Izvor: Blic, Beta, 26.Mar.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojen Zakon o zabrani diskriminacije
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o zabrani diskriminacije kojim će prvi put na sveobuhvatan način biti sankcionisani svi slučajevi diskriminacije i zaštićene posebno osetljive i ugrožene grupe.
Za ovo rešenje izjasnilo se 127 poslanika iz vladajuće koalicije, kao i poslanici Liberalno-demokratske partije (LDP).
Protiv je bilo 59 poslanika - iz opozicionih partija Srpske radikalne stranke (SRS), Demokratske stranke Srbije - Nove Srbije (DSS- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << NS), ali i troje poslanika Jedinstvene Srbije i jedan poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije.
Poslanici Srpske napredne stranke (SNS) nisu bili u sali za vreme glasanja.
Ovaj propis predstavlja i poslednji pravni uslov za stavljanje Srbije na "belu" šengen listu.
O sprovođenju zakona brinuće se Poverenik za sprečavanje diskriminacije koga bira Skupština na period od pet godina.
Prvobitna verzija zakona povučena je iz skupštinske procedure na zahtev crkava i verskih zajednica, da bi posle oštre reakcije javnosti vlada po hitnom postupku, uz manje izmene, a bez promene suštine, zakon vratila parlamentu.
Zakon zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja i veroispovesti, kao i seksualne orijentacije i zdravstvenog stanja.
Diskriminacija je, prema zakonu, zabranjena i po osnovu političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, rada, kulture, jezika, starosti i invaliditeta, ličnog svojstva, izgleda, bračnog i porodičnog statusa, imovnog stanja.
Zakonom će biti zaštićene različite grupe populacije kao što su manjine, pripadnici verskih zajednica, invalidi, zaposleni, lica koja traze zaoslenje, lica nad kojima se vrši krivična sankcija, maloletnici, deca, pacijenti, osobe diskriminisane na osnovu pola i roda.
Zakonom je definisano da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se pojeidncu ili grupi, zbog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi.
Uz saglasnost crkava i verskih zajednica formulisan je član 18 koji glasi: "Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupa shodno svojim uverenjima".
Prema novom zakonskom predlogu, dodat je i stav po kome se diskriminacijom "ne smatra postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica".
Član 21, koji reguliše diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, inoviran je i iz njega je izostavljen treći stav koji se odnosi na traseksualnost i rodni identitet.
Usvojeni član glasi: "Seksualna orjentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo na slobodu izražavanja svoje seksualne orjentacije, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjasnjavanja je zabranjeno".
Članu 20 antidiskriminacionog zakona pridodato je da se zabranjuje diskriminacija na osnovu pola, što podrazumeva i zabranu diskriminacije prema osobama koje su promenile pol.
Zakon će sankcionisati oblike neposredne i posredne diskriminacije, kao i povredu načela jednakih prava i obaveza, viktimizaciju, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje.
Zakonskim resenjima utvrđeni su teški oblici diskriminacije u koje pored izazivanja mržnje, razdora ili netrpeljivosti na osnovu nacionalne, rasne ili verske i durge pripadnosti, spadaju i ropstvo, trgovina ljudskim bićima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje.
Poverenik za sprečavanje diskriminacije će primati i razmatrati pritužbe zbog povreda odredbi ovog zakona i davati mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima, kao i informacije o mogucnosti sudske zastite, a koji će moći da podnosi krivične ili prekršajne prijave.
Međutim, svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da i sam podnese tužbu nadležnom sudu.
Za nepoštovanje zakonskih odredbi predviđene su novčane kazne za prekršaje koje se kreću u rasponu od 5.000 do 100.000 dinara.
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, dok će se odredbe o povereniku primenjivati od početka iduće godine.
.jpg)
