Izvor: Danas, 18.Apr.2016, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnici
Uvek su bili laka politička roba. Koliko je ovo grubo rečeno, isto je toliko i tačno. Ja sad neću da vas gušim svojim znanjima iz istorije (koja su, svakako, skromna), ali imao bih na pretek dokaza za gornju tvrdnju. Skakaću s primera na primer kao - što bi moji Banaćani rekli - s lubenice na lubenicu, tek da osvetlim pojavu: od čiča Janka preko Rakića, Vinavera i Disa, do Paje Jovanovića i, što da ne, Crnjanskog (koji je voleo Milana Stojadinovića i ovaj njega) imamo dugačak spisak >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << onih koje je politika mogla da dobije za sinekuru zauzvrat.
Tek kod Tita! Samo retki nisu krenuli za njim kao za velikim pobednikom, Andrić je dabome amblematični primer, ne samo da se priklonio, nego se i poklonio. Miloševićev trijumf, nalik Titovom, ostvaren je na drugoj osnovi: njegove trabante i njega spajala je nacija, ko bi ih sve nabrojao, od Brane Crnčevića do Mome Kapora, Dobrica je Ćosić bio i tamo i ovamo. Danas je situacija nešto drugačija, jer, pre svega, nema istorijskog vođe, pa prijavljivanje na službu narodu ide preko stranaka. Vučić je radio na ovoj stvari od samoga svog novoga početka, i uknjižio je neka imena: prišao mu je odmah Prokić i tamo već zatekao (naravno) Kusturicu, kasnije će doći Miki Manojlović, Habjanovićka i Jadranka Jovanović. (Izvinjavam se onima koje nisam spomenuo.) O ovome vikendu oglasio se veliki broj umetnika i intelektualaca koji su - hm! - stali iza Demokratske stranke. Promena je gotovo istorijska: stali su iza izbornoga autsajdera. Iskustvo, na žalost, govori da su šanse da nečem doprinesu jako male. Setimo se samo Ante Markovića: slomio se pod teretom umetničkih dinosaurusa ondašnje Jugoslavije koji su bili uz njega. Ali, nije sve baš ni bilo uzalud: Antin nam poraz, eto, i danas zagreje srca više nego pobeda onih koji su ga oterali.
