Izvor: B92, 03.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspeh ili bojkot izbora
Beograd -- Uoči drugog kruga predsedničkih izbora Miroljub Labus i Vojislav Koštunica pozvali su sve građane da 13. oktobra izađu na birališta i glasaju. Istovremeno, Demohrišćanska stranka Srbije poziva svoje članove, simpatizere i građane da bojkotuju drugi krug izbora za predsednika Srbije. Dok dva predsednička kandidata ponavljaju da Srbija 13. oktobra mora da izabere predsednika, Vladan Batić smatra da prvo treba urediti državu, doneti nov Ustav i tek onda raspisati izbore. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ognjen Pribićević sa Instituta društvenih nauka u izjavi za B92 ocenjuje da eventualan neuspeh drugog kruga predsedničkih izbora odgovara samo onima koji priželjkuju da politička situacija u Srbiji bude dodatno iskomplikovana. "Ipak, duboko sam uveren da poziv Vladana Batića na bojkot neće uspeti. S obzirom na uticaj njegove stranke, koji je izuzetno mali, to samo po sebi ne može da ima bilo kakav efekat, ali obično Batić govori ono što Đinđić misli, pa u tom smislu to onda može da ima određen efekat. Takva odluka je nepopularna, ne samo sa stanovišta međunarodne zajenice, koja sigurno neće gledati dobro na takvu odluku, već i i sa stanovišta domaće javnosti jer se bojkot izbora uvek pokazao kao pogrešno rešenje. Za Srbiju je apsolutno važno i dobro da dobije predsednika, a mislim da bojkot neće uspeti", kaže Pribićević.
DHSS, pored bojkota izbora, predlaže i da na nivou Skupštine Srbije bude formirana ustavna komisija koja bi trebalo hitno da napravi predlog novog Ustava. Njime bi, kako su naveli čelnici DHSS, Srbija bila definisana kao parlamentarna demokratija u kojoj bi predsednika birala Skupština i u kojoj bi on imao samo ceremonijalnu funkciju. Obrazlažući taj predlog, predsednik Političkog saveta DHSS Milan St. Protić je rekao da bi u drugom krugu izbora, pod uslovom da odziv bude veći od 50 odsto, nov predsednik imao podršku samo četvrtine ukupnog biračkog tela, što "ozbiljno ugrožava osnovni demokratski princip da se izbori dobijaju većinom glasova". "To znači da s predsedničkim sistemom, kao takvim, nešto nije u redu i zato predsednički izbori ne uspevaju. Zbog toga se mali broj demokratskih zemalja u svetu priklonio takvom sistemu. Od zemalja Zapadne Evrope, samo je u Francuskoj na snazi predsednički sistem, a upravo zbog toga mi ozbiljno razmišljamo da našim koalicionim partnerima predložimo razmišljanje o promeni Ustava u pravcu parlamentarnog sistema. Taj sistem je mnogo jeftiniji nego predsednički, videli ste da su samo u prvom krugu predsednički izbori koštali oko 5 miliona evra", kaže Protić.
