Izvor: Blic, 22.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavni okvir za državnost Kosova
Ustavni okvir za državnost Kosova
Uskoro će se (10. juna 2001) navršiti dve godine od prestanka suludog i tragičnog rata Miloševićevog režima protiv NATO i od usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma (eufemizam za kapitulaciju), kojima su Srbija i Jugoslavija u potpunosti lišene suverenosti nad Kosovom i Metohijom, gde je uspostavljen klasičan međunarodni civilni i vojni protektorat bez vremenskog ograničenja. Od tada do danas, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << međunarodna civilna i vojna uprava na Kosmetu nije izvršila nijedan od svojih osnovnih zadataka iz Rezolucije 1244 (bezbedan povratak izbeglica u svoje domove, uspostavljanje lične i imovinske sigurnosti, zaštita prava svih etničkih zajednica, razoružanje 'OVK' itd.).
Velikim silama koje su surovo i zločinački bombardovale celu Srbiju i srpski narod da bi time zaštitili progonjene i terorisane Albance od Miloševićevih oružanih snaga, valjda je sada postalo jasno da su albanski separatizam i terorizam na Kosmetu stari i trajni izvor opasnih konflikata i nestabilnosti na Balkanu. Umesto energičnog suzbijanja albanskog terorizma na Kosmetu, međunarodne vojne i policijske snage svojom pasivnošću (da li slučajnom?) faktički su omogućile albanskim terorističkim bandama da se sa Kosova probiju na jug Srbije i da uđu u tzv. zonu bezbednosti i organizuju oružanu pobunu, odnosno terorističke akcije nad srpskim stanovništvom, pripadnicima vojske i policije. Istovremeno su se te iste snage infiltrirale i u zapadnu Makedoniju. Sve to se dešavalo između oktobarskih lokalnih izbora na Kosmetu, na kojima je pobedila umerena Rugovina politička struja, i nedavnog donošenja Ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosmetu.
Dakle, nasuprot jasnim principima i obavezama iz Rezolucije 1244, na Kosmetu i dalje presudnu ulogu ima ekstremističko političko krilo iza koga stoje nelegalne paravojne i terorističke grupe i jedinice 'OVK'. Time se, očigledno, smišljeno želela postići bolja pregovaračka pozicija i povoljniji ustavni aranžman za Albance na Kosmetu. A međunarodni faktori, pre svega SAD, sada navodno čine ustupak srpsko-jugoslovenskoj strani time što omogućavaju da jugoslovenska vojska i srpska policija uđu u zonu bezbednosti na jugu Srbije. Uzgred, time se opasni poslovi zaštite administrativne granice Srbije prema Kosmetu i državne granice prema Makedoniji sa međunarodnih snaga praktično prebacuju na našu vojsku i policiju. A za taj 'ustupak' Srbima i Srbiji, Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosmetu, izrazito se favorizuje većinska albanska populacija, a izostaje adekvatna pravna zaštita Srba i drugih manjinskih naroda na Kosmetu.
Na osnovu svega, teško je oteti se utisku da velike sile, pre svega SAD, slično kao početkom devedesetih godina, zvanično negiraju mogućnost promene državnih granica, a zatim, posle promene odnosa snaga na terenu ili posle navodno demokratskih procedura, sankcionišu faktičko stanje, priznaju ga za legalno, legitimno i trajno. Da li se to, uz prećutnu saglasnost velikih sila priprema, odnosno odvija završna faza prekrajanja balkanskih granica i zaokruživanja nacionalnih država, konkretno tzv. velike Albanije sa prestonicom na Kosmetu?
Da se realno može govoriti o takvom scenariju sa višefaznom realizacijom, govori i ovih dana usvojeni Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu. Time se uvodi kvazidržavni status Kosmeta, sa svim institucijama nezavisne države - parlament, predsednik, vlada, sudovi i tužilaštva i sl. Doduše, za sada (sledeće tri godine najavljenih izbora u novembru) te 'privremene institucije' biće pod snažnom ingerencijom specijalnog predstavnika OUN, uključujući i njegovo pravo da raspusti parlament, da bira i razrešava sudije i tužioce, da uređuje carinski i monetarni sistem, da vodi spoljnu politiku Kosmeta, kontroliše civilnu bezbednost itd.
