Izvor: Blic, 01.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustav i izbori dogodine
Ustav i izbori dogodine
Novi ustav Srbije je uslov međunarodne zajednice za potpisivanje sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji, zbog čega najviši pravni akt mora biti promenjen tokom naredne godine, izjavio je u razgovoru za 'Blic' ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu dr Zoran Lončar. On je ocenio da će se nakon donošenja novog ustava stvoriti uslovi za opšte izbore - lokalne, parlamentarne i za predsednika Srbije.
Nakon novog ustava biće raspisani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izbori i za predsednika Srbije?
- Ako položaj i ovlašćenja predsednika republike budu promenjeni u budućem ustavu u odnosu na postojeći, svakako da će biti neophodni i ti izbori. S obzirom na činjenicu da već sada u ustavnoj komisiji postoji veliki stepen saglasnosti oko značajne promene položaja svih državnih institucija, biće potrebni izbori na svim nivoima. Odbijate li i dalje predlog DS i predsednika Srbije...
- Nacrt ustava DS i predsednika Srbije je jedan te isti tekst, s obzirom na to da je predsednik Srbije istovremeno i predsednik DS. Izrada novog ustava nije stvar samo Vlade, predsednika republike ili samo neke političke stranke, već je za to neophodno obezbediti široki politički konsenzus. Zbog toga je svaka ustavna inicijativa relevantnih političkih predstavnika dobrodošla i mora biti predmet ozbiljnog razmatranja i međusobnog usaglašavanja. Odbijate li i dalje njihov predlog da se održe izbori za ustavotvornu skupštinu?
- U ovom trenutku ne postoji valjan pravni osnov, a čini mi se ni ozbiljan politički razlog da se raspravlja o drugačijem načinu donošenja novog ustava. Još uvek je na snazi jednoglasno doneta odluka u parlamentu da se Ustav menja po važećoj proceduri. Za tu odluku je 2. aprila 2004. godine, uostalom, glasao i sam predsednik republike Boris Tadić, tada u svojstvu poslanika. Tek ukoliko se ova generacija političara ne pokaže dovoljno sposobnom da omogući građanima Srbije da dobiju novi moderan evropski ustav, opravdano je razmišljati o drugačijem načinu promene Ustava, između ostalog i putem ustavotvorne skupštine. Čini mi se da se u ovom trenutku iza zahteva za ustavotvornu skupštinu zapravo krije samo zahtev za održavanje izbora za parlament i nastojanje da svi ostali organi vlasti, počevši od lokalnih, preko pokrajinskih, pa do predsednika republike, nastave nesmetano svoj mandat.
Koštunicu optužuju da je promenio redosled rupa na svirali - sad je ustav deveta, a Hag prva rupa.
- Da su i prethodne vlade ispunjavale međunarodne obaveze naše zemlje i da nisu, čak, zabranjivale izručenja pojedinih optuženika Haškom tribunalu, svakako bi se ova vlada sa Koštunicom na čelu više bavila drugim krupnim državnim pitanjima. Do kada će trajati vlada?
- Dok bude imala rezultate u radu i podršku većine u Skupštini. Najbolju ocenu rada ove vlade dala je upravo sama EU davanjem pozitivne ocene studiji o izvodljivosti i omogućavanjem početka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, a što se tiče podrške u Skupštini, činjenica je da Vlada sve vreme uživa konstantnu podršku skupštinske većine. Mandat Vlade može jedino biti prekinut novim ustavom, što bi svakako bilo na dobrobit svih građana. Nenad Čaluković
