Izvor: Politika, 17.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspeh je postojeća zaposlenost
Kritični sektori su metalska, građevinska, tekstilna, hemijska industrija. – Učestale zloupotrebe naknada za porodiljsko odsustvo, kaže ministar rada i socijalne politike
Udružene s gasnom krizom, snegom i poledicom, zimske temperature ispod nule sve više nas zabrinjavaju, a po takvom vremenu verovatno je najteže onima koji zimu preživljavaju na ulici. Prema procenama, u Srbiji ima oko 10.000 beskućnika, a čak 2.000 njih je u centru Beograda zbog čega je jedino Prihvatilište >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za stara i odrasla lica u Kumodraškoj ulici puno. Ako lokalne zajednice, u čijoj su nadležnosti ova prihvatilišta, odluče da otvore nova u Beogradu ili drugim gradovima Srbije, Ministarstvo rada i socijalne politike pružiće im svaku vrstu logističke i finansijske pomoći, kaže za „Politiku” Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.
Ministarstvo je nedavno pomoglo program narodnih kuhinja, izdvojivši 50.000.000 dinara za period od januara do marta koji će podmiriti potrebe oko 21.000 korisnika u 58 gradova i opština Srbije.
– Pojedine opštine traže pomoć jer im se povećao broj korisnika, a sredstva kojima raspolažu su nedovoljna za nabavku određene količine hrane. Iz toga zaključujem da će i posle marta biti potrebno da se izdvoje sredstva, jer će se povećati i broj korisnika, između ostalog, i kao posledica svetske finansijske krize – kaže ministar Ljajić.
Pred nama je finansijski teška godina. Da li će Ministarstvo uspeti da redovno isplaćuje sva socijalna davanja u 2009. godini?
To je glavno obećanje koje smo dali, javno smo rekli da garantujemo redovnost socijalnih davanja. Ako to ne ispunimo onda nema svrhe da obavljamo ove poslove. Sva socijalna davanja su zakonom zagarantovana, ako to država ne može da obezbedi, onda država ima velikih problema. Obaveza nam je da to malo sredstava kojima raspolažemo ode u prave ruke, da postignemo što bolju targetiranost jer ima tu pojedinačnih zloupotreba. Ukoliko budu nedostajala sredstva za socijalna davanja obezbedićemo ih rebalansom budžeta.
Ono što jeste problem to je da postoji mali deficit na poziciji za naknade za porodiljsko odsustvo, gde imamo osigurana sredstva za 10 meseci. Pokušaćemo da sprečimo zloupotrebe kojih je bilo upravo u ovom domenu i ukoliko tu uštedimo možda ćemo imati sredstava i za svih 12 meseci.
Broj naknada za porodiljsko odsustvo u prošloj godini, zbog zloupotreba, povećao se za 30 odsto, iako nije porastao broj porodilja. Kakve ste zloupotrebe otkrili?
Otkrili smo da je čovek zaposlio svoju ženu u svojoj firmi onog dana kada je otišla na porodiljsko bolovanje. Poslednjeg meseca pre porođaja povećao joj je enormno platu i to je onda naknada koja se isplaćuje tokom porodiljskog odsustva. Dakle, poslodavac isplaćuje porodiljama, a mi refundiramo te troškove poslodavcu. On isplaćuje svojoj supruzi naknadu, a mi isplaćujemo njemu i to u enormnom iznosu. To je jedan model kako ovakve zloupotrebe funkcionišu u praksi.
Posle optužbe maloletne A. M., zaštitnog lica kampanje za obnavljanje Doma za decu ometenu u razvoju u Kulinama, da ju je otac zlostavljao, utvrđeno je da socijalni radnici godinama nisu pratili stanje u porodici, kao i da je otac odveo devojčicu iz Doma u Kulinama, iako se Centar za socijalni rad protivio tome. Da li se ovde radilo o neadekvatnom sistemu socijalne zaštite, manjku socijalnih radnika ili nečem drugom?
