Izvor: Blic, 29.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvek platimo više nego što moramo
Uvek platimo više nego što moramo
Ne bih ocenjivao da li su optužbe protiv Momčila Perišića za špijunažu opravdane ili ne, jer je to nadležnost vojnih pravosudnih organa. Ključno pitanje je to što nema elementarnog poverenja među koalicionim partnerima. To, što je pola godine vojna služba bezbednosti pratila Perišića koji je potpredsednik srpske vlade i činjenica da o tome nije obavešten premijer Đinđić govori da vojna bezbednost nije imala poverenja u njega.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Takva tajna se ni u kom slučaju ne može čuvati od onih koji su direktno ugroženi. Informacija da je jedan od članova Vlade upleten u špijunske aktivnosti morala je da bude dostupna Vladi, jer drugačije ne možemo da radimo - rekao je povodom 'slučaja Perišić' u razgovoru za 'Blic' Dragoljub Mićunović, lider Demokratskog centra i predsednik Veća građana u Skupštini SRJ.
Predsednik SRJ i članovi vojne službe bezbednosti ističu da su svi relevantni subjekti bili obavešteni o ovoj akciji?
- Tvrdnja da oni nisu to morali da kažu Vladi, čak i kada bi bila tačna, govori o nepoverenju. Koliko je jugoslovenski predsednik znao i kada je o svemu saznao - ne možemo znati, ali ako ni on nije znao, onda je to tragedija, jer ispada da je znao samo Aco Tomić, u šta ne verujem. Izjava Đinđića da neće sarađivati sa Koštunicom oko nacionalne bezbednosti dok Tomić ne bude smenjen nije dobra, ali Đinđić ima prava da nema poverenja u Tomića isto kao što ovaj nije imao poverenja u njega. Pitanje je samo ko je ko u ovoj zemlji. Predsednika Vlade je ipak izabrao narod, a ko je Tomić? Njegova legitimacija je mnogo tanja, jer je on samo imenovan na tu funkciju. Predsednik SRJ ističe da je Tomić postupao po Zakonu?
- Kada neko tvrdi da je sve obavljeno po zakonu, mora se utvrditi o kom zakonu se radi. Lideri DOS su na jednom sastanku bili obavešteni od strane generala Tomića da se ova služba pridržava Zakona o osnovama državne bezbednosti iz 1976. godine. Posle provere arhiva Skupštine SRJ videli smo da taj zakon nije donet 1976. već 1984. godine. To znači da niko u toj službi u stvari i ne zna kad je donet Zakon koga bi trebalo da se pridržavaju, a kamoli da li on i dalje važi. Taj zakon govori o Predsedništvu SFRJ kao telu kojem se dostavljaju podaci iz vojne i državne službe bezbednosti, a do kraja 1991. trebalo je da se uskladi sa Ustavom što nije učinjeno, kao ni četiri godine kasnije. Sve to navodi na zaključak da je ovaj zakon neustavan i da se ne može primenjivati. U radu ove službe veliku ulogu igraju i podzakonski akti - uredbe pravila i uputstva, ali se svi ovi dokumenti moraju pozivati na zakon. Postoji odredba po kojoj se svi podzakonski akti smatraju ništavnim ako se pozivaju na zakon koji je proglašen neustavnim. To znači da ne samo da je zakon po kome radi služba vojne bezbednosti ništavan, već su i podzakonski akti koji regulišu pravila ponašanja ove službe nevažeći. Po tom zakonu postoji odredba da Predsedništvo SFRJ donosi pravila rada službe, ali nije moguće da predsednik SRJ preuzme sada tu ulogu. Kako i ko onda odlučuje o pristupu bezbednosnim podacima?
