Izvor: B92, 18.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavni sud Srbije odbio predlog DSS-a
Beograd -- Ustavni sud Srbije odbio je u četvrtak predlog Demokratske stranke Srbije za utvrđivanje ustavnosti odredbe Zakona o izboru predsednika Republike, koja se odnosi na neophodan broj izašlih birača na izbore. U odluci suda se navodi da to telo nije nadležno za ovakav postupak, već da je za to odgovorna Skupština. Po važećem zakonu, odredba o cenzusu predviđa da u prvom krugu izbora, da bi bili uspešni, izadje najmanje 50 odsto birača, dok je taj uslov ukinut za drugi krug >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izbora.
Sudija izvestilac Bosa Nenadić precizirala je i da je po Ustavu predsednik Skupštine Srbije dužan da u roku od 60 dana od neuspelih izbora raspiše nove, a ne da - kako Zakon predviđa, donese odluku o njihovom raspisivanju: "Odluka o raspisivanju izbora se mora doneti i donošenje te odluke i održavanje izbora prema važećem ustavu ne podrazumeva konstituisanje bilo čijeg diskrecionog prava, ni organa državne vlasti ni nosioca funkcija u tim organima, da odlučuje mimo rokova utvrđenih ustavom. Ustav je precizan - izbori se raspisuju, a ne odlučuje se o raspisivanju".
Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić izjavio je da bi, u slučaju da u novembru bude izabran novi predsednik, njegov mandat trebalo da bude kraći od 5 godina, kako to predviđa važeći Ustav. Vučetić je, ujedno, istakao, da bi prema njegovim informacijama, Administrativni odbor republičkog parlamenta do kraja meseca trebalo da završi konsultacije o tome kojim redosledom će primeniti odluku Ustavnog suda o vlasništvu mandata poslanika: "Lično očekujem da će Administrativni odbor sprovesti odluku Ustavnog suda, koja je obavezujuća za sve. Očekujem da će to biti u najkraćem roku od danas, ali ne mogu reći da li će to biti za 10, 15 ili 30 dana. Ustavni sud ima, ukoliko dođe do neprihvatljivo dugog roka ili odbijanja Odbora da to pitanje reši sa bilo kakvim izgovorom, neke instrumente, ustavom i zakonom propisane, koje bi koristio. Lično ne bih voleo da se to dogodi, jer bi to značilo da je ustavno-pravni sistem u krizi i da su u krizi sistem vlasti i autoritet skupštine. Ne bih voleo da sama skupština svoj autoritet dovodi u pitanje i da bilo ko u njeno ime izjavi da ne može ili ne zna da sprovede odluku koja je vrlo jasna", rekao je Vučetić.
Ustavni sud je pre nekoliko meseci doneo odluku da poslanički mandati pripadaju poslanicima, a ne strankama ili koalicijama koje oni zastupaju u republičkom parlamentu. Sud je naložio da u roku od šest meseci poslanici, kojima su na osnovu te odredbe oduzeti mandati, mogu da zahtevaju povraćaj mandat.
Održavanje predsedničkih izbora za nepuna dva meseca pokrenulo je ponovo i pitanje ispravnosti biračkih spiskova. Ustavni sud je u četvrtak odlučio da on nije nadležan u tom slučaju. Podsetimo, na predlog Demokratske stranke Srbije trebalo je da se utvrdi da li je broj birača u republici koji je utvrdila Republička izborna Komisija ispravan, jer su prema tvrdnjama te stranke u spiskovima primeće određene nepravilnosti.
Ministar za lokalnu samoupravu u ostavci Rodoljub Šabić u izjavi za Radio B92 navodi da ćemo za predstojeće izbore imati biračke spiskove bolje nego ikada do sada. Prema njegovim rečima, u periodu od prošlih izbora do danas u opštinama je izvršena provera spiskova i utvrđeno je da se ukupan broj birača poklapa sa brojem koji je na prethodnim izborima utvrdila Republička izborna komisija: "Izvršeno je nešto preko pola miliona raznih ispravki, dopuna, nije reč o nepostojećim biračima, nego o nedostacima i pogrešno unetim podacima. Verovatno ćemo imati spiskove u stanju boljem nego ikada, naravno, ne idealno stanje sve dok izmenom zakona ne obezbedimo organizaciju biračkog spiska na potpuno savremen način. Ono što je izazivalo kontroverzze su tvrdnje oko broja birača. Pretpostavljam da će ukupan broj birača biti približan onom koji je bio na poslednjim izborima".
Zoran Lučić iz CESID-a kaže za Radio B92 da problem sa biračkim spiskovima vidi u tome što ti spiskovi još uvek nisu objedinjeni u jedinstveni birački spisak. Lučić dodaje da osim toga do propusta može doći ukoliko opštinske službe nisu dobro uradile svoj posao: "Nije u pitanju jedna baza podataka, nego, budući da se spiskovi vode u svakoj opštini, u pitanju je agregacija podataka iz 161 opštine. Postoji i aljkavost u svakoj opštini. Ja sam smatram da je vrlo ozbiljan problem to što je veoma veliki broj ljudi koji su prijavljeni na jednoj adresi, a borave na drugoj - međutim, to je sada nemoguće promeniti".
