Izvor: Blic, 29.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usklađivanje rada Vlade sa Ustavom
Skupština Srbije završila je raspravu o izmenama Zakona o krivičnom postupku i izboru sekretara i zamenika i o njima će se glasati danas.
Skupština nadležna za vanredno stanje
Izmenama je predviđeno i potpuno drugačije uređenje odnosa između predsednika Republike i Vlade, jer po novom Ustavu vanredno stanje više ne uvodi predsednik Republike na predlog Vlade, već Skupština, odnosno zajedno predsednici Republike, Skupštine i Vlade, ako parlament nije u mogućnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se sastane.
Predsednik Skupštine Oliver Dulić povukao je sa dnevnog reda predlog za izbor članova stalnih delegacija u međunarodnim parlamentarnim organizacijama jer su se poslanici SRS i LDP usprotivili načinu na koji su predloženi sastavi delegacija, i samom sastavu delegacija.
Predstavnici poslaničkih grupa dogovorili su se da predstavnici opozicije predsedavaju Administrativnim odborom, Odborom za odbranu i bezbednost i Odborom za finansije.
Inače, za sutra je zakazana vanredna sednica na kojoj će se raspravljati o izmenama Zakona o vladi. Izmenama ovog zakona predviđeno je da se rad Vlade i njenih članova uskladi sa novim Ustavom, uključujući i to da član Vlade ne može biti poslanik. Član Vlade ne može biti ni na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, Autonomnoj pokrajini, opštini ili gradu, kao i gradu Beogradu. Takođe, član Vlade se mora povinovati u svemu propisima koji regulišu sukob javnog i privatnog interesa. Vlada dobija nadležnost ne samo da vodi već i da utvrđuje državnu politiku, a zakon se usklađuje i sa preambulom novog ustava koja definiše da je AP Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. U skladu s tim menja se tekst zakletve koju Vlada polaže pred parlamentom i glasi: „Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana vlade vršiti savesno, odgovorno i predano, i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije, unutar Republike Srbije.
Izmenama su posebno precizirana ovlašćenja Vlade kojoj je prestao mandat. U tom slučaju, Vlada može obavljati samo tekuće poslove, ne može predlagati zakone, ni druge opšte akte, niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodne, privredne i tehničke nesreće. Vlada kojoj je prestao mandat ne može da postavlja državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora. Izmenama zakona povećava se sa 20 na 60 broj poslanika koji mogu pokrenuti pred parlamentom izglasavanje nepoverenja vladi. Taj predlog treba da počne da se razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od podnošenja.
Vladi će biti izglasano nepoverenje većinom glasova od ukupnog broja poslanika, a isti rokovi se odnose i na predlog za izglasavanje nepoverenja premijru ili ministrima. Kada je reč o ostavci ministara, premijer o njoj obaveštava Skupštinu koja to bez rasprave prima k znanju na prvoj sledećoj sednici, čime mu prestaje mandat. Takođe precizirano je da se radni odnos u kabinetu predsednika i potpredsednika vlade zasniva na određeno vreme.