Ustavni okvir, međutim, ničim ne garantuje, ne uređuje, čak ni ne pominje bilo kakvu ustavnopravnu vezu, makar i simboličnu, Kosmeta sa Srbijom odnosno sa Jugoslavijom, iako Rezolucija 1244 sadrži stav da je Kosovo i Metohija deo suverene Jugoslavije. To je najbolji dokaz o praktičnoj neosnovanosti teze da bi državnim osamostaljivanjem Crne Gore došlo do otcepljenja Kosmeta jer je upravo usvojeni Ustavni okvir prvi ali bitan korak ka njegovom državnom osamostaljenju. Takođe, Ustavni okvir potpuno ignoriše odredbe Rezolucije 1244 o povratku određenog, makar i skromnog jugoslovenskog vojnog i policijskog kontingenta na Kosmet.
Najzad, za stabilizaciju stanja na Kosmetu najvažnija je zaštita jednakih prava svih nacionalnih zajednica. A ona Ustavnim okvirom uopšte nije garantovana. Naprotiv, garantovana je majorizacija Albanaca nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih manjinskih naroda. U Ustavnom okviru, u njegovim osnovnim principima, zapisana je 'potreba da se potpuno zaštite i poštuju prava svih zajednica na Kosovu i njihovih članova'. A u delu Ustavnog okvira gde tu zaštitu treba konkretno garantovati - nje nema. Naime, u poglavlju u kome se uređuju nadležnosti i odlučivanje buduće skupštine Kosmeta (u kojoj od 120 poslanika albanska zajednica ima 100, srpska 10, a nacionalne manjina 10) predviđeno je da skupština zakone i druge odluke donosi većinom glasova prisutnih članova, uz uslov da sednici prisustvuje većina članova. Dakle, uvek preglasavanjem srpskog i drugih manjinskih naroda. Ustavni okvir predviđa samo jedan način kvazizaštite prava manjinskog naroda. Prema njemu, bilo koji član skupštine, uz podršku još pet članova, može podneti predsedništvu skupštine 'zahtev u kome tvrdi da zakon ili neke njegove odrebe narušavaju vitalne interese zajednice kojoj pripada'. Zatim se predviđa da će predsedništvo skupštine (od sedam članova jedan je Srbin) u roku od pet dana pokušati da skupštini putem konsenzusa podnese predlog rešenja spora. Ako to ne uspe, obrazuje se posebno tročlano veće sastavljeno od predstavnika dve strane (u sporu) i trećeg člana koji je predsedavajući i imenuju ga specijalni predstavnik OUN. To veće utvrđuje stav, odnosno preporuku, većinom glasova i upućuje je skupštini, a ona je može prihvatiti ili odbaciti. Znači, nema nikakve efikasne pravne zaštite od majorizacije Srba prilikom donošenja zakona. Da se takva zaštita htela garantovati, u najmanju ruku bilo bi predviđeno odlaganje donošenja zakona i duži rok za usaglašavanje spornih pitanja. Morala se predvideti arbitraža specijalnog predstavnika OUN. Bilo bi, takođe, logično da su u arbitražno veće uključeni i predstavnici SRJ, čiji je, po Rezoluciji 1244, Kosovo sastavni deo. Već ovaj primer dovoljno govori o suštinskim nedostacima Ustavnog okvira. A ukupan Ustavni okvir ukazuje na to je reč, u stvari, o takvom privremenom ustavnom rešenju, kojim se stvara osnova za dugoročno rešenje čiji cilj i suština su samostalna državnost Kosmeta.
Jugoslovenske i srpske vlasti zato bi trebalo da među svoje spoljnopolitičke prioritete uvrste borbu za korekciju Ustavnog okvira radi obezbeđenja garancija jednake zaštite svih nacionalnih zajednica. Najzad, umesto načelnog licitiranja za i protiv, trebalo bi što pre izraditi dobro obrazložen stručni elaborat o ideji i opravdanosti podele Kosmeta na dva nacionalna entiteta ili o njegovoj kantonizaciji, usvojiti ga od strane nadležnih organa SRJ i Srbije i raditi na njegovoj promociji među velikim silama. Pa, valjda je i njima, naročito Evropi, u većem interesu da se trajno saniraju nepomirljivi sukobi interesa albanske i srpske strane na Kosmetu nego da tamo večito drže svoju ogromnu vojsku i policiju, čije prisustvo nikada neće rešiti kosovske probleme. Osim, ako je njihov cilj da nastave sa 'sprovođenjem' Rezolucije 1244 i Ustavnog okvira sve dok se Srbi, pod pritiskom albanskog terorizma, ne isele sa Kosmeta.
