Izvor: B92, 04.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro Strategija odbrane SCG
Beograd -- Skupština Srbije i Crne Gore uskoro bi trebalo da razmatra Strategiju odbrane, ali i ne strategiju nacionalne bezbednosti, jer Ustavna povelja ne predviđa postojanje tog dokumenta. Strategija nacionalne bezbednosti, kao najviši dokument u oblasti državne bezbednosti, biće verovatno usvojen na nivou parlamenata država članica. Taj akt definiše osnove bezbednosnog organizovanja na najvišem državnom nivou i određuje nacionalne bezbednosne interese i ciljeve. Ministar odbrane >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Boris Tadić najavio je da bi Strategija odbrane trebalo da bude završena krajem septembra ili početkom oktobra.
Načelnik generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore Branko Krga izjavio je za B92 da je izrada Strategije odbrane prilika da se pobliže definišu zadaci vojske. Kao moguće zadatke vojske u tom dokumentu Krga je naveo odvraćanje od oružanih dejstava i odbranu državne zajednice, protivteroristička dejstva, ispunjavanje obaveza iz medjunarodnih ugovora i učešće u mirovnim misijama kao i pomaganje civilnim vlastima i stanovništvu. "Poznato je da mi nemamo dokument pod nazivom Strategija odbrane. Bilo bi normalno da se prvo donese Strategija nacionalne bezbednosti. Međutim, kod nas Ustavna povelja ne predviđa Strategiju nacionalne bezbednosti, pa ćemo mi kroz Strategiju odbrane da definišemo neka pitanja koja bi trebalo da budu i u toj Strategiji nacionalne bezbednosti, kao što su bezbednosni izazovi, rizici i pretnje, a kroz Strategiju odbrane želimo pored toga da definišemo i kako da se organizuje Državna zajednica da se suprotstavi i reaguje na te izazove rizike i pretnje, kako da reši neka pitanja vezana za organizaciju sistema odbrane, pre svega oko vojske i ostalih elemenata", rekao je Krga.
Savetnik ministra odbrane Bojan Dimitrijević izrazio je očekivanje da će Strategija odbrane biti uskoro usvojena u parlamentu državne zajednice, uz određene amandmanske izmene. Kao pretnje po bezbednost Srbije i Crne Gore, Dimitrijević je naveo incidente na jugu Srbije, terorističke akte, delovanje organizovanog kriminala: "Mi procenjujemo da nema konvencionalnog izazova za našu državnu zajednicu ili za neku od republika, znači napada jedne od susednih država, ali da se stvari pomeraju više ka jednom sistemu kolektivne bezbednosti i ono što je ključna odrednica svih ovih predloga i diskusija da se odbrana naše države, odnosno Državne zajednice, ne posmatra više kao izolovan slučaj, da strategija odbrane ne može biti izolovana, nego da se ona uklapa u širi međunarodni kontekst i to je jedno, reklo bi se, pomeranje u odnosu na sadašnja promišljanja strategije i odbrane", kazao je Dimitrijević.
Uskoro bi trebalo da bude usvojena i Vojna doktrina koja razradjuje osnovna strateška opredeljenja Strategije odbrane. Ona procenjuje uticaj bezbednosnih i odbrambenih rizika i pretnji, definiše veličinu, organizaciju i strukturu vojske.
