Izvor: Blic, 03.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavom ćemo braniti Kosovo
Ustavom ćemo braniti Kosovo
'Ukoliko dođe do nametanja rešenje za status Kosova, odnosno, nezavisnosti ove pokrajine, premijer Srbije Vojislav Koštunica će predložiti da se u novom ustavu navede da je Kosovo sastavni deo Srbije, a da će ustav tamo početi da važi kada se za to steknu uslovi'. Ovo je za 'Blic' izjavio Aleksandar Simić, savetnik premijera Koštunice, odgovarajući na pitanje šta podrazumevaju pravna i diplomatska sredstava kojima će se država boriti protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nametnutog rešenja za Kosovo.
Da podsetimo, premijer Koštunica nedavno je rekao da bi Srbija na eventualnu nezavisnost južne pokrajine odgovorila svim pravnim sredstvima. Sličan stav imaju i drugi zvaničnici Srbije.
Simić kaže da je predviđeno da Kosmet u novom ustavu bude tretiran kao sastavni deo Srbije i da je upravo to pravno sredstvo koje će garantovati da se Srbija ne odriče prava na Kosovo.
- To je ideja samog premijera po kojoj bi se južna pokrajina tretirala kao deo Srbije. Za to je već postojao primer kada je reč o Demokratskoj Republici Nemačkoj i Saveznoj Republici Nemačkoj. U ustavu Savezne Republike Nemačke postojala je odredba po kojoj se DDR tretirala kao deo teritorije Nemačke. Ona je predviđala da će se ustav SRN primenjivati na njenoj teritoriji kada se za to steknu uslovi. U našem tekstu moglo bi da stoji takvo rešenje kada je reč o Kosovu - objašnjava Simić.
Međutim, Momčilo Grubač, profesor ustavnog prava i nekadašnji savezni ministar pravde tvrdi da od ovakvog poteza srpskih vlasti 'nema mnogo vajde' jer su međunarodni sporazumi i pravo iznad domaćeg zakonodavstva.
- Sva sredstva koja mogu da se iskoriste isključivo su diplomatske prirode. Svaki ugovor međunarodne zajednice, pa i neko nametnuto rešenje, s obzirom na to da imamo odredbu o supremaciji međunarodnog prava, Srbija bi morala da prizna. Zato sve zavisi od diplomatske akcije naših vlasti u narednom periodu - ističe Grubač.
Kada je reč o diplomatskim sredstvima, Simić kaže da će Srbija koristiti sva takva sredstva koja joj stoje na raspolaganju. Na pitanje da li postoji mogućnost da Srbija prekine diplomatske odnose sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova, Simić je rekao da 'ne bi spekulisao na tu temu'.
N. M. Jovanović Rašković-Ivić: Prava manjina nisu tehničko pitanje
Beograd je već jednom pre nekoliko meseci odbio zahtev bečke kancelarije UN za pregovore o Kosovu (Unosek) da se o pravima manjina rezgovara u delu pregovora o tehničkim pitanjima. Kako 'Blic' saznaje od izvora bliskog Unoseku Beograd prava manjina nastoji da veže za status Kosova. Priština je međutim, još ranije prihvatila da razgovara o ovoj temi i već prosledila u Beč svoj predlog o zaštiti manjina.
Beograd je zatražio od Unoseka da se pregovori o decentralizaciji i pravima manjina odlože sa 7. i 8 . na 14. avgust dok je prištinska delegacija protiv odlaganja.
- Nije u pitanju nespremnost, tražili smo samo sedam dana. Mi želimo da preformulišemo ove razgovore. Prava manjina su bitan deo koji se po nama tiče ustavnih pitanja i ne može se razgovarati o tome odvojeno. Otvara se odjednom nova tema, to moramo da sagledamo i takođe, ne želimo da se stvari na ovakav način izuzimaju iz konteksta - kaže za 'Blic' član pregovaračkog tima za KiM Sanda Rašković Ivić.
Arben Ćirezi, prvi savetnik kosovskog premijera kaže za 'Blic' da je zahtev za odlaganjem 'tipični metod Beograda da odlaže i opstruiše pregovarački proces'. On dodaje da Beograd izbegava da razgovara o pravima manjina na Kosovu, što predstavlja kompletno ignorisanje realne situacije na Kosovu, na prvom mestu potrebe manjina, naročito Srba.
Još na poslednjoj rundi pregovora 24. jula u Beču Marti Ahtisari je najavio novi sastanak za 7. avgust. Priština i Beograd pre nekoliko dana dobile su rok od šest nedelja da postignu dogovor o tehničkim pitanjima.
Ž. J.