Čim je slučaj aktuelizovan rekli smo da ima niz propusta u celom sistemu socijalne zaštite i da oni najodgovorniji treba da snose posledice. Želimo da kroz reformu u sistemu socijalne zaštite znatno povećamo odgovornost, da novi upravni odbori i njihovi članovi ne sede tamo tek reda radi, već da i tu budu stručni i kompetentni ljudi. Bez povećanja odgovornosti onih koji rukovode i vode sistem socijalne zaštite, plašim se da sve naše ideje, planovi, aktivnosti na reformi u sistemu socijalne zaštite neće dati nikakav rezultat.
Najavljen je i novi zakon o socijalnoj zaštiti i nastavak transformacije socijalnih ustanova.
Zakon iz 1992. godine doživeo je 13-14 amandmanskih izmena i jasno je da imamo zapravo jednu zarđalu mašinu koju pokušavamo da popravimo unošenjem nekih novih delova što je nemoguće. Očekujemo da do juna izađemo sa prvim nacrtom novog zakona. On mora da bude, ne samo deo reformi u sistemu socijalne zaštite, već i prilagođen realnosti i ekonomskim mogućnostima zemlje. Lako je imati dobru socijalnu politiku u uslovima jake privrede i ekonomije i potpune finansijske stabilnosti. Ovo su teška vremena i zato moramo da nađemo neki zdrav balans da ta socijalna davanja budu odraz realnih ekonomskih mogućnosti države.
Nedavno je objavljena priča o devojci muslimanskog porekla koju je porodica pronašla posle više od deset godina u starateljskoj porodici u Beogradu, koja ju je usvojila iz doma u Sremskoj Mitrovici, gde je bila smeštena za vreme rata devedesetih godina 20. veka. Ima li sličnih slučajeva i kako sarađuju centri za socijalni rad država u regionu kada je reč o ratnoj siročadi?
Nažalost, nema neke konkretne saradnje, osim kada se pojave ovakvi slučajevi. Kroz institucionalnu saradnju nije bilo elemenata za to, jedino u nekim incidentnim slučajevima, kao što je ovaj, pojavi se potreba za saradnju i država i samih centara.
U 2009. godini radiće se i na izmenama i dopunama Zakona o radu.
Praksa je pokazala da su neke odredbe ili neprimenljive ili nisu u skladu s međunarodnim standardima, niti su u skladu sa ekonomskim reformama koje se u zemlji sprovode. Imamo već u dva navrata sugestiju Međunarodne organizacije rada kada je reč o reprezentativnosti sindikata. Oni smatraju da je cenzus za utvrđivanje reprezentativnosti previsok i da ga treba smanjiti.
Mi ćemo u tim izmenama prihvatiti sve sugestije i Međunarodne organizacije rada i drugih iz međunarodne zajednice, ali nam je najbitnije da postignemo saglasnost unutar samih socijalnih partnera u zemlji. Pripremili smo predlog onih odredbi za koje Ministarstvo smatra da treba da budu predmet izmena, a to očekujemo da urade i drugi socijalni partneri. Sve ćemo staviti na sto i pokušati da do kraja ove godine dođemo do usaglašenih odredbi koje treba da budu izmenjene. Čak ima predloga da se ide na donošenje novog zakona o radu, za šta bi bio potreban duži period, ali je u godini ekonomske krize praktičnije rešenje ipak ovo koje je brže i realnije, a to su izmene Zakona o radu.
Jedan od prioriteta Vašeg ministarstva za ovu godinu biće očuvanje radnih mesta i ublažavanje posledica svetske ekonomske krize. Na koji način će to biti sprovođeno?
