Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Mar.2009, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Usvojen Zakon o zabrani diskriminacije

BEOGRAD - Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o zabrani diskriminacije koji treba da uspostavi sveobuhvatan i integralan sistem zaštite od diskriminacije. Za zakon, koji je izazvao burne reakcije u javnosti i koji je bio povlačen iz skupštinske procedure na zahtev verskih zajednica, glasalo je 127 poslanika iz vladajuće koalicije i Liberalno demokratske partije.

Protiv zakona glasalo je 59 poslanika, uglavnom opozicionih stranaka, ali i poslanici iz Jedinstvene Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koji su deo vladajuće koalicije, kao i jedan poslanik Partije ujedinjenih penzionera. Poslanici Srpske napredne stranke nisu učestvovali u glasanju.

Kazne od deset do 100.000 dinara

Zakon zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovest i s obzirom na zdravstveno stanje.

Diskriminacija je, prema zakonu, zabranjena i po osnovu političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Njime je utvrđena opšta zabranu diskriminacije na načelu jednakosti i propisuje oblike i slučajeve diskriminacije, kao i postupke zaštite od diskriminacije.

Zakon ustanovljava poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao samostalnog državnog organa, nezavisnog u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.

Nadležnost poverenika je da ukazuje na nedozvoljene oblike ponašanja i da izriče preventivne mere opomene.

Poverenika bira Skupština na period od pet godina, na predlog skupštinskog odbora nadležnog za ustavna pitanja. Svaka poslanička grupa ima pravo da predloži Odboru kandidata za poverenika.

Za poverenika može biti izabran državljanin Srbije koji je diplomirani pravnik, ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava.

Zakon predviđa i sudsku zaštitu od diskriminacije, a propisano je da su kazne prekršajne, u skladu sa Zakonom o prekršajima. Zakon utvrđuje da svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije.

Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, a svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje.

Novčane kazne za kršenje ovog zakona iznose od 10.000 dinara do 100.000 dinara.

Taj zakonski predlog povučen je iz skupštinske procedure 4. marta, dan pre nego što je trebalo da se nađe na prvoj sednici redovnog prolećnog zasedanja republičkog parlamenta. U skupštinsku proceduru vraćen je nakon što su razmotrene primedbe verskih zajednica.

Ključne primedbe verskih zajednica bili članovi 18. i 21, koji se odnose na zabranu diskriminacije u pogledu verskih prava i seksualne orijentacije.

Kako je rečeno u Vladi posle razmatranja primedbi odbačene su primedbe verskih zajednica koje bi promenile karakter zakona, a prihvaćene su pojedine sugestije i neki termini su precizirani.

Izmene u članovima 18 i 21

U članu 18. je precizirano da se neće smatrati diskriminacijom postupanje sveštenika i verskih službenika koje je u skladu sa doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa zakonom.

Iz člana 21. izbrisan je stav tri koji se odnosi na transeksualce, jer je njegova suština sadržana u drugim odredbama istog predloga u kojima je predviđena zabrana diskriminacije prema rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.

U članu 21, koji je izazvao najviše polemike, navodi se da je seksualna orijentacija privatna stvar i da niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno, piše u tom članu.

Zakon je jedan od uslova za stavljanje Srbije na belu šengen listu, a nadzor nad sprovođenjem zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava.

Zakon će na snagu stupiti osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku osim članova koji se odnose na poverenika, koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.

Ovaj propis predstavlja i poslednji pravni uslov za stavljanje Srbije na belu šengen listu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...