Izvor: Blic, 14.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro molba za izručenje Marka Miloševića
Uskoro molba za izručenje Marka Miloševića
Prema podacima Ministarstva za ljudska i manjinska prava, nije bilo kršenja ljudskih i građanskih prava od uvođenja vanrednog stanja, niti zloupotrebe vanrednog stanja. Pozivam sve političke stranke, NVO i građane da prijave svaki pojedinačni slučaj eventualnog kršenja ljudskih prava, kako bi Ministarstvo ispitalo te pojave - izjavio je u razgovoru za 'Blic' ministar za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Rasim Ljajić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Srbija je po prvi put u prilici da jednim metkom ubije više zečeva i da se obračuna sa organizovanim kriminalom i ratnim zločinima, ali i kulturološkim obrascem ponašanja koji je ovde bio izdignut na pijedestal, a to je da su ljudi sumnjivih vrednosti praktično predstavljali uzore mladim generacijama. Ukoliko vladajuća koalicija to postigne, a na dobrom putu je da to učini, DOS je onda svoju političku misiju potpuno opravdao, ništa drugo da ne uradi. Sad se tek vidi koliko je bila pogrešna koncepcija međunarodne zajednice u smislu pritisaka na demokratsku vlast.
Deo međunarodne zajednice kao da ponovo vrši pritisak na vlasti u Srbiji pojedinim izveštajima da se krše ljudska prava u vanrednom stanju?
- Međunarodna zajednica ima razumevanja za uvođenje vanrednog stanja i podržava borbu protiv organizovanog kriminala. Njihove primedbe na kršenje ljudskih prava koje se pokušavaju nametnuti kao glavna tema odnose se pre svega na promenu seta pravosudnih i krivičnih zakona. Njihova glavna zamerka je što se produžava pritvor na 60 dana i marginalizuje sud u tom postupku. Smatram da su vlasti u Srbiji uspele da ih argumentima ubede da je to neophodan mehanizam kako bi se nastavila borba protiv kriminala i nakon prestanka vanrednog stanja. Ali ta odredba o produžetku pritvora od 60 dana je privremena mera koja neće trajati u nedogled i očekujem da nakon promene Ustava Srbije dođe do promene pravosudnih i krivičnih zakona. Druga primedba međunarodne zajednice je odnos prema zatvorenicima. Naša reakcija je bila vrlo jasna. Odmah smo ih pozvali da posete zatvore. Ove nedelje će doći eksperti OEBS, SE i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i komesar UN za ljudska prava. Moći će da razgovaraju sa zatvorenicima i da se uvere da li je bilo kršenja ljudskih prava i da li je na bilo koji način primenjivana sila u pogledu iznuđivanja iskaza. Da podsetim, nedavno su i Evropska komisija i Stejt department objavili izveštaje u kojima se navodi da je u SCG najveći pomak učinjen u oblasti ljudskih i manjinskih prava i regionalne saradnje.
Opozicione partije uključujući i DSS optužuju DOS da koristi vanredno stanje za obračun sa političkim protivnicima?
- DOS ne bi trebalo nikako sebi da dozvoli da prekorači tu liniju i sa borbe protiv organizovanog kriminala pređe na politički teren. Za borbu protiv političkih protivnika biće vremena i prostora nakon ukidanja vanrednog stanja. Izričito sam protiv zabrane političkih stranaka. Ukoliko se ustanovi krivica i odgovornost bilo kog funkcionera iz neke stranke za umešanost u organizovani kriminal, onda bi tu krivicu trebalo individualizovati, a ne zabranjivati stranku. Istraga jeste pokazala da ima povezanosti kriminala i nekih političkih struktura, ali onda te strukture, tačnije pojedince treba locirati i kazniti.
Vaše ministarstvo je sada nadležno za davanje saglasnosti za raspisivanje poternice i upućivanje molbe drugim državama za izručenje naših državljana. Budući da se pominje da je Milorad Luković Legija u inostranstvu, očekujete li da ćete uskoro takve zahteve potpisati i za njega?
- Verujem našoj policiji i da će ona ovde kao i do sada odraditi svoj posao. Ukoliko bude uhapšen negde u inostranstvu, onda će bez sumnje biti izručen našim vlastima.
Očekujete li da ćete uskoro potpisati molbu za izručenje Marka Miloševića i Mirjane Marković?
- Ne mogu ništa da prejudiciram, ali očekujem da ću vrlo brzo potpisati molbu za izručenje Marka Miloševića. Za Miru Marković zavisi od daljeg postupka koji se protiv nje vodi.
Šta su obični građani dobili prijemom SCG u Savet Evrope?
- Prijemom u SE prihvatili smo evropsku konvenciju o ljudskim pravima sa pratećim protokolima. U obavezi smo da u roku od godinu dana tu konvenciju ratifikujemo u parlamentu SCG. Nakon ratifikacije, koju očekujem do kraja ove godine, zapravo započinje i ono što je za obične građane najvažnije, a to je činjenica da će moći da se obraćaju Evropskom sudu u Strazburu, ukoliko su na bilo koji način država ili državni organ prekršili ili krše ljudska prava. Tu postoji samo jedan uslov da pre nego što uputite žalbu sudu u Strazburu morate iscrpeti sve pravne mehanizme koji postoje unutar domaćeg zakonodavstva. To znači da ljudska prava više nisu samo unutrašnja stvar države. Time se postiže veći nivo zaštite prava manjina i kao država prihvatamo pravila političke igre koja važe u savremenom svetu, što nas legitimiše kao zemlju koja želi da poštuje međunarodne standarde. Štetno povlačenje Čovića
Šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović najavio je povlačenje sa te funkcije.
- To bi bilo jako loše rešenje za poziciju države u rešavanju pitanja Kosmeta. Čović je, uprkos svim teškoćama i opstrukcijama, uspeo da učini dve velike stvari u toku svog mandata. Potpisao je izuzetno značajan sporazum sa bivšim šefom misije UN Hansom Hekerupom, što je do sada najznačajniji dokument. On omogućava formiranje visoke radne grupe koja bi se bavila nekim pitanjima koja sada pokušava Mihael Štajner da potpuno dezavuiše. Ta visoka radna grupa predstavlja jedinu institucionalnu vezu Beograda sa Kosovom. Čović je uspeo da kosovsko pitanje drži otvorenim pune dve godine bez obzira što mnogi smatraju da igramo utakmicu koja je unapred izgubljena. Njegovom zaslugom pitanje Kosova je prisutno u SB UN i u svim međunarodnim forumima. Predsedništvo DOS uputilo je poziv svim ministrima iz Vlade Srbije i Saveta ministara koji žele da se bave kosovskim pitanjem da se priključe. Neophodno je da se u rad Centra uključe i Srbi sa Kosova različitih političkih struktura radi jedinstvenijeg nastupa. Nenad Čaluković
