Izvor: S media, 28.Nov.2010, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspravi se, Dragice
Žestok udarac u vrata probudio je Dragicu. Ustala je iz kreveta i na prstima se ušunjala u predsoblje. Tresla se od straha iščekujući šta će Mile da uradi. Znala je da je to on, pijan i besan, kao i uvek.
Posle kraćeg zatišja, počeo je da psuje i udara pesnicom po vratima. Šćućurila se u mraku i ćutala. Mile je počeo je da urla i šutira vrata. Probudile su se i komšije, pa je započela svađa.
- Stoko pijana, bolje se smiri da ne zovem miliciju - zapretila >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je komšinica.
- Tebe, opajdaro, niko ništa ne pita. Dragice, otvaraj! Prebiću te, kad ti kažem!
- Čoveče, znaš li ti da je dva sata ujutru! Baš me briga i za tebe i ženu, hoću da spavam! - vikao je penzioner.
- O'ladi bre mrtvac da i tebe ne nalupam! - dreknuo je i nastavio da udara.
Dragica je ovoga puta odlučila da ne otvori vrata. Mile je polako gubio snagu.
- Vratiću se ja! Idem da popijem jednu, a kad se vratim... pazi se! Šta gledate, bre, šišmiši, i vi ste kao neke komšije - gunđao je Mile silazeći niz stepenice.
Dragica je klonula pored ulaznih vrata. Jedva se dovukla do kreveta ne verujući da je otišao. Povukle su se i komšije. Popila je pilulu za spavanje i pokrila se preko glave.
Batine pa otkaz
Probudila se rano, puderom zamaskirala bore i podočnjake i popila kafu. Krenula je na posao. Provirila je kroz špijunku. Na hodniku nije videla nikoga. Oprezno je otključala vrata, pritisnula kvaku i zakoračila u hodnik. Osmotrila je stepenište. Pribrala se i krenula ka izlazu iz zgrade. Samo što je izašla, Mile, koji se skrivao iza betonskog stuba, iskoči pred nju.
- Tu si, ptico! Ti bi da odlepršaš, a da se ne javiš.
Zamahnuo je rukom ne čekajući odgovor i ošamario je. Dragica je posrnula, a iz nosa joj je potekla krv. Usledila su još dva šamara. Pala je na kolena, a Mile ju je ščepao za ruku, podigao je i povukao za sobom. U stanu je nastavio da je šutira. Onesvestila se. U podne ju je probudio telefon. Dopuzala je do stočića i podigla slušalicu. Javili su joj da je dobila otkaz.
- E, Dragice, sad je bilo dosta - mrmljala je sebi u bradu - ili ja ili on.
Otišla je do ormana i na najvišoj polici pronašla Miletovo oružje. Osmehnula se. Umotani u krpe, tu su bili lovački karabin, sačmarica, revolver za odstrel divljači i manji pištolj koji je Mile nosio kad je išao da se kocka. Sad će lovac da bude ulovljen, pomislila je. Sreća da joj je pokazao kako se koristi. Repetirala je pištolj.
- Tako, sada je metak u cevi. Neće Dragica više da se pati - rekla je i pogledala kroz prozor.
Spremila je kuću, a kada je sunce počelo da zalazi sela na trosed i stavila pištolj na sto. Čekala je, ali kraće nego što je očekivala. Vrata stana su se iznenada otvorila. Tek onda se setila da je zaboravila da ih zaključa. Pokrila je pištolj novinama. Mile je ušao u dnevnu sobu.
- Oj, Dragice, što nije postavljen ručak. E, ne ide tako, Dragice. Ne ide... - gunđao je Mile i polako skidao široki opasač.
- Ručka nema, jer nema ni para! Sve si prokockao i popio!
- Sad i lajemo! Znam ja šta tebi treba! - prodera se Mile i opasačem udari Dragicu preko lica.
Gurnuo je na pod, šutnuo je u stomak i nastavio da je bije opasačem po leđima. Izgubila je vazduh, ali se pribrala i počela da puzi. Onda se okrenula, uspravila se i pljunula ga u lice. Mile je nastavio da je bije. Uspela je da se dotetura do troseda i dohvati pištolj. Uhvatio je za ruku i oteo joj oružje.
- Hoćeš sad da te upucam! Je li! - dreknuo je.
Dohvatila je kristalnu pepeljaru i udarila ga u čelo. Posrnuo je. Samo što je koraknula u kuhinju, čuo se pucanj. Mile je na sreću promašio. Izvadila je nož iz fioke i okrenula se. Mile joj se smejao u lice. Podigao je pištolj, ali ga je Dragica udarila nožem. Pucao je. Osetila je bol u plućima, zamahnula je još jednom nožem i Mile se savio i pao. Ispustila je nož i onesvestila se.
Nužna odbrana
Komšije su čule pucnje i viku i pozvali policiju. Ubrzo je stigla i Hitna pomoć. Mile je bio mrtav, a Dragicu su prevezli u bolnicu. Čim se oporavila, morala je pred sudiju. Optužena je za ubistvo. Priznala je da je htela da ubije Mileta i pripremila pištolj.
- Jeste, htela sam da ga ubijem. Sve sam pripremila da izgleda kao samoodbrana. Ali nisam uspela. Zaboravila sam da zaključam vrata i Mile je odmah krenuo da me tuče. Video je pištolj i izbio mi ga iz ruke. Onda sam shvatila da moram da pobegnem i da nema druge. Stigla sam samo do kuhinje, do zida. Podigao je pištolj i mislila sam da će me konačno ubiti. Dohvatila sam nož i ubola ga. Posrnuo je, i mislila sam da više nema snage da me napadne. Ipak, uspeo je da ispali metak i pogodi me u grudi. Ili on ili ja, pomislila sam. Udarila sam ga drugi put nožem u grudi - rekla je mirno Dragica.
Komšije su potvrdili su da je Mile maltretirao Dragicu godinama. Ali to više nije bilo važno. Isplanirano ubistvo ili samoodbrana, sloboda ili zatvor. Sudija je ušao u sudnicu da objavi presudu.
- Ustanite - rekao je.
Ustali su advokat, tužilac i publika, samo je Dragica sedela. Odsekle su joj se noge.
- Ustanite, Dragice. Uspravite se. Dignite glavu - rekao je blago sudija.
Uspela je da se nekako pridigne i čuje odluku.
- Dragica M. oslobađa se krivice zbog toga što je u nužnoj odbrani... - pročitao je sudija.
Konačno je bila slobodna. Posle nekoliko godina, na ulici je srela sudiju i odmah ga prepoznala. Prišla mu je i pozdravila ga.
- Rekli ste „Uspravi se, Dragice". Poslušala sam vas. Digla sam glavu, ali je to trebalo ranije da učinim i napustim Mileta pre one nesreće, na vreme - rekla je Dragica, okrenula se i otišla niz ulicu.
I. Stojković
