Izvor: Blic, 01.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro očekujem pregovore o SRJ
Uskoro očekujem pregovore o SRJ
BEOGRAD - Manjinska crnogorska vlada, kako je i procenjeno nakon njenog formiranja, nije samo nepouzdan mehanizam vlasti, jer zavisi od hirovite političke volje Liberalnog saveza Crne Gore, već je to i potencijalno opasna konstrukcija, jer opstaje na izrazito radikalnom i ultimativnom nalogu - ili referendum ili pad Vlade - kaže u razgovoru za 'Blic' Dragiša Pešić, predsednik Vlade SR Jugoslavije, i objašnjava kako očekuje da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se rešiti kriza u srpsko-crnogorskim razgovorima.
- Opstanak vladajuće garniture uslovljen je separatističkim konceptom. S druge strane, oni nisu baš ni za referendum, jer im je jasno da nemaju većinu koja je neophodna da se Crna Gora otcepi, pa bi se rado upustili u višegodišnje razgovore bilo o čemu, samo da se ne pokaže da su oni na slepom koloseku, na kraju svog puta. Njihov je interes da se što duže održe u položaju koji imaju i ovim uslovljavanjima nastoje da pokažu koliko su važni i da se bez njih ne može. Oni igraju na strpljenje svojih sagovornika, s nadom da će Srbija dići ruke od zajedničke države. Međutim, kako je crnogorska vlast međunarodno izolovana, nespremna da se okrene konkretnim problemima na socioekonomskom planu, bez stvarne volje i daha za reforme, očekujem da će dijalog o ustavnom preuređenju federacije ipak ubrzo početi. To je za njih bolja opcija nego novi izbori. Najavili ste da ste u interesu otpočinjanja dogovora o sudbini zajedničke države spremni da se povučete i ne učestvujete na tim sastancima.
- Takvu spremnost sam već izrazio, s uverenjem da je važno da dijalog o toj, za sve nas presudnoj temi što pre započne. Svako odugovlačenje mi plaćamo produžavanjem ove, za međunarodnu javnost, prilično čudne situacije, koja izgleda veoma apsurdno za donatore, investitore, privrednike i uopšte one, od kojih očekujemo podršku i pomoć. Tu vrstu političke stabilnosti sami moramo obezbediti kao zdravu osnovu za obnovu nacionalne ekonomije. Besmisleno je političko nadgornjavanje ovakve vrste, pogotovo kad ta igra sujeta odlaže početak faze ubrzanog razvoja i porasta standarda u našoj zemlji. Pitanja formalne, proceduralne i slične prirode su manje bitna, važno je da se postigne jedinstvo koje će i Srbiji i Crnoj Gori omogućiti da krenu prema tom nezaobilaznom cilju. Predsednik Koštunica je izjavio da Vlada Srbije nekim svojim potezima i odlukama podriva saveznu državu. Da li vi, kao savezni premijer, imate primedbi na rad Vlade Srbije?
- Odnos Savezne Vlade i Vlade Srbije ocenio bih kao korektan, s naglaskom na činjenici da prostora za unapređenje odnosa uvek ima, pa se nadam da ćemo biti u prilici da taj prostor koristimo i kad je reč o pitanjima koja nisu strogo u domenu bezbednosti države i građana. Na tom planu mi sa Vladom Srbije imamo nekoliko zajedničkih projekata, kao što su situacija na jugu Srbije i pitanje statusa i prilika na Kosmetu. Tu postoji saradnja između saveznih i republičkih organa, a postoji i napredak koji je evidentan. S druge strane, koordinacija nekih poteza savezne i administracije u Srbiji ponekad mora biti i veća, a nekad se mora konstatovati da je neka odluka doneta ili neka mera preduzeta bez obzira na savezno zakonodavstvo. Verujem da se radi o propustima, koji više svedoče o hitrini akcija Republičke vlade i premijera Đinđića, nego o političkoj nameri da se zaobiđe savezna vlast.
Republički premijer Zoran Đinđić ocenio je da je Savezna vlada samo duplikat Republičke vlade i da je na neki način fikcija, pošto nema ingerencija na teritoriji Crne Gore. Osećate li se vi, kao savezni premijer, neuspešnim i suvišnim, pošto se odluke vašeg kabineta ne sprovode na delu teritorije države koju predstavljate?
