Izvor: Blic, 14.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro politički pregovori BUJANOVAC
u deo zone bezbednosti Uskoro politički pregovori
BUJANOVAC - Povratak u deo zone bezbednosti za nas ima višestruki značaj, u prvom redu politički: konačno je KZB počela da se vraća pod naš suverenitet. Takođe, povratak u zonu znači i vraćanje poverenja između snaga Kfora i naših snaga bezbednosti, vraća se poverenje između devetnaest članica NATO, odnosno 37 zemalja koje čine Kfor i naše države. Osim toga, u političkom smislu važno je i što smo dobili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << priliku da i kod albanskog stanovništva povratimo poljuljano poverenje u naše snage bezbednosti i našu državu, čemu je veoma kumovala ekstremistička grupa... da oni u Miratovcu, Trnavi i u Norči, tri sela koje se nalaze u sektoru C, shvate da naše snage nisu neprijateljske snage i da se, obrnuto, stekne poverenje - rekao je juče u Bujanovcu za 'Blic' Milovan Čogurić, član Koordinacionog tela Savezne i republičke vlade za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Koliko je ovaj povratak u KZB važan i sa bezbednosnog stanovišta?
- Povratak u zonu nije lak posao i zato će biti realizovan sa posebno obučenim snagama koje će činiti profesionalci sa određenim vrstama naoružanja. Naime, dogovorom nam nije dozvoljena upotreba teškog naoružanja, ni tenkova između ostalog - sve što se radi oko zone bezbednosti mora se raditi uz pristanak komandanta Kfora Kabiđoza. Mogu li naše snage sa dozvoljenim naoružanjem da obave zadatak?
- Naravno. Mi smo stanje na ovoj teritoriji redovno pratili i znamo da tamo nema terorističkih ili separatističkih grupa. Znači, nema opasnosti od oružanih akcija prema do sada detaljno urađenim procenama.
Hoće li sledeće nedelje početi politički pregovori?
- Da, pod uslovom da se tokom ove nedelje poštuje prekid vatre: da se održi maksimalna vatrena disciplina, da ne bude dejstava, priprema za borbu i slično... što će, naravno, ekspertski timovi za posmatranje EU pažljivo nadgledati i oni će dati signal za početak političkih pregovora između albanske i naše strane uz posredništvo NATO tima. Da li će u tim pregovorima učestvovati i predstavnici 'OVPBM'?
- Ima u medijima dosta komentara o tome. Ja znam jedno: u pregovorima ne mogu da učestvuju oni kriminalci i oni koji su poznati kao teroristi i kriminalni separatisti iz te grupacije iz KZB. Postoji li ocena jugoslovenskih vlasti da je cela 'OVPBM' teroristička?
- Oni koji su okrvavili ruke na našim policajcima, našim vojnicima i nad našim stanovništvom, a i njih su mnogo maltretirali, ne mogu sesti naspram nas za pregovarački sto. To, sigurno znam, neće prihvatiti ni albanska strana. Da li to znači da kao pregovarače ne prihvatate samo pojedince iz 'OVPBM'?
- Mi znamo da je mnogo lica iz KZB na silu dovedeno i obučeno u uniforme i da im je na silu dato oružje. Komandanti koji su davali izjave sigurno nisu u 'OVPBM' otišli na silu...
- Naravno da oni nisu ti i naravno da oni ne mogu da sede za pregovaračkim stolom. Ali sporazum o prekidu vatre je potpisao Šefket Musliu, komandant političkog krila 'OVPBM'?
- Potpisao je, ali ne pred nama. Oni su prihvatili odluku NATO, koji je u ovom momentu apsolutno ne nama naklonjen, nego objektivan. Da li će i predstavnici 'OVPBM' učestvovati u političkim pregovorima?
- To zavisi od NATO i od našeg pristanka. Albanska strana će sigurno imati spisak potencijalnih učesnika, a mi ćemo uticati na selekciju... Albanci znaju da komandanti ne mogu da budu za pregovaračkim stolom, jer ni naši komandanti neće sedeti tamo. Pregovaraće politički predstavnici. A 'OVPBM' ima svoje političko krilo, uz čiju sugestiju je Šefket Musliu potpisao sporazum. Na tom dokumentu stoje tri potpisa: predstavnika NATO, Šefketa Musliua i Nebojše Čovića?
- Ne, takav dokument ne postoji, jer uopšte nije potpisan na jednom mestu. Albanci su potpisali u Končulju, a naša strana u Merdaru. To je veoma diplomatski uradio gospodin Piter Fejt. Mi smo posebno potpisali da pristajemo na prekid vatre, i to je potpisao general - potpukovnik Ninoslav Krstić. Kakav je njegov odnos prema GŠ VJ i načelniku GŠ Nebojši Pavkoviću?
- Kooperativan. Kooperativan ili je general Krstić podređen generalu Pavkoviću?
- Podređen mu je, naravno. A načelnik GŠ je podređen predsedniku SRJ. Kao i Koordinaciono telo Savezne vlade i Vlade Srbije, uostalom. M. Petrović
Momčilo Grubač, savezni ministar pravde Zakon o saradnji s Hagom u martu
BEOGRAD (Beta-Rojters) - Nacrt saveznog zakona o uspostavljanju saradnje sa Haškim tribunalom mogao bi da bude gotov do kraja marta, izjavio je savezni ministar pravde Momčilo Grubač. U intervjuu agenciji Rojters, Grubač je izrazio nadu da će jugoslovenski pravosudni sistem moći da i pre usvajanja zakona otpočne sopstvenu istragu o ratnim zločinima.
On je izneo ocenu da Haški tribunal ima svojih nedostataka, ali je naglasio da nove vlasti u Beogradu ozbiljno shvataju obaveze prema međunarodnim institucijama.
'Novim vlastima je jasno da treba da sarađuju sa telima UN, s obzirom da je sama Jugoslavija članica UN', rekao je Grubač, ističući da tim eksperata već radi na formulisanju zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. On je naveo da bi prvi nacrt mogao da bude završen do kraja ovog meseca i objasnio da brzina usvajanja predloženog zakona zavisi od stavova savezne vlade i skupštine i da bi taj proces mogao da potraje oko dva meseca.
Grubač je izrazio nadu da će zvanični Vašington prihvatiti dosadašnje korake Beograda kao jasan znak da SRJ zaista želi da sarađuje sa Tribunalom i da nakon 31. marta neće obustaviti najavljeni paket pomoći od 100 miliona dolara.
