreče da konsoliduju svoje teritorije, da se poraze i privole na pregovore.

Kao potvrdu za to, citirao je iz memoara tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona da je u to vreme bilo jasno da "diplomatija ne može da uspe dok se Srbima ne nanesu ozbiljni gubici na terenu".

Branilac je, pozivajući se na Klintonove memoare, rekao da su SAD "ovlastile privatnu firmu MPPRI da pomogne u jačanju Hrvatske vojske, uz korišćenje američkih vojnih resursa".

Tokom uvodne reči Kiho je prikazivao i filmove o ratu u Hrvatskoj, čiju je svrsishodnost predsedavajući sudija Alfons Ori doveo u pitanje, sugerišući da se branilac obraća hrvatskoj javnosti, a ne sudskom veću.

Generali Gotovina (53), Čermak (59) i Markač (53) optuženi su u devet tačaka za progone, prisilno premeštanje i deportaciju, pljačkanje javne i privatne imovine, bezobzirno razaranje naselja, ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini od početka avgusta do kraja septembra 1995.

General Gotovina u to vreme je kao komandant vojnog područja Split zapovedao operacijom Oluja, drugooptuženi Čermak bio je vojni komandant grada Knina i okoline, a trećeoptuženi Markač je, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, zapovedao jedinicama specijalne policije.

Prema optužnici, Gotovina, Čermak i Markač bili su učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje srpskog stanovništva sa teritorije Kninske krajine.

Protagonisti tog zločinačkog poduhvata bili su tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, ministar odbrane Gojko Šušak i načelnici Generalštaba Hrvatske vojske Janko Bobetko i njegov naslednik Zvonimir Červenko, kao i drugi zvaničnici hrvatskih vlasti.

Generala Gotovinu Haški tribunal je za zločine u Oluji optužio 2001. godine, a on je bio u bekstvu do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji.

Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se odmah dobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja.

Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zločine za koje su optuženi.

Nastavak na B92...