- Očigledno nema pravila. Interna pravila mi još nisu dostavili, jer se ona smatraju strogo poverljivim, a ima ih vojni kabinet predsednika SRJ. Očekujem da ću ih dobiti. Ako to može da zna ceo jedan kabinet, zašto to ne bi mogao da zna i predsednik Veća građana? Postavlja se pitanje ko određuje ko ima pristup poverljivim informacijama i koliko je uzak taj krug ljudi. Sa jedne strane, parlament želi da tih tajni bude što manje, dok službe bezbednosti žele da tajni bude što više. Duh svake birokratije je tajna. Zato se zakonom mora precizirati koje se tajne moraju čuvati, ko određuje koje su to tajne. To je ceo problem. Pokrenuli ste inicijativu za donošenje zakona o osnovama državne bezbednosti. Ko radi na tom projektu i kada će se taj predlog naći pred saveznim parlamentom?
- Ekspertska grupa bi trebalo da izradi nacrt zakona koji bi u roku od mesec dana trebalo da uz angažovanje pravnika i konsultovanje rešenja iz drugih zemalja uđe u skupštinsku proceduru. U rad će biti uključeno Ministarstvo odbrane, eksperti za civilnu kontrolu vojske kao što je Miroslav Hadžić, konsultovaćemo i bivše sudije Vrhovnog vojnog suda Jovana Buturovića i Milivoja Despota. U ovu grupu ući će i nekoliko saveznih poslanika iz Odbora za bezbednost i konsultovaćemo pravnike koji se bave krivičnim pravom i postupkom. Da li će ovo zakonsko rešenje obuhvatiti i ranije najavljivano formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost?
- Takva institucija mora da ima uporište u zakonu i ustavima. Takvi saveti ne mogu biti republička ili savezna tela formirana ad hok, jer bi time celu tu delatnost učinili arbitrarnom. Može da postoji telo koje može da bude informisano, ali ne i ono koje bi upravljalo tim službama. Na sastanku najvišeg državnog rukovodstva povodom 'slučaja Perišić' prezentovan je audio i video dokazni materijal. Prisustvovali ste tom sastanku. Da li ste posle toga što ste videli stekli utisak da se Perišić bavio špijunažom?
- Na sastanku nam je rečeno da je sastanak zatvoren i da o tome nećemo govoriti u javnosti i ja to poštujem. Bliži se 31. mart. Ko su po vama putnici za Hag?
- Ne bih licitirao ko će otići i kada jer to i ne želim da znam. To stvara traumu u javnosti, pogotovo kod onih koji su optuženi i kod njihovih porodica. Treba videti ima li dobrovoljaca, kako to ne bi bilo previše dramatično, ali se i u razgovorima sa Tribunalom mora utvrditi imaju li ta izručenja nekog kraja. Oko saradnje sa Hagom nema konsenzusa ili otvorenog stava. Lako je reći - hoćemo saradnju, ali ona se mora sprovesti. Sa zakonom o Hagu smo zapeli od početka oko toga ko će isporučivati. Tu imamo jedno držanje glave u pesku, posle koga usledi Uredba i onda platimo i više nego što smo u startu morali. Moramo da budemo zajedno i za popularne i nepopularne stvari.Biće problema u Skupštini
Moj prigovor Sporazumu je upućen EU koja je dok se sama integrisala, nama ponudila dokument koji počiva na suprotnim osnovama i pored stava da Srbija i Crna Gora trebalo zajedno da uđu u Evropu. Cela priče mi više izgleda kao poštovanje zatečenog stanja. Namera je da se izbegne gužva, da Crna Gora zadrži oblike samostalnosti u ekonomskoj sferi, a da se izbegne referendum koji bi mogao da destabilizuje region. Prihvatiću sporazum jer smatram da se time prekida rasparčavanje ovog dela regiona što bi vodilo u dalje konflikte. Međutim, suočićemo se sa velikim teškoćama oko formiranje dvotrećinske većine u saveznom parlamentu i ne znam kako ćemo izbeći situaciju da odluka o prihvatanju Sporazuma bude blokirana u Skupštini SRJ. Nikola M. Jovanović
