Izvor: B92, 03.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustav štiti dostupnost informacija
Beograd -- U predlogu novog ustava kao jedno od osnovnih prava građana navedeno je pravo na dostupnost informacija.
Iako pozdravljaju takvo rešenje, stručnjaci upozoravaju da je u dosadašnjoj praksi bilo mnogo problema u primeni Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja. Vlada Srbije do sada nijednom nije reagovala na rešenje poverenika za informacije Rodoljuba Šabića i naterala državne organe da javnosti pruže traženu informaciju.
U predlogu novog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ustava, u članu 51, pod nazivom Pravo na obaveštenost, navodi se da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.
Potpredsednik NUNS-a Đorđe Vlajić smatra da je dobro što je to ustavom regulisano.
"Time je obogaćen deo ustava koji reguliše ljudska prava. Postoji, sa druge strane, vrlo ozbiljna bojazan da će se mnoge teškoće u praksi dešavati, odnosno da to ustavno rešenje, pretočeno posle u Zakon o dostupnosti infomacija, neće biti lako ostvarivo", objašnjava Vlajić.
Rodoljub Šabić rekao je za B92 da vlada šalje veoma lošu poruku time što ne reaguje u slučajevima kada insitucije, uprkos njegovim rešenjima, odbijaju da daju tražene informacije.
Institucije ne reaguju
Na probleme u sprovođenju ovog zakona do sada je više puta ukazivala Inicijativa mladih za ljudska prava. Ova organizacija, između ostalog, tražila je od BIA informaciju o broju ljudi koji su prisluškivani tokom prošle godine, kao i ugovor Železnica Srbije o nabavci vozova iz Švedske.
Nakon što su njihovi zahtevi odbijeni, obratili su se povereniku, koji je doneo rešenje da im se daju tražene informacije. Međutim, pošto to ni tada nije učinjeno, prema Zakonu, Vlada je bila nadležna da obezbedi da se sprovede rešenje poverenika.
"Ni po jednom od zahteva za primenu rešenja poverenika da Vlada reaguje, oni nisu reagovali. Tu se, zapravo, zaustavlja taj proces za slobodnim pristupom informacijama. Jedino što preostaje jeste da gonite službenika prekršajno, što mi i činimo – u ovom trenutku, vodimo 12 postupaka protiv raznih državnih organa za nepostupanje po ovom zakonu", objašnjava Andrej Nosov iz Inicijative mladih za ljudska prava.
Da pomaka u primeni ovog zakona ima pokazuje nedavni primer novosadskog Javnog preduzeća SPENS, čiji su zvaničnici odgovorili na pitanje medija.
SPENS je naveo da je poslanik DSS-a Dejan Mikavica imao uredan putni nalog kada je, kako se sumnja, vozeći auto marke "jaguar", vlasništvo tog preduzeća, izazvao saobraćajnu nesreću u Novom Sadu.
U odgovoru stoji da to preduzeće ima samo jednog vozača, zbog čega zaposleni često moraju sami da voze automobil, što je bio slučaj i tada.
Ipak, pitanje da li je praksa da se službeni automobil koristi i nedeljom, kada se nesreća dogodila, ostalo je bez odgovora.
.jpg)
