Izvor: Blic, 03.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskratiti dodatnu vlast
Uskratiti dodatnu vlast
BEOGRAD - Nevladina organizacija Liga eksperata predstavila je juče svoj model zakona o obaveštajno-bezbednosnoj službi, koji propisuje da Resor državne bezbednosti bude van politike, da nema policijska ovlašćenja, niti upotrebljava sredstva prinude u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti.
- Služba ne bi bila nadležna ni za borbu protiv organizovanog kriminala, sem u slučaju kada ima internacionalne elemente. Na taj način bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se jasno definisala odgovornost za uspeh ili neuspeh borbe protiv organizovanog kriminala u zemlji - objasnio je izvršni direktor Leksa Božo Prelević.
Prema njegovim rečima, model zakona predviđa razrađen dvostepeni sistem kontrole službe - parlamentarnu i instituciju generalnog inspektora, kojeg bi postavljala Republička vlada s četvorogodišnjim mandatom. - Skupština bi formirala sedmočlanu komisiju za kontrolu, od kojih se tri člana biraju iz poslaničkih grupa koje čine natpolovičnu većinu, dva iz redova opozicije i još dva eksperta. Dužnost generalnog inspektora bila bi da o nepravilnostima i nezakonitostima u radu službe obaveštava direktora službe, predsednika vlade i parlamentarnu komisiju. Direktora službe birala bi Skupština na predlog vlade, a za svoj rad bi odgovarao vladi i parlamentu - rekao je Prelević i naglasio da je akcenat na jakoj kontroli i preciznim ovlašćenjima službe, protiv svakog vida zloupotrebe.
Dr Bogoljub Milosavljević, član ekspertskog tima, rekao je da ovaj model nije prepisan iz nekog ranijeg ili stranog zakona, kao i da sadrži niz originalnih rešenja koja idu na pomirenje zaštite ljudskih prava i interesa države. On je skrenuo pažnju da model predviđa da se DB zasniva na načelima profesionalizma, ljudskih prava, zakonitosti i srazmeri u primeni ovlašćenja.
- Naročito smo obratili pažnju na granice delovanja službe. Svaka akcija mora da se odvija srazmerno interesu države i ljudskih prava - rekao je Milosavljević.
Komentarišući posebne mere službe za prikupljanje informacija, Milosavljević je rekao: - Kada se radi o prisluškivanju, smatrali smo da je sud jedini nadležan za izdavanje dozvole. Saglasno tome, utvrdili smo i pravo svakog građanina da se informiše da li služba o njemu prikuplja podatke, ali i da građani budu obeštećeni ako se prekrše njihova prava. Advokat Ivan Janković kritikovao je Zakon o bezbedonosno-informativnoj agenciji koji je pre dve nedelje usvojen u Narodnoj skupštini. On je objasnio da kreatori tog zakona nisu predvideli razdvajnje obaveštajne od kontraobaveštajne službe, da je tim zakonom poražena ideja o razvoju demokratskog društva i zaštite demokratskih vrednosti, a nije predviđena ni odgovarajuća kontrola niti precizno definisane vrednosti koje bi BIA trebalo da štiti.
Prema rečima Miroslava Hadžića, člana radne grupe koja je izradila savezni zakon o službama bezbednosti, u usvojenom zakonu se navodi da BIA štiti ustavni poredak, ali se ne definiše šta to tačno predstavlja, pa može da omogući manipulacije, odnosno da se odbrana vlasti proglasi odbranom ustavnog poretka.
Hadžić je zapitao kako je moguće da su iste političke snage koje su u saveznom parlamentu usvojile 'relativno pristojan' zakon, opremljen valjanim instrumentima parlamentarne kontrole, u republičkom parlamentu usvoje zakon koji sve to nema. On je postavio pitanje zbog čega su u republičkom zakonu izbačeni članovi koji regulišu proceduralna pitanja, ljudska prava i kontrolu rada službe.
On je to pripisao 'osionosti izvršne vlasti, koja vezuje službu za sebe i stvara dodatnu moć'.
- Nema ni pokušaja da se fingira procedura, nema ničeg o građanskim pravima. Za mene je to pouzdan znak moći i osionosti sadašnje vlasti. Trenutno su nosioci vlasti i moći više zabavljeni daljom preraspodelom, a zaboravljaju na raskid s prošlošću - zaključio je Miroslav Hadžić. N. Janković
