Izvor: B92, 23.Sep.2009, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro zakon o denacionalizaciji
Beograd -- Vlada će do kraja godine usvojiti zakon o denacionalizaciji. Mreža za restituciju neće novac, već nekretnine.
Nacrt zakona o denacionalizaciji biće završen do kraja godine, kaže državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić. Još nije poznat model prema kojem će oduzeta imovina biti obeštećena, ali Ilić kaže da će model biti urađen u saradnji sa evropskim institucijama. Mreža za restituciju traži da imovina bude vraćena u naturi. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Povicima "oteto prokleto”, članovi Mreže za restituciju dočekali su predstavnike Ministarstva finansija i Evropske unije koji su učestvovali na okruglom stolu o modelima zakona o denacionalizaciji.
U Ministarstvu navode da se razmišlja o kombinaciji naturalnog i novčanog, ili samo novčanog obeštećenja bivših vlasnika, ali da model mora da ispuni tri uslova.
"Da omogućava da se ispuni obaveza države da na efikasan način sporvede proces denacionalizacije u Srbiji. Pod dva, da to rešenje neće dovesti do novih nepravdi i pod tri, da će to rešenje odgovarati ekonomskom potencijalu zemlje”, objasnio je Slobodan Ilić.
Predstavnici Evropske unije ističu da restitucija ima ekonomski aspekt, ali i da predstavlja pitanje zaštite ljudskih prava.
Odnos prema tom problemu pominje se i u godišnjim izveštajima o napretku Srbije u procesu evropskih integracija.
"Evropska komisija nema model restitucije da preporuči, ali preporučuje i očekuje od zemalja koje žele da postanu članice Evropske unije da to pitanje reše. Svaka zemlja mora sopstvenim naporom da pronađe najbolje rešenje kako bi osigurala poštovanje ljudskih prava u ovoj oblasti”, poručio je Adrijano Martins iz delegacije Evropske komisije u Srbiji.
Na skupu su eksperti Saveta Evrope predstavili modele i iskustva restitucije u zemljama Unije.
Dok je u Palati "Srbija" trajao okrugli sto o zakonu o denacionalizaciji, ispred zgrade su protestovali članovi Mreže za restituciju.
Ova organizacija okuplja ljude iz cele zemlje čijim je porodicama oduzeta imovina posle Drugog svetskog rata.
Mreža protestuje jer, kako kažu, država uporno pokušava da predstavi da je restituciju jedino moguće sprovesti obeštećenjem.
"Postoji prostor da se vrati imovina, da se da druga imovina kao kompenzacija pa tek onda ako neko ne želi da to primi, a to je opciono, i onda je to legitimno da bude umanjeno, potreba za eventualno nekim obeštećenjem”, smatra koordinator Mreže za restituciju, Mile Antić.
U Mreži navode da se nakon što je usvojen Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, prijave podnelo oko 140 000 pojedinaca.
Pogledaj vesti o: Nekretnine
