Izvor: Politika, 19.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upoznala je dno života
Jedina žena optužena i osuđena pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu, prvi lider koji je priznao krivicu i prvi visoki funkcioner koji je odslužio izrečenu kaznu, za pet nedelja biće puštena na slobodu. Biljana Plavšić (79), ratna potpredsednica i postdejtonska predsednica Republike Srpske, biće oslobođena pre vremena, jer 24. oktobra ističe dve trećine jedanaestogodišnje kazne na koju je pred Tribunalom osuđena za progone na političkoj, rasnoj i verskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osnovi. Vreme provedeno u pritvoru, od januara 2001. godine kada se dobrovoljno predala, uračunato joj je u kaznu.
U obrazloženju odluke o pomilovanju piše da je Plavšićeva pružila dokaze značajne rehabilitacije i da je, priznanjem krivice, prihvatila odgovornost u ranoj fazi postupka.
Dok na Palama pozdravljaju oslobađanje i kritikuju Tribunal što takvu odluku nije doneo ranije, dotle su nesrpski članovi Predsedništva BiH „ogorčeni”. Udruženje Žena žrtava rata traži da sud odgovori da li je to nagrada za genocid nad Muslimanima.
Nekada univerzitetski profesor, doktor biologije i bivši Fulbrajtov stipendista, Plavšićeva se u prvom pojavljivanju pred sudom izjasnila da nije kriva ni po jednoj tački optužnice, da bi kasnije priznala krivicu za progone. „Ova odgovornost je moja i samo moja. Ona se ne proteže na druge lidere i njihovo pravo da se brane. Ona se zasigurno ne proteže na naš srpski narod, koji je već platio visoku cijenu za postupke našeg rukovodstva. Saznanje da sam odgovorna za takve ljudske patnje i za
kaljanje ugleda mog naroda, uvijek će ostati dio mene”, rekla je prihvatajući krivicu što se tumačilo kao prekretnica u radu Tribunala, ali i izazvalo različita nagađanja. Spekulisalo se, između ostalog, da je priznanje deo nagodbe sa tužilaštvom kako bi pristala da svedoči u procesu protiv Slobodana Miloševića što se kasnije, zbog odustajanja tužiteljke Karle del Ponte, nije dogodilo.
Sudska odluka da kaznu služi u Švedskoj izazvala je nagađanja da je to, s obzirom na uslove u tamošnjim zatvorima, nagrada za priznanje krivice, te da zbog svojih godina neće ni dan provesti iza rešetaka. Ni jedno ni drugo nije bilo tačno: zahtev za pomilovanje švedska vlada odbila je dva puta, Plavšićeva je, zbog nedostatka vazduha, završila u bolnici, ruku je slomila bežeći pred zatvorenicama osuđenim za prostituciju, ubistva, narkomaniju.
„Srpska čelična lejdi”, kako su je nazivali zapadni mediji, opisala je te dane rečenicom: „Pod kraj života, upoznala sam dno života”. Sada se vraća najbližima – bratu Zdravku i snaji Vasiliji.
Ankica Marinković
[objavljeno: 20/09/2009]
