Izvor: Glas javnosti, 19.Okt.2009, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspostavili „granicu“ i „diplomatske odnose“
PRIŠTINA/SKOPLJE - „Kosovo“ i Makedonija uspostavili su diplomatske odnose pošto su parlamenti obe zemlje ratifikovali sporazum o demarkaciji granice u dužini od 150 kilometara, potvrdilo je juče tzv. Ministarstvo inostranih poslova Kosova.
Tobožnji ministar inostranih poslova Kosova Skender Hiseni i njegov „kolega“ iz Makedonije Antonio Milošovski potpisali su Akt o uspostavljanju „diplomatskih odnosa“ dve zemlje, navodi se u saopštenju.
U tom dokumentu precizirano >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je da će uspostavljanje „diplomatskih odnosa“ Kosova i Makedonije „služiti razvoju saradnje kao i interesima mira i bezbednosti u regionu“. Republika Kosovo i Republika Makedonija odlučili su da uspostave diplomatske odnose na nivou ambasadora“, kaže se u saopštenju kancelarije za štampu „MIP Kosova“.
Makedonski parlament preksinoć je izglasao zakon o ratifikaciji ugovora za fizičku demarkaciju granice između Makedonije i južne srpske pokrajine Kosova i Metohije sa 72 glasa za i 11 protiv.
Predstavnici parlamentarne većine i svih albanskih stranaka branili su, u raspravi, predloženi ugovor kao dokument od državnog i nacionalnog interesa, navodeći da time „Makedonija postaje jedna od retkih zemalja u regionu sa jasno iscrtanim granicama“ i da je to „prilog regionalnoj bezbednosti“. Poslanici opozicije insistirali su da se obelodani kada i ko je potpisao ugovor, ali na to nisu dobili odgovor, niti je ministar spoljnih poslova Antonio Milošoski obrazložio predlog ugovora. Poslanici Liberalno demokratske stranke napustili su sednicu s obrazloženjem da „ne žele da učestvuju u kršenje ustava“ i najavili su da će ugovor osporiti u Ustavnom sudu.
NJihove primedbe su da se radi o promeni granice, a da parlament glasa kao da je reč o običnoj ratifikaciji ugovora, i da se njime „praktično ustupa makedonska teritorija Kosovu“.
Mediji su javili i da je u aneksima u delu sela Debalde, makedonska strana odstupila od oko 15-16 hektara površine, jer, objašnjenje je da Makedonija „ni kao država, niti kao neko privatno lice“ nije posedovala dokumente za tu teritoriju, dok su se sa prištinske strane za to zemljište navodno pojavili vlasnici tapija.
Mediji su naveli da Kodra fura, tačka koja važi kao visoki strategijsko-bezbednosno mesto, u celosti ulazi u makedonsku teritoriju. Kodra fura je bila jedna od spornih oblasti i predmet višegodišnjih pregovora oko dokazivanje vlasništva. Za ustupak kod Debalde, makedonska strana dobija i oblast pod nazivom Lukovo polje iza Šar planine. Tamo se planira izgradnja veštačkog jezera koje će koristiti vode iz Šar planine i Koraba i na kome će se u budućnosti graditi hidrocentrala koja bi proizvodila oko 120 megavata električne energije. Navodno, ukoliko ne bi bilo dogovora oko Debalde, taj projekat bi bio podeljen 50 prema 42 odsto u korist privremenih organa samouprave na Kosovu, dodali su mediji.
Treći ankes odnosi se na promene kod pozicije Stančić - Topan, od kote Kodra stan u dužini od 850 metara i izlazi na put Kumanovo-Gnjilane.
Nova Srbija zatražila je da Beograd uloži demarš jer je parlament u Skoplju ratifikovao sporazum o demarkaciji granice sa Kosovom, čime je Makedonija „ne samo deklarativno, već i praktično, priznala Kosovo“.
„Pozivamo vlasti da raspišu izbore, jer su izgubile kompas i guraju državu u propast“, rekao je predsednik Gradskog odbora Nove Srbije Borislav Borović.
