Izvor: S media, 01.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto hapšenja, samo priče o korupciji
Nikakvi govori o neophodnoj borbi protiv korupcije neće biti uzimani u obzir kad počnu ozbiljni pregovori o podnošenju kandidature Srbije u EU.
Evropska komisija i Savet Evrope vide i znaju da je problem korupcije u Srbiji veliki i da je suviše malo urađeno da bi se zaključilo da je Beograd zaista odlučio da se bori protiv korupcije - kaže za „Blic“ Drago Kos, predsednik Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO) Saveta Evrope.
Predsednik Srbije i lider >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << demokrata Boris Tadić u poslednje vreme sve češće i sve oštrije govori o korupciji u državi i strankama, ali se u praksi ne vide rezultati. U subotu je na Glavnom odboru DS ocenio da su „sve stranke duboko u korupciji“ i da „niko nije zaštićen ni u jednoj stranci“. Povodom ovog Tadićevog govora, Kos ističe da će zalaganje protiv korupcije na ovaj način, pa čak i samo promene u zakonodavstvu, bez ozbiljnih promena u praksi malo značiti.
U izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama korupcija je visoko rangirana kao jedan od najvažnijih problema koje u Srbiji treba rešiti. Uslov je vezan i za stavljanje naše države na bezvizni režim.
Kao izvori korupcije identifikovane su političke partije zbog netransparentnog i nekontrolisanog finansiranja i javne nabavke, u kojima Srbija prema poslednjim procenama nezavisnih tela gubi 400 miliona evra godišnje. Oba izvora korupcije povezana su javnim preduzećima koje drže stranke.
- Finansiranje stranaka će biti tema našeg ovogodišnjeg izveštaja o stanju korupcije u Srbiji i za sada ne vidim pomake na tom polju. Što se tiče javnih nabavki, preko kojih novac iz javnih finansija otiče u različitim, nekontrolisanim pravcima, GRECO je primio konkretne primedbe i pritužbe iz Srbije, ali se mi, nažalost, time ne bavimo.
Da bi se ti problemi rešili, potrebno je da ojačaju nezavisne institucije poput Agencije za borbu protiv korupcije i da se konačno izabere njen direktor. Ono što se u Srbiji vidi, to je da su sve institucije koje treba da se bave borbom protiv korupcije sputane i da im je oduzimana samostalnost odmah posle početnih dobrih rezultata - upozorava Drago Kos i navodi primere Saveta za borbu protiv korupcije, Odbora za sprečavanje sukoba interesa i UBPOK-a.
Zoran Stoiljković, član Saveta Agencije za borbu protiv korupcije, i Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“ smatraju da je dobro što predsednik države i vladajuće stranke javno oštro govori protiv korupcije, ali upozoravaju da to nije dovoljno.
- Dok se ne ukinu blanko ostavke poslanika u parlamentu, da oni postanu nezavisni od stranačkih vrhova, dok se ne raščisti pitanje tokova novca u politici, ne ograniči količina novca koji stranke smeju da potroše u predizbornim kampanjama, onemogući strankama da zapošljavaju partijske kadrove u javnim preduzećima, korupcija će teško biti zaustavljena uprkos apelima sa najvišeg mesta - kaže Stojiljković za „Blic“.
Nenadić je upozorio da je Vlada 2006. godine usvojila strategiju za borbu protiv korupcije, ali da u međuvremenu niko nije proveravao da li se ta strategija ostvaruje i niko nije „snosio odgovornost što nije učinio nešto iz tog plana, što nije predložio neki zakon, što nije doneo neki akt, što nije promenio svoj način postupanja, i to borbu protiv korupcije u Srbiji čini neozbiljnom“, smatra Nenadić.
