Izvor: Blic, 12.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro dogovor o statusu Prevlake
Uskoro dogovor o statusu Prevlake
BEOGRAD - Ambasador u Saveznom ministarstvu inostranih poslova Rajko Bogojević zadužen za granicu, izrazio je očekivanje da će sa Hrvatskom uskoro biti postignut dogovor o načinu rešavanja pitanja Prevlake, koji bi omogućio da se međunarodne snage povuku s tog poluostrva. Prema odluci Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija mandat tim snagama produžen je do 15. oktobra ove godine.
- Međutim, ceo proces do konačnog rešenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tog, kao i pitanja granice na Dunavu, ide sporo, jer je reč o veoma osetljivim pitanjima. Verujem da će obe zemlje raditi na rešavanju problema, na dobrobit građana sa obe strane međe - naglasio je Bogojević u izjavi za Tanjug.
On je ocenio da sadašnje faktičko stanje ide u prilog Hrvatskoj, jer ako se misija UN do kraja godine povuče s Prevlake, a raspoloženje međunarodne zajednice je upravo tako, ostaće zatečeno stanje.
Savetnik jugoslovenskog predsednika za spoljnu politku i profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić, ocenio je za 'Blic' da se problem Prevlake kreće ka rešenju, jer na osnovu mandata UN postoji određeno iskustvo. On veruje da će se daljom normalizacijom odnosa SRJ i Hrvatske stvoriti uslovi i za rešenje problema razgraničenja i na Dunavu, ali ističe da lokalna politika, koja često nije u skladu sa onom koja se vodi na nivou države, ponekad predstavlja otežavajuću okolnost.
Simić je ponovio stav SRJ da u ovom slučaju treba poštovati razgraničenja rekom i naglasio da je za dogovor neophodno da se odnosi zemalja normalizuje do te mere da je moguće da se naprave kompromisi i s jedne i s druge strane.
I Rajko Bogojević tvrdi da bi granica na Dunavu trebalo da ide sredinom rečnog toka, jer su tako rešene i druge granice na toj reci. Prema njegovim rečima Hrvatska, međutim, ima drugačiji pristup, pošto njeni građani poseduju imanja i na suprotnoj, jugoslovenskoj obali Dunava. Ta imanja su upisana u katastarske knjige u njihovim opštinama, zbog čega smatraju da bi ti posedi trebalo da budu i u granicama Hrvatske.
- U slučaju takvog rešenja i brodovi na Dunavu bi tokom plovidbe tim delom reke, prema međunarodnim propisima, menjali državne zastave svakih nekoliko minuta - kazao je Bogojević.
On je naglasio da jugoslovenska strana vlasništvo nad zemljom hrvatskih državljana ne osporava, ali je dodao da su u istoj poziciji i naši građani koji poseduju imanja na desnoj, hrvatskoj strani obale, a koja su upisana u naše katastarske knjige. 'Mi ne tražimio da ti ‘džepovi’, koji su sada na hrvatskoj teritorji, pripadnu nama', kaže Bogojević.
On je izjavio da smatra kako je visok nivo napetosti na koji su Hrvati podigli incident na Šarengradskoj adi, rezultat i nihove unutrašnje političke situacije, a podsetio je da Hrvatska ni s jednim susedom bivše SFRJ još nije rešila granična pitanja.
- SRJ sa Makedonijom i BiH granična pitanja rešava na zadovoljavajući način – ukazao je Bogojević i napomenuo da s Makedonijom predstoji samo još postavljanje graničnih kamenova. Taj posao počeće od tromeđe s Bugarskom, a granicu s kosovske strane jugoslovenske granice prema Makedoniji obležavaće naši ljudi pod zaštitom međunarodnih snaga.
- I granica sa BiH bila je vrlo brzo definisana. Pije dela teritorije BiH kroz koju prolazi pruga Beograd – Bar u dužini od 11 kilometara rešava se tako što je ponuđena razmena teritorije po principu metar za metar kvadratni istog kvaliteta - precizirao je Bogojević. E.B.