Prioritet jeste da se očuva postojeći nivo zaposlenosti i ako bismo to očuvali to bi bio veliki uspeh. Država će pomagati onim firmama i kompanijama koji imaju obezbeđeno tržište, davaće se krediti za podsticaj izvoza i podsticaj proizvodnje. Za tu namenu izdvojeno je za sada četrdeset milijardi dinara. Imamo još devetnaest milijardi kroz Fond za razvoj koji će takođe ići za pomoć malim i srednjim preduzećima, zapravo onim preduzećima koja zapošljavaju i otvaraju nova radna mesta. Pratiće se efekti krize i paralelno s tim preduzimati odgovarajuće mere.
Imate li neke procene koliko ljudi bi moglo da ostane bez radnih mesta i koji su najkritičniji sektori?
Kritični sektori su metalska, građevinska, tekstilna, hemijska industrija. Ne bih govorio o tim procenama, niti želim da stvaram nepotrebnu paniku unapred. Naravno, pogrešno je zabijati glavu u pesak i tvrditi da toga neće biti jer već imamo deo otpuštanja pod izgovorom svetske finansijske krize, čak i onda kada tih efekata realno nije bilo. Imamo iskustvo iz zemalja u okruženju: Bugarska očekuje da će 50.000 ljudi biti otpušteno, 29.000 u Mađarskoj. Ja ne mogu da govorim o tim procenama za Srbiju jer mi u ovom trenutku nemamo nikakvih relevantnih podataka, niti informacija ili saznanja koja bi mogla da nam pomognu da predvidimo koliko će ljudi biti otpušteno.
Dokle se stiglo s pregovorima u vezi sa odredbama Opšteg kolektivnog ugovora i kada očekujete da će početi njegova primena?
Svakodnevno vodimo pregovore, vrlo smo blizu dogovora, ali, poučen ranijim iskustvom, ne smem da budem veliki optimista. Ostaje još jedna odredba o kojoj treba da postignemo saglasnost. Mislim da smo svi postali svesni situacije i da svi pokazuju dovoljno razumevanja da se traži rešenje. Niti bi štrajkovi i protesti mogli da donesu neki rezultat za sindikate, niti bismo mi svojim tvrdim stavom mogli da doprinesemo afirmaciji socijalnog dijaloga i pregovaranja. Svi moramo da odustanemo od svojih maksimalističkih pozicija. Želimo da nađemo rešenje da Opšti kolektivni ugovor ostane na snazi u onim odredbama za koje nisu potrebna veća finansijska sredstva, koje poslodavci, a i država kao poslodavac, mogu da podnesu i da, zavisno od efekata krize, ukupne ekonomske situacije u zemlji, postepeno počnemo da primenjujemo neke odredbe, a u tom periodu da ostavimo poslodavcima i sindikatima da pregovaraju oko nekih izmena Opšteg kolektivnog ugovora. S primenom bi moglo da se počne odmah ako se dogovorimo oko odredbi za koje nisu potrebne pare ili su potrebna manja finansijska izdvajanja koja su podnošljiva i za privredu i za državu.
-----------------------------------------------------------
Zaštita marginalnih grupa
Ove godine trebalo bi da dobijemo i antidiskriminatorni zakon, koji do sada nismo imali. Koje će novine on doneti?
U poslednjem izveštaju Evropske komisije navedeno je da je to naša obaveza u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. To je krovni zakon koji načelno postavlja standarde zaštite ljudskih prava, definiše oblast antidiskriminacije različitih društvenih i marginalnih grupa i kategorija stanovništva. Iz tog zakona moguće je onda donositi posebne zakone za pojedine društvene grupe. Na njemu je rađeno dugo, ovo je već treća godina kako se radi, hteli smo da on bude proizvod saglasnosti što većeg broja i političkih stranaka i nevladinih organizacija, i društvenih grupa i udruženja. Dobili smo najviše ocene od Venecijanske komisije Saveta Evrope i ja se nadam da će većina u parlamentu, čak i deo opozicije, glasati za ovaj antidiskriminatorni zakon.
Jelena Beoković
[objavljeno: 18/01/2009]