- Savezna vlada i njeni organi i te kako imaju nadležnost i uredno, u skladu sa Ustavom, vrše svoje funkcije u Crnoj Gori, obezbeđujući vitalne državne interese i interese svih stanovnika Crne Gore, bez obzira da li je reč o građanima, koji su izašli na savezne izbore, 24. septembra prošle godine, ili ne. Savezna država je spremna da obnovi vršenje onih funkcija na teritoriji Crne Gore, koje je republička vlast prigrabila mimo zakona i ustava i koje, uostalom, nije u stanju da servisira. Znači, problem nije u saveznoj administraciji, već u crnogorskoj vlasti, koja već godinama protivzakonito prisvaja savezne poreze i takse. Već sada crnogorska administracija skupo plaća nespretne pokušaje da preuzme savezne nadležnosti - broj državnih činovnika je neprirodno uvećan, budžet opterećen, troškovi ogromni, a usluge savezne države i dalje vrlo popularne i, što je najvažnije, neuporedivo jeftinije. Recimo, 60 odsto ukupno zaposlenih u Crnoj Gori dobijaju plate iz državnog budžeta. Zamislite kad bi u saveznoj administraciji radilo milion ljudi? Tada bih se osećao neuspešnim i suvišnim, kao savezni premijer.
Utisak premijera Đinđića donekle ima utemeljenje u činjenici da pravni sistem SRJ nikada nije zaokružen punim usklađivanjem saveznih i republičkih zakonodavnih sistema, kao što je poznato, pa otuda povremene nesuglasice, čak kada je reč o podeli nadležnosti. Mi smo te mane u potpunosti svesni, a tu svest izražavamo Platformom o ustavnom preuređenju federacije, što bi, naravno, otvorilo prostor i za ustavne promene na republičkom nivou, a dalo zamah reformisanju celokupne državne normativne infrastrukture i njenom prilagođavanju evropskim standardima. Šta Savezna vlada može učiniti da se razreši problem komunikacije saveznih institucija i republičkih vlasti u Crnoj Gori?
- Savezna vlada uredno održava komunikaciju na međuresorskom nivou u vidu radnih sastanaka sa jednim brojem ministarstava u Crnoj Gori i ti zajednički poslovi odvijaju se relativno korektno. Crnogorska vlast, naravno, veoma je zainteresovana za saradnju kad je reč o ekonomskim pitanjima, regionalnim integracijama i diplomatskim poslovima. To, što se kasnije, pred kamerama, mršte na zajedničku državu i što je ne priznaju, to je stvar njihovih dnevno-političkih interesa. Da li će i kada Savezna vlada predložiti Skupštini SRJ zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, pošto ste i vi i savezni ministar pravde više puta najavljivali neophodnost zakonskog regulisanja ovog pitanja?
- Mislim da ta neophodnost nije sporna, već je problem u nužnosti da se taj zakon, kao i svi drugi, podredi Ustavu. Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, koji bi bio protivustavan, udaljio bi nas od cilja -a to je pravno uređena država. U svakom slučaju, važno je da se što pre definiše jasan politički stav o ovom pitanju koji bi omogućio donošenje zakona i regulisanje naše saradnje sa Haškim tribunalom, pre svega zato što je ta saradnja fakticitet i što saradnja kakvu do sada poznajemo, u tom svom predzakonskom vidu, nanosi veliku štetu državi i političkoj stabilnosti u zemlji. Da li bi odluku o izručenju naših građana Haškom tribunalu trebalo da donesu savezni ili republički organi?
- Potrebno je da naše sudstvo uspostavi saradnju sa Haškim tribunalom i da se na toj liniji donose odluke u eventualnim budućim procesima istraživanja ratnih zločina, kao i odluke da li je neophodno da neko bude izručen ili se postupak može voditi u zemlji. Naravno, pre toga zakonodavna vlast trebalo bi da uspostavi sam institut izručenja, dok bi tehničku podršku u realizaciji tih odluka trebalo da pruža izvršna vlast. Privođenje vašeg savetnika Rajka Milutinovića, koji je na tu funkciju došao za vreme vašeg prethodnika, otvorilo je pitanje kadrovske politike u saveznoj administraciji. Vaš partijski kolega Zoran Žižić rekao je da je to prilika da svoju kadrovsku politiku preispita i SNP. Kada će gospodin Milutinović biti razrešen i da li ćete nakon tog slučaja preispitati i druga postavljenja u saveznoj administraciji?
- Nalog za razrešenje Rajka Milutinovića već sam potpisao i bićete u prilici da tu odluku uskoro pročitate u 'Službenom listu SRJ'. Moram još jednom da napomenem da gospodin Milutinović nije bio predlog i kadrovsko rešenje SNP. Predložen je od određenih krugova bliskih SNP, što se pokazalo kao loš predlog, s obzirom na ono za šta se on optužuje. Po dolasku na funkciju saveznog premijera, suočio sam se sa potrebom kadrovskih promena u sastavu kabineta i s tim u vezi preduzeo odgovarajuće poteze razrešujući jedan broj zatečenih kadrova i popune novim. Jelena Bulajić
